Radan Džodić: Profesor koji je hirurgiju pretvorio u umetnost! Od Novog Pazara do vrha sveta
Sandžak, Novi Pazar: Istaknuti onkološki hirurg koji je kroz više od deset hiljada operacija ostavio neizbrisiv trag u našoj medicini. Posle završene gimnazije, Radan Džodić se upisao na Medicinski fakultet u Beogradu.
Studije je završio 1978. godine.
Na istom fakultetu je specjalizirao opštu hirurgiju (1984), magistrirao iz oblasti engokrine hirurgije (1990), odbranio doktorat (1994) i postao supspecijalista iz onkologije (2002).
Dr Radan Džodić stručno se usavršavao – tri godine u Francuskoj, kao i nekoliko meseci u Japanu.
– U biografiji uvek napišem da sam rođen na Goliji, u selu Plešin. Zaselak u kom sam rođen zove se Žari. Ne znam tačno kako je zaselak dobio ime. Verovatno zbog koprive ili…
Pretpostavljam da nije zbog žara.
Rodio sam se u izbi. To je prostor kuće koji je delom ukopan u zemlju. U to doba, u jesen 1952. godine, žene su se još porađale u kući.
Na medicinu sam otišao zbog jedne prelepe Holanđanke. Posle četvrtog razreda gimnazije sindikalno letovanje sam proveo na moru, u Kraljevici, gde sam upoznao devojčicu iz Holandije koju pamtim po dugoj plavoj kosi i prelepim očima.
Mislim da je imala 16 godina.
Njenog oca, koji me je pitao šta radim, slagao sam da studiram medicinu, a o medicini nisam ni razmišljao.
Privukla me je ideja oca te mlade Holanđanke da specijalizaciju obavim u Holandiji, i to je bio, praktično, osnovni razlog što sam upisao medicinu.
Žari – rodno selo gospodina Džodića
Naš velikan je od 1983. godine – kao asistent – uključen u nastavu na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Sledila su, potom, ostala zvanja. Docent je posatao 1995, vanredni profesor 1999. i redovan profesor onkološke hirurgije 2005. godine.
Takođe, profesor Džodić je od 2009. godine šef poslediplomske Katedre za onkologiju. Definitivno je profesor Džodić postao jedan od vodećih stručnjaka za hirurgiju tumora i endokrinih žlezda i dojke u regionu.
Reportaža o Novopazarcu koji je iz malog mesta iz rodnog kraja stigao do medjunarodnih priznanja.
Voleo je Goliju i Novi Pazar
Profesor dr Radan Džodić je 2011. osnovao izborne predmete iz oblasti onkologije – principi onkološke hirurgije i onkologije 1 i onkologije 2. Tako isto, profesor Džodić je od 2014. godine rukovodilac dodiplomskog predmeta klinička onkologija.
Odgovorni je nastavnik za hirurgiju – onkologiju i na dodiplomskom predmetu hirurgija.
-Dakle, moje prvo upoznavanje sa školom je bilo u Plešinu. Od pribora smo imali tablu na kojoj smo pisali i jedan komad nečega što je ostavljalo beli trag, a što smo zvali krežulja.
Naravno, napisano smo brisali krpicom… Roditelji su radili na Goliji, otac u kombinatu „Raška“, a majka kod jedne veoma bogate porodice Ivanovića…
U ovoj kući je rođen jedan od najvećih poznavalaca onkohirurgije
Profesor dr Radan Džodić je predavao – po pozivu – na više univerziteta u Francuskoj, Japanu, Rusiji, Grčkoj, Italiji, Kazahstanu, Hrvatskoj, Kini, Rumuniji i drugim univerzitetskim centrima u svetu.
Genije koji je spajao vrhunsku stručnost sa bezgraničnim saosećanjem prema svakom bolesniku. Radan Džodić – simbol stručnosti i humanosti u jugoslovenskoj medicini.
Ime koje je ulivalo poverenje.
Na prvoj linji borbe protiv raka.
Ruka koja je spašavala živote
Naučni rad profesora Radana Džodića zauzima značajno mesto u našoj i svetskoj javnosti. Objavio je preko 200 radova, kako u našem, tako i u najuglednijim inostranim časopisima. Dosadašnja citiranost radova dr Radana Džodića je više od 700 puta.
-Budući da je bila veoma vredna, majka je praktično zaradila veliki deo novca za izgradnju naše kuće u Novom Pazaru. Sestru i mene su poslali u školu u Novi Pazar.
Stanovali smo kod pokojne tetke Stojane, koja je bila u jednoj sobici u uglednoj čaršijskoj kući Ibrovića, u delu Novog Pazara koji se zove Lug.
U neposrednoj blizini reke Raške, koja izvire kod Sopoćana. A onda siđete u čaršiju, u grad koji se zove Novi Pazar, ili Jeni Bazar, kako se zvao kad je osnovan.
Aprila 2013. godine održana je proslava povodom dana grada koji je formiran 1461, a Pazarci su mi dodelili Povelju grada za plemenitost i humanost u oblasti medicine, na čemu sam im veoma zahvalan.
Prof. dr Radan Džodić
Autor je i više edukativnih filmova, koji su javno prikazani oko 1000 puta. Između ostalog, autor je ili koautor i više knjiga, monografija i udžbenika. Najpoznatije su – ˝Rak dojke˝ i ˝Hirurgija raka dojke˝…
Od studenta medicine do jednog od najcenjenijih hirurga u Evropi. Onda struka i duša deluju zajedno.
– Ali se živo sećam da me je čika Ljuba, tadašnji direktor Osnovne škole „Tršo“, gde sam ja pošao u prvi razred, došavši do mene pitao kako se zovem. Budući da sam došao s Golije, nisam imao ništa od školskog pribora.
Moje muke trajale su prvih mesec dana, a onda se pojavio anđeo od učiteljice, Milica Janićijević… Od petog osnovne za svaki predmet imali smo posebnog nastavnika.
Rado se sećam Zubejde Mušović, profesorke ruskog jezika, koja mi je bila i razredna.
Pri kraju osnovne škole otac je imao ideju da ja odem na zanat. Onda sam uzeo dokumenta, svedočanstva iz osnovne škole, i otišao u gimnaziju. Upisao sam društveni smer.
Voleo sam da učim sa Desimirom Uroševićem i Ahmedinom Ibrovićem…
Profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu
Njegova profesionalnost i ljudskost ostaju uzor generacijama mladih lekara. Ostavio je trag ne samo skalpelom, već rečju, primerom i delom. Posebno je angažovan u Sepskom lekarskom društvu, gde je dva mandata bio predsednik Kancerološke sekcije. Aktvan je – kao redovni član – i u Medicinskoj akademiji Srpskog lekarskog društva.
Hrabrost pod nožem, toplina van sale
Sada je član Predsedništva Udruženja hirurga Srbije i predsednik Udruženja onkoloških hirurga Srbije.
– Kada me pokojna strina tokom studija medicine pitala šta ću da radim ako završim medicinu, ja sam joj onda odgovorio da ću kada završim medicinu, bez onog ˝ako˝, biti profesor.
Da, ja sam to znao!
Odnosno, već kao student medicine sebe sam tako video i sve sam uradio da to i postignem.
Od svih kliničkih predmeta koji se predaju, ja sam imao devetku smo iz hirurgije i neuropsihijatrije. I to baš iz hirurgije! Hteo sam da ponovim ispit, jer sam znao za deset, znao sam bolje od svih iz generacije.
Ciljano sam učio da dobijam desetke, a tada je stvarno bilo teško dobiti deset na ispitu.
Naš doktor u operacionoj sali
Profesor Džodić je otac blizanaca – sina i ćerke. Iako su bili sjajni iz biologije, nijedno dete nije krenulo njegovim stopama. Sin se odlučio za informatiku i danas je, prema očevim rečima, vrstan inženjer.
Radi u Francuskoj, gde su i on i sestra završili srednje škole i fakultete. Džodićeva ćerka je studirala jezike na Sorboni, a danas živi i predaje u Švajcarskoj.
– Jednom prilikom mi je sin rekao da ne bi hteo da se bavi medicinom, jer ne bi voleo da se takmiči sa mnom.
Specijalista za štitnu žlezdu i dojku
Poznato je učešće profesora dr Radana Džodića u međunarodnim organizacijama. Potpredsednik je Svetske fedaracije onkoloških hirurških udruženja, a član je i više najuglednijih međunarodnih udruženja.
Iza svake operacije profesora Džodića blistala je vera da ni jedan život nije mali.
-Prirodni tok raka dojke do danas nije sasvim razjašnjen. Nelečeni rak dojke je smrtonosan. Smrt je neizbežna ukoliko bolesnici sa rakom dojke odbiju bilo kakvo lečenje.
Spontana evolucija, dužina bolesti, različita je i najčešće se smrtno završava u okviru tri godine, ali u malom procentu može trajati i više od jedne decenije. Osnovna su dva mišljenja o prirodi raka dojke.
Jedno je da se radi o sistemskoj bolesti gde hirurgija ima mali uticaj na krajni ishod i drugo, da se može raditi o lokalizovanoj bolesti u vreme postavljanja dijagnoze te da pravovremena operacija može da umanji rizik od smrtnog ishoda.
Novopazarac za sva vremena
Životni put Radana Džodića svedoči da medicina nije samo nauka – već i poziv srca. Veoma se uvažava i klinička delatnost profesora dr Radana Džodića.
Uradio je preko 10. 000 operacija.
Inače, rukovodi mnogim projektima, kako u Srbiji, tako i u svetu. Sada je koordinator Srbije za onkologiju.
– Razlog za klinički pregled dojki može biti: razvojna anomalija, povreda, bol u dojci, zapaljenje, vlaženje iz bradavice, tumor u dojci, uvećanje limfnih nodusa – pazušne jame, postojanje metastaza nepoznatog porekla, sistematski pregled.
Dijagnostiku treba usmeriti ka ranom otkrivanju i lečenju zloćudnih neoplazmi, u fazi kada nemaju treću dimenziju, pre proboja bazalne membrane i / ili kada su malih dimenzija i ograničeni na tkivo dojke (u prvom stadijumu), kada su šanse za dugotrajno preživljavanje i izlečenje najveće – tako je govori neprevaziđeni prof. dr Radan Džodić 2013. godine.
SVE OSTALO JE ISTORIJA.
Na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije
Dr Radan Džodić već više decenija radi u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije.
Bio je direktor Službe za hirurgiju, zatim pomoćnik direktora za medicinske poslove, onda isto pomoćnik direktora, ali za naučnoistraživačku delatnost i obrazovanje, a sada je vršilac dužnosti direktora.
Za svoj dugogodišnji i svestrani naučni, stručni i nastavni rad profesor dr Radan Džodić je dobio mnoga priznanja, i domaća i strana.
Iza odlaska ovog velikog naučnika ostaje bogata medicinska ostavština, stotine radova i uticaj na buduće generacije studenata.
Kakav gubitak za Goliju, Novi Pazar, Sandžak, Beograd, Srbiju, Jugoslaviju i Balkan.
Priča je zabeležena 2013. godine.
Binasa Malićević
