Šabović: Kako svekrva preživljava dolazak mlade

Sandžak – Šerif Šabović rođen je u Trnavi kraj Novog Pazara. Osnovnu i srednju školu završio je u Novom Pazaru, a studije ekonomije na Ekonomskom fakultetu u Prištini. Magistrirao i doktorirao na Ekonomskom fakultetu u Subotici, odeljenju Univerziteta u Novom Sadu, 1991. godine. Objavio je deset knjiga iz ekonomije : „Potpokris“ 1993. godine, „Bankarski menadžment“ 2007. godine, „Međunarodne finasije“ 2007. godine… Objavio je zbirku pesama „Ištarska ploča“ 1992. godine.

U četvrtak je bio đerdek

Napisao je romane Muhadžeri, Carska džada, Obruč, Utočište… Od 1977.  godine radio je u platnom prometu i poslovnom bankarstvu na složenijim, kreativnim i rukovodećim poslovima. Bio je finansijski inspektor, rukovodilac kontrole u platnom prometu i direktor regionalnog centra poslovne banke. Radi kao stručni konsultant kompanija u zemlji i okruženju. Član je Međunarodne organizacije za reviziju…

Šareni – seljački bomboni nasred Pazara

Novi Pazar – Spicare su živopisni detalj u sandžačkom životu i delu, grad okupan dobrotom u kojem svako pronađe nešto za sebe… Jedno od najboljih mesta za kupovinu „šarenih – seljačkih“ bombona je Novi Pazar, jer ovde, živi duh starih vremena i tradicije… Nadir je treća generacija  svoje porodice koja se bavi ovim zanatom.

Njima je teško odoleti

– „Tako je. Moj sin biće četvrta… ljubav koja se prenosi s kolena na koleno. Novopazarci su najsrećniji ljudi na svetu. To je moje mišljenje… iskreno objašnjenje o dobrim ljudima. Najviše traže šarene bombone… imaju svoje značenje i sinboliku… njima je teško odoleti – kazuje Nadir Jakupi. Koračamo ulicama našeg grad u potrazi za mestima koja su obeležila Jeni Pazar… – „Imam dosta prijatelja koji me vole i poštuju. Drugari za ceo život. Prijateljstvo se dugo gradi, ne može se steći preko noći. Volim ove momke i grad. Napolju sam svoj na svome – zaključio je ljubazni Jakupi.

Dođe kod ovaca i prosi me

Golija – Jedna od najlepših i šumama najbogatijih planina u Srbiji. Nalazi se na zapadnom delu Sandžaka, na jugozapadu Srbije, 32 km severno od Novog Pazara. Obrasla je očuvanom i izuzetno vrednom bukovom šumom na severnim, severoistočnim i istočnim stranama ( po bogastvu šumom posebno se ističe Crni Vrh – Biser Voda). Najveći vrhovi Golije su Jankov kamen (1.833 m) i Crni Vrh (1.795 m)…

Momci su dolazili nedeljom

Podgolijska sela mirišu na tugu, samoću i čežnju za najmilijima koji su otišli u svet za boljim životom. Omladina je skora napustila ova sela, jer oni neće da se muče kao njihovi roditelji, žele lepši život, bez mnogo rada i znoja. U Žarima su ostali oni koji nisu mogli sa decom u gradove širom Srbije. A kako bi kad se tamo po ceo dan sedi u kući ili stanu. To bi bio pravi zatvor.

– Nas dve smo jedine žive u selu. Deca stanuju i rade u gradu. Nismo navikle na gradsku buku i  mirise… Golija je naš dom – kazale su bake Milijana i Stojanka Džodić. Priča je zabeležena u Žarima  2013. godine.

Koze su me proslavile

Sandžak – Veza između Nusreta Orovčanina i pesme od kada se saznalo za pevača bila je pod lupom širokih narodnih masa… –„ Pa da vam kažem, nije baš lako. Postao sam popularan za veoma kratko vreme. Čovek sam iz naroda, zato me vole. Još uvek uživam kad pevam. Zadovoljan sam svojim životom. Ne trčim za parama. Ja tih briga nemam“ – kazuje raspevani Nusret Orovčanin.

Ne mogu da ostavim Banovicu

Naklonio se, kao prava muzička gromada, kakvim ga već smatramo. Iznenadio se kad nas je ponovo ugledao.-  „Ništa se nije promenilo“ – kaže Nusret. Na planini čuva svoje stado… daleko od surove stvarnosti… To, naravno, nije pitanje na koje želim odgovor. – „Gledaj, Binasa! Da se menjam ne mogu… da se popravljam sada… nemoguća priča“.

Odlazeći, Nusret prilazi pored svojih koza… na planini je najsrećniji čovek na svetu. Njegov život je priroda…

Rudnik u Štavlju daje „živu“ paru

Sjenica – Rudnik uglja „Štavalj“ nalazi se na pešterskoj visoravni, 12 km od Sjenice. Rudnik je lociran na nadmorskoj visini od 1.100 metara u neposrednoj blizini sela Štavalj, po kome je i dobio ima. Basen rudnika zahteva teren površine od 30 kilometara kvadratnih.

To je jedna porodica

– Kako izgleda život ispod zemlje? – U rudniku u jami sve je teško. Zemlja je to… sa njom nema šale… kao miševi u blatu. To je jedna porodica. Svi za jednog, jedan za sve. Legendarni krilatica o nerazdvojnom drugarstvu  – kazuje Ismet Biberović.

Istina je da se za rudarski hleb, zbog teškoće posla, kaže da je „hleb sa sedam kora“, ali ga sve više ostavlja radnička klasa. Najteže zarađeni hleb… – Pešter je veoma  poznat po surovoj zimi. Tako da je obavezno kvalitetno i toplo se obući pre ulaska u jamu. Uvek pri sebi imamo vunene čarape. Svi smo mi sandžački heroji – dodaje Biberović.

Kada sandžačke priče  stupe na scenu, Novi Pazar napušta kldrmu kao što uspomena za sobom ostavlja trag, čežnju, tišinu…

Binasa Malićević