Unuk me nasledio

Sandžak –  Sve je počelo neke davne, sada već izgubljene godine kada je Šahim počeo da prerađuje i češlja vunu. Ljubav se rodila tamo gde su znali kako da je sačuvaju i poštuju. Porodica Jašarević ne beše kao danas jedina u kojoj se ovaj zanat rađao i živeo. Tradicija je pokazala da se takav zanat isplati. Kad jednom zanatlija, odnosno dućandžija, bude zadržan, kad se vrati mladosti, neće osećati volju za radom ukoliko mu, za vreme ”krunisanja”, bude zaključana vunovlačarska radnja.

Moj život u vunovlačari

-Najbrojnije su mušterije  sa Pešterske visoravni, Kosova i Metohije, Ribarića… oni me najviše posećuju. Ja to vidim i uveravam se svaki dan kad odem, recimo, u čaršiju. Da li je istina da za zanatliju ne postoji odmor? – Ja se nadam da je istina, a kako bih ja drgačije… za mene ne postoji ništa gore nego sedeti u kući…

-“Život ovde zahteva fizičku snagu” – ponosno ističe novopazarski vunovlačar, što se može zaključiti po njegovom umornom licu. – “Imam 88 godina. Ovde sam srećan. Ne razmišljam o problemima. Ovim zanatom se bavi sve manje ljudi u Sandžaku. Neće da rade. Ne mogu da zamislim da neko dođe ovde i da zavitlava nešto, da ne bude uljudan” – kaže dedo  Šahim pa nam pokazuje kutak vunovlačarske brvnare u kojoj provodi najveći deo vremena. Zanat je njegova oaza mira kojoj se uvek vraća… zbog koje se u međuvremenu preselio u Novopazarsku Banju kako bi dočekivao mušterije.

Ovde sam srećan

Kako kaže, trudi se da mu prostor bude  ispunjen neobrađenom vunom… -“Imam dve mašine i gomilu stvari, koje pokušavam da sačuvam. Treba da živimo u dosta poslovnom okruženju, da pripadamo  nekoj zanatskoj belini. To je važno.” Dok nam je pokazivao dućan, otkrio nam je i jednu zanimljivost koju nismo znali iz dedovog života, a koja nas je iznenadila.  – “Unuk će me naslediti. Ovaj zanat je posao budućnosti. Vunovlačarski zanat mora da se voli. Ima nade za mene, do tada potomak  nastavlja tradiciju.  Uz mene je naučio šta je zanat” – sa ponosom u glasu priča Šahim Jašarević.

Kažu da treba da čuvamo sandžačku tradiciju… prepričava nam sadržaj pazarskih zanata kojih više nama… – “Ima jedan deo Pazara gde mi se jako dopada. To su pazarske pijace. Tu uglavnom odem i sačekam svoje stare mušterije. Svako uzme sebi šta mu treba. Lepo se ipričamo, a posle radnog vremena vratim se kući” – otkriva amidža Šahim. Naše sledeće pitanje je zato bilo kako podnosi teret godina i da li se navikao vremenom na moderniji način života.

Sačuvati stare zanate

– Jesam. Sa unucima sve radim i idemo zajedno. Međutim, ja sam se prilagodio. Savršeno funkcionišem, uklopio  sam godine – saopštava vunovlačar i dodaje: – “Današnje devojke ne znaju da ištrikaju vunene  čarape, prsluk… Prirodna vuna se smatra lekom za mnoge bolesti, na primer nošenje vunenih čarapa je moguće u značajnoj meri poboljšati cirkulaciju krvi… Kad smo zdravi… sve možemo”. Šahimova radionica jedina je u Novom Pazaru i retkim u Sandžaku.

Ovo je još jedan jako zanimljiv lik koji u porodici sve rešava. Sve neprilike briše. Osoba koja je nenametljiva. -“Ne volim da pričam puno. Podosta se zamaram, nemam snage ne mogu da stojim” – zaključio je Jašarević te 2020. godine.

Binasa Malićević