Sandžak, Novi Pazar… Šabović: Kako svekrva preživljava dolazak mlade! Šeher kroz vreme i uspomene

Sandžak, Novi Pazar: Šerif Šabović rođen je u Trnavi kraj Novog Pazara. Osnovnu i srednju školu završio je u Novom Pazaru, a studije ekonomije na Ekonomskom fakultetu u Prištini.

Magistrirao i doktorirao na Ekonomskom fakultetu u Subotici, odeljenju Univerziteta u Novom Sadu, 1991. godine. Objavio je deset knjiga iz ekonomije: „Potpokris“ 1993. godine, „Bankarski menadžment“ 2007. godine, „Međunarodne finasije“ 2007. godine…

Štampao je zbirku pesama „Ištarska ploča“ 1992. godine.

Romani koji su osvojili svijet

Napisao je romane Muhadžeri, Carska džada, Obruč, Utočište… Od 1977. godine radio je u platnom prometu i poslovnom bankarstvu na složenijim, kreativnim i rukovodećim poslovima.

Bio je finansijski inspektor, rukovodilac kontrole u platnom prometu i direktor regionalnog centra poslovne banke. Radi kao stručni konsultant kompanija u zemlji i okruženju.

Član je Međunarodne organizacije za reviziju…

“U četvrtak je bio đerdek”

Odnos između svekrve i mlade često je složen i zavisi od međusobnog poštovanja, razumevanja i komunikacije. U nekim porodicama ta veza je srdačna i jaka, pa je svekrva nevestu prihvatila kao svoju ćerku i pruža joj podršku.

Međutim, ponekad može doći do nesuglasica zbog različitih navika, očekivanja ili načina života.

Važno je da obe strane pokažu strpljenje i spremnost na dogovor kako bi izgradile skladan stav. Kada postoji iskrena dobra volja, harmonija svekrve i mlade može postati snažan oslonac za celu porodicu.

Šareni seljački bomboni nasred Pazara

Sandžak, Novi Pazar: Spicare su živopisni detalj u sandžačkom životu i delu, grad okupan dobrotom u kojem svako pronađe nešto za sebe i za druge. Šarene kesice skrivale su čitave avanture, a svaki bombon bio je nagrada, uteha ili razlog za osmeh.

Lepljivi prsti i obrazi puni šećera nisu smetali, jer su dani bili ispunjeni igrom i maštom.

Miris detinjstva

U tim slatkim trenucima učili smo da delimo sa drugima, da se radujemo sitnicama i da sreća ne mora biti velika da bi bila iskrena. Bombone su bili više od slatkiša – postale su simbol detinjstva, prijateljstva i veselosti koja se pamti celog života. Jedno od najboljih mesta za kupovinu „šarenih seljačkih“ bombona je Novi Pazar, jer ovde, živi duh starih vremena i tradicije.

Nadir je treća generacija svoje porodice koja se bavi ovim zanatom.

Upoznajte šaroliki svet

I kada odrastemo, taj ukus ostaje negde duboko u sećanju, podsećajući nas na vreme kada je sve bilo jednostavno, a svet šaren poput pune šake bombona.

–Tako je. Moj sin biće četvrta generacija koja se bavi prodajom bombona u našoj porodici. Ljubav koja se prenosi s kolena na koleno. Novopazarci su najsrećniji ljudi na svetu.

To je moje mišljenje i iskreno objašnjenje o dobrim ljudima.

Deca najviše traže šarene bombone. imaju svoje značenje i simboliku, a teško im je odoleti – kazuje Nadir Jakupi. Koračamo ulicama našeg grada u potrazi za mestima koja su obeležila Jeni Pazar i Sandžak.

Njima je teško odoleti

Pravi drugovi su tu i u dobrim i u teškim trenucima, spremni da saslušaju i pomognu. – Imam dosta prijatelja koji me vole i poštuju. Drugari za ceo život. Prijateljstvo se dugo gradi, ne može se steći preko noći. Volim ove momke i čaršiju. U dućanu se osećam kao kod kuće – zaključio je ljubazni Jakupi.

Sandžak, Novi Pazar, Golija: Jedna od najlepših i šumama najbogatijih planina u Srbiji. Nalazi se na zapadnom delu Sandžaka, na jugozapadu Srbije, 32 km severno od Novog Pazara.

Obrasla je očuvanom i izuzetno vrednom bukovom šumom na severnim, severoistočnim i istočnim stranama (po bogastvu šumom posebno se ističe Crni Vrh – Biser Voda).

Najveći vrhovi Golije su Jankov kamen (1.833 m) i Crni Vrh (1.795 m)…

Golija – čarobna planinska lepotica

Podgolijska sela mirišu na tugu, samoću i čežnju za najmilijima koji su otišli u svet za boljim životom. Omladina je skora napustila ova sela, jer oni neće da se muče kao njihovi roditelji, žele lepši život, bez mnogo rada i znoja.

“Momci su dolazili nedeljom”

Dve bake žive same na Goliji, okružene tišinom, šumama i čistim planinskim vazduhom. Njihov život je skroman i jednostavan, bez bašte i domaćih životinja, pa se oslanjaju na ono što im priroda i selo mogu pružiti. Svakodnevno se pomažu međusobno, dele obaveze i brinu jedna o drugoj.

“Dođe kod ovaca i prosi me”

U Žarima su ostali oni koji nisu mogli sa decom u gradove širom Srbije. A kako bi kad se tamo po ceo dan sedi u kući ili stanu. To bi bio pravi zatvor. Iako žive daleko od grada, ne nedostaje im vedrine jer im društvo prave razgovori i uspomene iz mladosti.

Često sede ispred kuće i posmatraju planinu, dok im mir Golije daje osećaj sigurnosti i spokoja. Navedena povezanost pokazuje koliko je važna bliskost i podrška u svakodnevnom životu.

Prirodna izvorska voda

Ponekad im u posetu dođu rođaci ili komšije iz okolnih sela, što im mnogo znači. U dugim zimskim danima greju se uz vatru i pripovedaju zgode koje im skraćuju vreme.

– Nas dve smo jedine žive u selu. Deca stanuju i rade u gradu. Nismo navikle na gradsku buku i mirise, Golija je baš naš dom – kazale su bake Milijana i Stojanka Džodić.

Priča je zabeležena u Žarima 2013. godine.

Sandžak, Novi Pazar, Banovica: Veza između Nusreta Orovčanina i pesme od kada se saznalo za pevača bila je pod lupom širokih narodnih masa. Iako nema formalno muzičko obrazovanje, publika ga rado sluša jer peva iskreno i iz srca. Nastupa na seoskim veseljima, svadbama i okupljanjima, gde njegovo izvođenje stvara posebnu atmosferu.

Nusretove sevdalinke čuvaju tradiciju i povezuju Sandžaklije kroz Jeni Pazar i Žitni trg.

– Pa da vam kažem, nije baš lako. Postao sam popularan za veoma kratko vreme. Čovek sam iz naroda, zato me haju.

Još uvek uživam kad pevam.

Zadovoljan sam svojim životom. Ne trčim za parama. Ja tih briga nemam – kazuje raspevani Nusret Orovčanin.

“Koze su me proslavile”

Sandžaklija koji čuva koze svakog dana izlazi na pašnjake i brine o svom stadu. Taj posao zahteva upornost, pažnju i ljubav prema životinjama. Dok koze mirno pasu, on pazi da budu bezbedne i da se ne izgube. Život na selu mu je jednostavan, ali ispunjen magijom i radom na otvorenom. Iako je posao naporan, Orovčanin u njemu pronalazi mir i zadovoljstvo.

Kao u bajci

Naklonio se, kao prava muzička gromada, kakvim ga već smatramo. Iznenadio se kad nas je ponovo ugledao. – „Ništa se nije promenilo“ – kaže Nusret. Odrastao je uz stare note koje su mu prenosili stariji, pa je u njih uneo mnogo Safeta Isovića i Himza Polovinu.

Taj glas posebno dolazi do izražaja kada peva sevdalinke o ljubavi, čežnji i svakidašnjim avanturama.

“Ne mogu da ostavim Banovicu”

Na planini čuva svoje stado, daleko od surove stvarnosti života. To, naravno, nije pitanje na koje želim odgovor. Pesma mu je postala način da izrazi svoja osećanja i poveže se sa prirodom. – Gledaj, Binasa! Da se menjam ne mogu, da se popravljam sada – to mi je nemoguća misija.

Putokaz za sandžačka sela

Odlazeći, Nusret prilazi kozama, na planini je najsrećniji čovek na dunjaluku. Njegov život je ispunjen okolinom i melodijom.

Sandžak, Sjenica, Štavalj: Rudnik uglja „Štavalj“ nalazi se na Pešterskoj visoravni, 12 km od Sjenice.

Rudnik je smešten na nadmorskoj visini od 1.100 metara u neposrednoj blizini sela Štavalj, po kome je i dobio ime. Basen rudnika pokriva teren površine od 30 kilometara kvadratnih.

Rudnik u Štavlju daje “živu” paru

U tišini rudnika, daleko od sunca i dana, oni rade težak i opasan posao vođeni snagom, hrabrošću i odgovornošću prema svojim porodicama. Svaki udarac alata i sledeći korak u podzemlju nosi sa sobom rizik, ali i odlučnost da se istraje.

Pomenuti život nije lak, ali je ispunjen snažnim prijateljstvom i uzajamnim poverenjem, jer jedni drugima čuvaju leđa u svakom trenutku. U mraku rudnika rađa se solidarnost koja ih spaja jače nego svetlost na površini.

Dani u seoskoj samoći

Iako često nevidljivi široj javnosti, rudari svojim radom obezbeđuju sigurnost domova i pokreću mnoge industrije. Ta snaga nije samo u mišićima, već i u srcu koje svakog dana bira da se vrati u tamu kako bi drugima doneli svetlost.

– Kako izgleda život ispod zemlje? – U rudniku u jami sve je teško. Zemlja je to, sa njom nema šale, kao miševi u blatu.

To je jedna porodica. Svi za jednog, jedan za sve. Legendarna krilatica o nerazdvojnom drugarstvu  – kazuje Ismet Biberović.

Radnički hleb sa sedam kora

Svaki zalogaj tog hleba nosi priču o znoju, upornosti i izdržljivosti. Iako je put do njega težak, u njemu ima posebne vrednosti, jer zna koliko je rada uloženo da bi se stekao. Zato se kaže da je najteže zarađen hleb i najpošteniji, jer dolazi iz čestitog i mukotrpnog rada.

Rudnik uglja Štavalj

Istina je da se za rudarski hleb, zbog teškoće posla, kaže da je „hleb sa sedam kora“, ali ga sve više ostavlja radnička klasa. Najteže zarađeni hleb je onaj koji se stiče uz mnogo podviga i teških muka.

– Pešter je veoma poznat po surovoj zimi. Tako da je obavezno kvalitetno i toplo se obući pre ulaska u jamu. Uvek pri sebi imamo vunene čarape.

Svi smo mi sandžački heroji – dodaje Biberović. Kada sandžačke besede stupe na scenu, Novi Pazar napušta kldrmu kao što uspomena za sobom ostavlja trag, čežnju i ožiljke.

Štavalj je naselje u Sandžaku u opštini Sjenica. Prema popisu iz 2022. bilo je 197 stanovnika (prema informacijama iz 1991. bio je 351 žitelj).

Ovde se nalaze Crkva Vaznesenja Hristovog u Štavlju i OŠ “Branko Radičević” Štavalj.

Binasa Malićević