Sandžak, Novi Pazar: Ova priča se tiče prošlosti jednog grada, naročitog šehera i vremena u kome su rasle starije generacije; sećanje Pazarca koji ljudskom dobrotom vraćaju sve nas na nekadašnju kaldrmu. Jeni Pazar je bio središte zanatskih radnji, mirnih sokaka i dobrih Sandžaklija.

Kldrma je podrhtavala pod koracima prolaznika, a iz malih dućana dopirali su zvuci veselosti i mirisi obojene pređe i svežeg domaćeg hleba.

U tom carstvu radili su majstori koji su svoj posao znali i voleli – obućari, krojači, berberi, kazandžije, sarači, nalundžije, tabadžije, vunovlačari, čohadžije, kovači, pekari i drugi zanatlije.

Kad sećanje vrati Jeni Pazar

On je Pazarac koji u sebi nosi sećanje na neki drugi Novi Pazar, na mirnije mahale, stare kuće, komšije koje su se poznavale po imenu i šeher koji je imao svoju posebnu dušu.

Sandžaklije su tada više imali vremena jedni za druge. Poznanici su se pozdravljali na ulici, zastajali da popričaju i pomognu ako treba. Okrug je bio živ, ali miran i nežan. – Ipak, da biste osigurali svoje razmišljanje, morate zapisivati rođene misli – tvrdi fenomenalni Izet Mulić.

Izet Mulić – Novi Pazar

Jeni Pazar je bio biser, grad sa dušom i toplinom koju je bilo lako zavoleti. Pomenute stare ulice imale su svoju bajku, a svaka kuća i svaki sokak čuvale su uspomene starih Pazaraca.

Jedan od odabranih ljudi naše čaršije kaže: „Svi smo učili, slušali, poštovali, čitali i postali uspešni ljudi. “ Uvek je tako kad se pripoveda o rodnom gradu, slede iskreni trenuci kao što je zajednička sofra.

Između kaldrme i mahale

I Još prirodnije, šetnja kroz čaršiju sa prijateljima, ruku pod ruku, kad izmili prvi akšam i mesec iznenada zasija, Ćerčijski sokak ponovo oživi u sećanju. Na pendžerima starih kuća često su stajale saksije sa cvećem koje su ulepšavale avlije.

Kahva sa žara, haber niz sokak

Kad bi skliznuo prvi akšam, mnogi bi izašli na korzo. Šetalo se polako, divanilo i gledalo ko je sve stigao u čaršiju. To nije bila samo šetnja, već deo života i druženja.

Novi Pazar je bio kraljevstvo gde su mnogi cenili poštenje i međusobnu pomoć. Nisu to samo ulice i kuće, to su sećanja što hodaju bez žurbe. Svaki Sandžaklija se raduje detinjstvu u kaljavim i prašnjavim sokacima.

Jošanica i Raška čuvaju uspomenu na stare dane i gradsku bajku.

Pazar u kldrmi i prašini imao je svoj šarm

U nekadašnjoj avliji prašina je nosila miris svakodnevnog života. Jednostavan, a ipak pun duše – tako je izgkledao dunjaluk Isa-bega Ishakovića. Magija kaldrme, zanata i ljudi koji su znali da poštuju jedni druge. Pamti kaldrmu, fijakere, miris kestena i večeri koje su trajale duže nego danas. A ponekad Izet ima upečatljive snove u kojima opisuje ovozemaljski život.

Jeni Pazar kroz adete – gde je svaka sofra imala način i kulturu življenja.

Miris kahve širio se iz kuća i kafečajnica. Muhabet, smeh i sevdalinka davali su vaktu i zemanu posebnu boju.

U šeheru se sve zna, ali se ne govori svima

Ispituje se uvodi nas u Staru i Tijesnu čaršiju, seća se Ejup-begove džamije, oslikava nam Pašinu džamiju i Stambolski drum.  A zatim opazi da je kaldrma obojena mahalskom galamom.

Kad besedi o tom vremenu, čini se kao da ponovo oživi ulice kojih više nema i ljudi koji su ostali samo u sećanju. Za Mulića, stari Novi Pazar nije samo prošlost, već deo života koji zauvek nosi u srcu. Uski sokaci vodili su kroz mirne krajeve Ćerčijskog sokaka.

Zahvaljujući povoljnom geografskom položaju Novog Pazara, mnogi putnici su prošli njime i njegovom čaršijom. Neki od putnika su svoje utiske o gradu i njegovoj čaršiji ovako zapisali: – Novopazarska čaršija ”Ima hiljadu i sto dućana. U mnogim dućanima se izrađuju katanci, čekići, tabandžije i drugo oružje” (Evlija Čelebi, 1660).

Svaka avlija nosi svoju besedu

Na pijacama se razgovaralo glasno i prijateljski, kao među starim znancima. Popodne bi šeher malo utihnuo, a onda bi predveče ponovo oživeo. Kahva bez žurbe, gde se novosti prenose uz rahatluk i poneki smeh. – To uvek znači veoma retko? – Ne. To je tek ponekad. Njegov smeh lagano osvaja Carigradski drum.

-Da, ovde čak mogu da se prisetim detinjstva i svoje mladosti: ogromne bezbrižnosti, dečijih nestašluka, jaza, sokaka, bašči, Džombe, behara sa obližnje trešnje, pekmeza koji se pekao u avliji, uz sevdalinku i muhabet. – Naš dom je u Sandžaku – zaključuje umetnik Izet Mulić.

Temelje novopazarske čaršije, kao i samom gradu, postavio je Isa-beg Ishaković izgradnjom prvih 56 dućana. Čaršija je nastavila sa svojim daljim razvojem i delovanjem institucije vakufa, čijim sredstvima je izgrađena većina objekata čaršije. U XVI veku sedam najvećih vakufa u Novom Pazaru raspolagalo je sa 263 dućana čija je godišnja zakupnina iznosila 27. 797 akči.

Onaj koji vraća stare dane

Stari deo čaršije formiran je na levoj obali reke Raške, pored džamije Isa-bega Ishakovića. Dućani su podizani jedan za drugim u glavnoj ulici (danas UL. 28. novembar) pa je tako nastao segment čaršije poznat kao Tijesna čaršija.

A on ne pita, čak ni sebe, kako će odbolovati tu ljubav prema rodnoj grudi. To je Izova zvezda vodilja i to je dobro. Zasad, sve je za Novi Pazar.

“Ne pitaj šta ima – sjedi, pa slušaj”

Ujutru se šetao po baštama, pokušava da nađe gomilu žara na ognjištu na kojem je odrastao.

Ali čini mu se da čak ni drveće nije više na istom mestu, te stoga traži svoju uspomenu. Mogla bi da mu kaže, ali ipak ćuti. Došla je da pronađe ljubav tamo gde se najdublje čuva, u srcu i duši.

Šeher sa dušom, a ćejf u svakom koraku

Novopazarska čaršija se prostirala od mosta duž cele glavne ulice, pa sve do ulaza u Potok mahalu, gde je bio vrh čaršije, tako da je taj deo grada i danas poznat kao Vrh čaršije.

Izetovo verodostojno, slobodno i istinito svedočenje o šeher Pazaru i Sandžaku. Sve utihne, a Lug porogovori – tišinom, mirisom somuna i sećanjima što se pale kao kandali na džamiji.

Sa tim osobinama rečena dela bi se mogla svrstati u svetsku književnost ili tačnije u sve one pukotine i stabljike kojih više nema.

Jeni Pazar koji je živeo u svakoj ulici, kući i ljudskom osmehu

Razvoj čaršije je nastavljen i na desnoj obali reke Raške, gde su također podizani dućani zbijeni jedan do drugoga. Građeni su od ćerpiča, čatme, dasaka, a retko od opeke i kamena.

Drveni izlozi bili su sa kapacima i ćepencima. Dućani su bili pokriveni ćeramidom, a natkriveni nadstrešnicama, kapacima i tremovima, zbog kiše, snega, ali i ljetnih žega.

Često ima sandžačko pamćenje u kojem otkriva šire strane, a kad ih ukroti, gotovo je spreman da razgovara satima. Ne želi da ih se reši, jer kad besedi, mora da se vrati u svoju mladost i u kaljave sokake.

Mit na dane kada se znalo kada je sabah, a iz avlije mirisala pita iz komšiluka. Pazarac se seća detalja koje samo oni s dušom umeju da primete i nikad ne zaborave.

Lagana šetnja kroz Sandžak gde se istina čuje iza prve kapije, a mudrost kad prvi akšam pokrije Šarovu džamiju.

I kaldrma, i baklava, i pogled s pendžera

Čaršija je delila sudbinu šehera. Kada je Novi Pazar napredovao u svom razvoju i čaršija je bila puna i bogata. Tako je u drugoj polovini XVII veka ova orijentalna čaršija bila velika i raskošna.

Tada je, pored drugih objekata, imala 1200 dućana. I dubrovački trgovci su imali svoju koloniju, svoje dućane, magaze i bezistan. Roba se mogla kupiti sa domaćeg tržišta, ali i sa Istoka i Zapada.

Samo ga sledimo, Mulićeva duša daruje prvi pogled i poštovanje Novom Pazaru. Otkriva da mu najbolje ide kada sebe iznenadi o Jeni Pazaru. Srcu prilazi s leve i desne pretkomore, a  svečano dočekuje Jošanicu i Rašku, to je važan čin za Sandžak. Čaršija, njegova sudbina, svaki komad života, čini ono što su Pazarci činili, dok su odrastali na Carskoj džadi.

– Da osećam se tako, bio sam na tom mestu – potvrđuje Izet Mulić. Bilo kako bilo, zaista zaslužujete svaku pohvalu – reko smo.

Život i stvaralaštvo jednog gospodina

Putovanje kroz Novi Pazar gde su kaldrma i muhabet iz mahale uvek na prvoj poziciji. Lagana reportaža o prolaznosti, Sandžaklijama i Lugu koji pamti više nego što priča.

Bojim se da je uverljivo pokupio sandžačke činjenice i smestio ih pod svoje srce i dušu, tamo gde vreme ne može da ih izbriše, niti daljina da ih odnese.  Sve je imalo sporiji ritam nego danas.

Izranja, ukazuje se, na naše oči se otkriva, podignut sa dna predubokog okeana Historije, to čudo, SANDŽAK!

Novi Pazar je politički, ekonomski, kulturni i svaki drugi centar Sandžaka. Nalazi se na 290 km južno od Beograda, na deonici starog puta koji preko Ibarske magistrale vodi prema Podgorici i Jadranskom moru. Smešten je u dolini reka Jošanice, Raške, Deževske i Ljudske, na nadmorskoj visini od 496 m. Okružen je visokim planinama Golijom i Rogoznom i Pešterskom visoravni.

Binasa Malićević