Sandžak, Novi Pazar, Novopazarska Banja… Vuna mu je život! Šahim: Unuk me nasledio

Sandžak, Novi Pazar, Novopazarka Banja: Sve je počelo neke davne, sada već izgubljene godine kada je Šahim počeo da prerađuje i češlja vunu. Stručnost se rodila tamo gde su znali kako da je sačuvaju i poštuju.

Porodica Jašarević ne beše kao danas jedina u kojoj se ovaj zanat rađao i živeo. Tradicija je pokazala da se takav posao isplati.

“Moj život u vunovlačari”

U Novopazarskoj Banji živi Šahim Jašarević, vredan i pošten Sandžaklija koji se već decenijama bavi starim zanatom vunovlačara. Svoj posao radi s ljubavlju i velikim poštovanjem prema nasleđu, a kroz njegove ruke prošle su brojne količine vune od kojih su nastajali jorgani, jastuci i drugi korisni predmeti.

Kad jednom zanatlija, odnosno dućandžija, bude zadržan, kad se vrati mladosti, neće osećati toliku volju za Jeni Pazarom ukoliko mu, za vreme krunisanja, bude zaključana vunovlačarska radnja.

Mušterije dolaze iz svih krajeva

Sandžaklija se bavi češljanjem i obradom vune, zanatom koji je nekada bio neizostavan deo svakog domaćinstva. Iako je danas mnogo toga modernizovano, gospodin je ostao veran svom zanatu.

Vunu pažljivo obrađuje i od nje pravi kvalitetne jorganje i jastuke, čuvajući način rada koji se prenosi s generacije na generaciju.

-Najbrojniji su kupci sa Pešterske visoravni, iz Kosova i Metohije i iz Ribarića. Oni me najviše posećuju. Ja to vidim i uveravam se svaki dan kad odem, recimo, u čaršiju.

Sačuvati stare zanate

Šahim je poznat kao valjan, čestit i domaćinski čovek. Ima lepo i uređeno domaćinstvo, porodicu koju voli i veliki broj mušterija koje mu se rado vraćaju.

Poznanici ga cene ne samo zbog takvog zanata i kvalitetnih proizvoda, već i zbog sopstvene dobrote, ljubaznosti i poštenog odnosa prema svakome.

– Da li je istina da za zanatliju ne postoji odmor? – Ja se nadam da je istina, a jako bih voleo da je drugačije. Za mene ne postoji ništa gore nego sedeti u kući i dangubiti.

Novo doba starih zanata

Izranja, ukazuje se, na naše oči se otkriva, podignut sa dna predubokog okeana Historije, to čudo, SANDŽAK! Prema podacima katastarskog popisa bosanskog sandžaka iz 1485. i 1489. godine u Novom Pazaru pripadnici hrišćanske i muslimanske vere stanovali su u posebnim gradskim četvrtima.

“Ovde sam svoj i srećan”

Često se može sresti na pijaci, gde dolazi sa svojim proizvodima i razgovara sa kupcima. Dućan je za agu prava oaza mira, kutak kojem se uvek vraća. Zbog svojih mušterija, u međuvremenu se preselio u Novopazsrku Banju, ali je svoj znat poneo sa sobom. -“Život ovde zahteva fizičku snagu” – ponosno ističe novopazarski vunovlačar, što se može zaključiti po umornom licu.

– “Imam 88 godina. Ovde sam srećan. Ne razmišljam o problemima. Ovim zanatom se bavi sve manje ljudi u Sandžaku. Neće da rade.

Ne mogu da zamislim da neko dođe ovde i da zavitlava nešto, da ne bude uljudan” – kaže dedo Šahim pa nam pokazuje kutak vunovlačarske brvnare u kojoj provodi najveći deo vremena.

Šahim Jašarević – Novopazarska Banja

Kod Jašarevića mušterije pristižu sa raznih strana, jer znaju da će kod adža dobiti kvalitetan i iskren odnos. Iako je zakoračio u 88. godinu života, on i dalje ne odustaje od svog zanata.

Vuna, rad i susreti sa znancima postali su njegov životni ritam, bez kojeg teško može da zamisli svoj dan. Kako kaže, trudi se da mu prostor bude ispunjen obrađenom i opranom vunom.

-“Imam dve mašine i gomilu stvari, koje pokušavam da sačuvam. Treba da živimo u dosta poslovnom okruženju, da pripadamo nekoj zanatskoj belini. To je važno.”

Dok nam je pokazivao dućan, otkrio nam je i jednu zanimljivost koju nismo znali iz dedovog života, a koja nas je iznenadila.

Unuk je krenuo dedovim stopama i prihvatio porodični zanat

Posebno je ponosan što je njegov unuk nasledio ovaj zanat. Tako se porodična tradicija nastavlja i pokazuje da stari zanati još uvek imaju svoje mesto i vrednost.

– “Unuk će me naslediti. Ovaj zanat je posao budućnosti. Vunovlačarski zanat mora da se voli. Ima nade za mene, do tada potomak nastavlja tradiciju.

Uz mene je naučio šta je zanat” – sa ponosom u glasu kazuje Šahim Jašarević.

Vunovlačarstvo je jedn od starih zanata

Priča o starim zanatima u Novom Pazaru počinje daleke 1461. godine kada počinje formiranje i razvoj grada na ovim prostorima. S razvojem grada počinju da se razvijaju i prvi znati u Sandžaku.

Kažu da treba da čuvamo sandžačku tradiciju, a kroz svoje besede prepričava nam sadržaj pazarskih zanata kojih više nema.

– “Postoji jedan deo Novog Pazara koji mi je posebno drag. To su pijace. Tu uglavnom odem i sačekam svoje stare mušterije.

Svako uzme sebi šta mu treba.”

Čuvar vunovlačarskog zanata

Reč zanat je arapskog porekla i u naš jezik je preuzeta od turske reči sanat a preko arap. sana što u prevodu znači majstorija ili veština. Po definiciji zanat je izučena proizvodna, prerađivačka, obrađivačka ili uslužna delatnost zanimanje, struka, zvanje, profesija (od zanata izvežban, umešnost, znanje, majstorija, imati zanat, izučiti zanat).

U osnovi svakog zanata leži umeće obrade sirovina ili pružanja usluga. Zanati su uglavnom zasnovani na tradicionalnim podacima i u svojoj proizvodnji i primeni upotrebljavaju prirodne materijale.

-Lepo se ipričamo, a posle radnog vremena vratim se kući – otkriva poštovani Šahim. Naše sledeće pitanje je zato bilo kako podnosi teret godina i da li se navikao vremenom na moderniji način života?

Zanatska radnja u Novopazarskoj Banji

Šahim Jašarević je primer čoveka koji svojim radom čuva deo baštine svog kraja. Sopstveni zanat nije samo posao, već deo navedenog života i porodičnog nasleđa.

Dok god ima Sandžaklija poput Šahima koji podržavaju ono što rade i spremni su da svoje znanje prenesu mlađima, stari zanati neće biti zaboravljeni.

– Tako je. Sa unucima sve radim i idemo zajedno. Međutim, ja sam se prilagodio. Savršeno funkcionišem, uklopio sam godine – saopštava vunovlačar i dodaje:

– “Današnje devojke ne znaju da ištrikaju vunene  čarape, prsluk… Prirodna vuna se smatra lekom za mnoge bolesti, na primer nošenje vunenih čarapa je moguće u značajnoj meri poboljšati cirkulaciju krvi. Kad je čovek zdrav, ništa mu nije teško.”

Šahimova radionica jedina je u Novom Pazaru i retkim u Sandžaku.

Snaga tradicije i poverenja

Novi Pazar se od svog osnivanja naglo razvijao i u svim pravcima se urbano širio. Ekonomsko jačanje grada uslovilo je i posebno izdvajanje trgovine i zanatstva koji postaju osnova privrede Novog Pazara. Za razvoj grada posebno bivaju zaslužni pripadnici zanatlijskog sloja.

Ovo je još jedan jako zanimljiv lik koji u porodici sve rešava. Sve neprilike briše. Osoba koja je nenametljiva. -“Ne volim da pričam puno. Podosta se zamaram, nemam snage ne mogu da stojim” – zaključio je Jašarević te 2020. godine.

Vunu češlja više od pola veka

Vunovlačari su u početku bili na rekama i bilo ih je svuda oko Novog Pazara. Kasnije pronalskom mašina za vunovlačanje, vunovlačari prelaze u čaršiju sa ostalim zanatlijama.

U vunovlačarskim mašinama vuna je prolazila kroz valjak i tako obrađena, svaijana u kudelje, pa pakovana u džakove.

Vunovlačarskim zanatom u Novom Pazaru bavili su se kao poznati vunovlačari Ferid, Ramiz, Zećo i Šahim Jašarević, Sabit Biševac, Sinan Tokalić, Husein Škrijelj, Meho Škrijelj, Faik Škrijelj i Husnija Škrijelj.

Binasa Malićević