Sandžak, Novi Pazar: Ova priča se tiče prošlosti jednog grada, naročitog šehera i vremena u kome su rasle starije generacije; sećanje Pazarca koji ljudskom dobrotom vraćaju sve nas na kaldrmu. Jeni Pazar bio je središte zanatskih radnji, mirnih sokaka i dobrih Sandžaklija.

Kldrma je podrhtavala pod koracima prolaznika, a iz malih dućana dopirali su zvuci veselosti i mirisi obojene pređe i svežeg domaćeg hleba. U tom carstvu radili su majstori koji su svoj posao znali i voleli – obućari, krojači, berberi, kazandžije, sarači, nalundžije…

Gde tišina zna zborit – tu počinje Novi Pazar

Sandžaklije su tada više imali vremena jedni za druge. Komšije su se pozdravljale na ulici, zastajale da popričaju i pomognu ako treba. Okrug je bio živ, ali miran i nežan. – Ipak, da biste osigurali svoje razmišljanje, morate zapisivati rođene misli – tvrdi fenomenalni Izet Mulić.

Izet Mulić – Novi Pazar

Jedan od odabranih ljudi naše čaršije… Kaže: „Svi smo učili, slušali, poštovali, čitali i postali uspešni ljudi.“ Uvek je tako kad se pripoveda o rodnom gradu, slede iskreni trenuci kao što je zajednička sofra.

Između kaldrme i mahale

I Još prirodnije, šetnja kroz čaršiju sa prijateljima, ruku pod ruku, kad izmili prvi akšam… Na pendžerima starih kuća često su stajale saksije sa cvećem koje su ulepšavale avlije.

Kahva sa žara, haber niz sokak

Kad padne prvi akšam, mnogi bi izašli na korzo. Šetalo se polako, divanilo i gledalo ko je sve stigao u čaršiju. To nije bila samo šetnja, već deo života i druženja.

Novi Pazar je bio kraljevstvo gde su mnogi cenili poštenje i međusobnu pomoć. Nisu to samo ulice i kuće, to su sećanja što hodaju bez žurbe. Svaki Sandžaklija se raduje detinjstvu u kaljavim i prašnjavim sokacima.

Jošanica i Raška čuvaju uspomenu na stare dane i gradsku bajku.

Pazar u kldrmi i prašini imao je svoj šarm

U nekadašnjoj avliji prašina je nosila miris svakodnevnog života. Jednostavan, a ipak pun duše – tako je izgkledao dunjaluk Isa-bega Ishakovića. Magija kaldrme, zanata i ljudi koji su znali da poštuju jedni druge. A ponekad Izet ima upečatljive snove u kojima opisuje ovozemaljski život. Jeni Pazar kroz adete – gde je svaka sofra imala način i kulturu življenja. Miris kahve širio se iz kuća i kafečajnica. Muhabet, smeh i sevdalinka davali su vaktu i zemanu posebnu boju.

U šeheru se sve zna, ali se ne govori svima

Ispituje se uvodi nas u Staru i Tijesnu čaršiju, seća se Ejup-begove džamije, oslikava nam Pašinu džamiju… A zatim opazi da je kaldrma pokrivena drumskom galamom. Uski sokaci vodili su kroz mirne krajeve Ćerčijskog sokaka.

Svaka avlija ima takvu besedu

Na pijacama se razgovaralo glasno i prijateljski, kao među starim znancima. Popodne bi šeher malo utihnuo, a onda bi predveče ponovo oživeo. Kahva bez žurbe, gde se novosti prenose uz rahatluk i poneki smeh. – To uvek znači veoma retko? – Ne. To je … tek ponekad. Njegov smeh lagano osvaja Carigradski drum.

-Da, ovde čak mogu da se prisetim detinjstva i svoje mladosti: ogromne bezbrižnosti, dečijih nestašluka, jaza, sokaka, bašči, Džombe, behara sa obližnje trešnje, pekmeza koji se pekao u avliji…

– Naš dom je u Sandžaku – zaključuje umetnik Izet Mulić.

Priča o čoveku koja menja dunjaluk

A on ne pita, čak ni sebe, kako će odbolovati tu ljubav prema rodnoj grudi. To je Izova zvezda vodilja i to je dobro. Zasad, sve je za Novi Pazar.

“Ne pitaj šta ima – sjedi, pa slušaj”

Ujutru se šetao po baštama, pokušava da nađe gomilu žara na ognjištu na kojem je odrastao.

Ali čini mu se da čak ni drveće nije više na istom mestu, te stoga traži svoju uspomenu.

Mogla bi da mu kaže, ali ipak ćuti, da je došla da je pronađe u srcu i duši…

Šeher pod dušom, a ćejf nad svima

Izetovo verodostojno, slobodno i istinito svedočenje o šeher Pazaru… Sve utihne, a Lug porogovori – tišinom, mirisom somuna i sećanjima što se pale kao kandali na džamiji.

Sa tim osobinama rečena dela bi se mogla svrstati u svetsku književnost ili tačnije u sve one pukotine i stabljike kojih više nema…

I kaldrma pamti bolje dane, ali ne žali

Često ima sandžačko pamćenje u kojem otkriva šire strane, a kad ih ukroti, gotovo je spreman da razgovara satima, ne želi da ih se reši, i kad citira mora da se vrati u svoju mladost…

Carstvo o danima kad se znalo kad je sabah, a kad miriše pita iz komšiluka.

Pazarac se seća detaljima koje samo oni s dušom primete – i nikad ne zaborave.

Lagana šetnja kroz Sandžak gde se istina čuje iza prve kapije, a mudrost kad prvi akšam pokrije Šarovu džamiju.

I kaldrma, i baklava, i pogled s pendžera

Samo ga sledimo, Mulićeva duša daruje prvi pogled i poštovanje Novom Pazaru. Otkriva da mu najbolje ide kada sebe iznenadi o Jeni Pazaru. Srcu prilazi s leve i desne pretkomore, a  svečano dočekuje Jošanicu i Rašku, to je važan čin za Sandžak… Čaršija, njegova sudbina, svaki komad života, čini ono što su Pazarci činili, dok su odrastali na Carskoj džadi.

– Da osećam se tako, bio sam na tom mestu – potvrđuje Izet Mulić. Bilo kako bilo, zaista zaslužujete svaku pohvalu – reko smo…

Život i stvaralaštvo jednog gospodina

Putovanje kroz Novi Pazar gde su kaldrma i muhabet iz mahale uvek na prvoj poziciji. Lagana reportaža o prolaznosti, Sandžaklijama i Lugu koji pamti više nego što priča.

Bojim se da je uverljivo pokupio sandžačke činjenice i smestio ih pod svoje srce… Sve je imalo sporiji ritam nego danas.

Zahvaljujući povoljnom geografskom položaju Novog Pazara, mnogi putnici su prošli njime i dotičnom čaršijom.

Neki od putnika su svoje utiske o gradu i našoj čaršiji ovako zapisali: – Novopazarska čaršija ,,Ima hiljadu i sto dućana. U mnogim dućanima se izrađuju katanci, čekići, tabandžije i drugo oružje” (Evlija Čelebi, 1660).

Binasa Malićević