Sandžak, Novi Pazar… Sećanje na legendarnog Pazaraca Kifa! Prodavac kestena vraća toplinu na gradske ulice, jedno fitilj za jedan merak
Sandžak, Novi Pazar: Novi Pazar je nadaleko poznat kao osmanski šeher. Niko tako dobro ne zna da trguje i ponudi kupcima svoje proizvode kao gospoda iz ove čaršije. Jednostavno, rođeni su da budu to što jesu.
Ulični prodavac kestena bio je poznat u svom gradu kao vedar i nasmejan Pazarac. Svakog dana stajao je na svom starom mestu, uz miris pečenih kestena koji je privlačio prolaznike.
Miris jeseni u svakom zrnu – topli kesteni za dušu
Prodavac kestena stoji na uglu ulice, okružen mirisom toplih plodova i blagim dimom iz male furune. Sandžaklije su ga rado posećivali ne samo zbog toplih i ukusnih kestena, već i zbog njegove dobre energije i šala koje su uvek izmamljivale osmoh.
Da li se sećate veličanstvenog prodavca kestena Sabahudina Škrijelja Kifa.
Njegove ruke su grube od rada, ali nežno prebiraju po kestenu, tražeći one savršeno pečene. Voleo je svoj Novi Pazar i život koji je vodio, pa je sa svakim kupcem umeo da razmeni koju reč, pozdrav ili dosetku. Za njega posao nije bio samo način da zaradi, već i prilika da bude deo gradske svakodnevice i da širi dobro raspoloženje.
Vredni ljudi čije rezultate rada svakodnevno gledamo
Novi Pazar ni počemu nije običan. Lep i dragocen. Grad pun života. Noću šaren i veseo, danju zahuktao u radu, umoran i opterećen brigama.
Ovde se nalazi i mozaik slika kojim Kifo dočarava put Jeni Pazara.
Mnogi su ga poznavali po tome što je uvek bio spreman na šalu, čak i kada je dan bio hladan i siv. Upravo zbog toga, postao je omiljena figura u kraju, gospodin koji je običan posao pretvorio u nešto posebno i toplo.
Šeher je neprocenjiv lek!
Prolaznici mu se osmehuju, a on uzvraća tiho, kao da zna da toplina ne dolazi samo sa ognjišta, već i iz malih trenutaka pažnje. Čaršija je nešto za šta ne postoji zamena, a ljubav koju ona daje ne može se ničim uporediti.
“Moja čaršija”
O Novom Pazaru su pisali brojni putopisci, a čuveni Evlija Čelebi je u XVII stoljeću zabilježio da je bio jedan od najvećih gradova na Balkanu (prema popisu iz 1528. godine, Novi Pazar je imao 221 kuću, što je za dvije kuće više nego što je imalo Sarajevo – 119).
Novi Pazar je politički, ekonomski, kulturni i svaki drugi centar Sandžaka.
Nalazi se na 290 km južno od Beograda, na deonici starog puta koji preko Ibarske magistrale vodi prema Podgorici i Jadranskom moru.
Smešten je u dolini reka Jošanice, Raške, Deževske i Ljudske, na nadmorskoj visini od 496 m. Okružen je visokim planinama Golijom i Rogoznom i Pešterskom visoravni.
Kad kesten zamiriše
U kraljevstvu je puno raskoši i bogastva, ali i siromaštva, bede, bolesti i raznih drugih nevolja. Ono što najviše krasi ovaj grad su ljudi, za njihovu ljubaznost se čulo širom Evrope, a bogami i Sveta.
Ako ste sa strane pružiće vam Novopazarci svu pažnju.
– Ne bih ništa promenio, od početka profesije do danas mislim da su to trenuci koje sam preživeo sa građanima Novog Pazara – dodao je legendarni Sandžaklija.
Kesteni pod prstima vremena
Sokaci i mahale čuvaju nežnost nekih starih vremena i besede o životu kakav je nekad bio. Uske ulice, kaldrma i male kuće zbijene jedna uz drugu stvaraju posebnu atmosferu u kojoj se oseća tišina, ali i bliskost među Sandžaklijama.
Kifo je u razgovoru otkrio da mu se dopao život po pazarskim sokacima i mahalama.
– Bio jednom jedan Pazar. Volim Sandžak, volim rodni grad!
Vratio se Sandžaklija tradiciji, ali nije to kao pre. – Još jedno stvaranje mojih snova, turneja nekadašnjeg života po šeheru – kazao je sa ponosom u glasu.
Novopazarci: Pokazaće vam a vrlo često i odvesti vas do butika, prodavnice ili Robne pijace. Pozvaće vas na ćevape, iako vas vide prvi put.
U njegovim rukama pečeni kesten postaje simbol gradske duše
U mahalama su se svi poznavali. Komšije su se okupljale ispred kuća, razgovarale i delili svakodnevni muhabet, a deca su se igrala po sokacima bez brige i žurbe. Život je bio jednostavniji, ali ispunjen iskrenošću i slogom.
Dok je koračao ulicom, potiskivao je ushićenje. Kakvo otkriće! I to pre početka našeg razgovora.
Police i tezge oko njega bile su pune svežeg pečenog kestena, poznati ukus ispunjavao je čaršiju i šeher. Ustao je, sipao je još kahve i pripalio dve sigarete.
– Dobra stara vremena – rekao je.
Neodoljivi miris koji prati zimske šetnje
Osnivač Novog Pazara, čuveni vojskovođa i utemeljitelj Sarajeva, Šapca i Skoplja, Isa-beg Ishaković podigao je grad, u periodu između 1459. i 1461. godine. Grad je dobio naziv Yeni Bazar, odnosno Novi Pazar.
Naš grad se od svog osnivanja naglo razvijao i u svim pravcima se urbano širio.
-Ovo je, ako šta zemaljsko može biti, druženje i uživanje na poslu. Imam puno prijatelja svuda – i na Zapadu, i na Istoku… U celom svetu – objasnijo je sjajni Kifo.
U pomenutom pogledu ima nečeg starinskog – kao da zajedno s kestenima nudi i sećanja na detinjstvo, jesenje dane i tople džepove.
U jednu rečenicu sve je stalo.
Ispričao je; ja sam isključivo ulični prodavac pečenog kestena, moji Pazarci dobro me poznaju, Novi Pazar mnogima prija, kao i ulice u centru rodnog grada, svaki njegov kutak ima šapat i draž, ja sam izvorni Pazarac poručio je čuveni Sabahudin Škrijelj Kifo.
Kifo i reporter Radio-televizije Novi Pazar
Ovde žive insani kojima je ljubav prema Jeni Pazaru važnija od para. Dok plamen tiho pucketa, gospodin strpljivo okreće kestene, kao da svaki od njih nosi neku priču.
Kifova kolica nisu samo prodajna lokacija, već i dom usred užurbanog grada.
Sokaci su bili područja gde se sve znalo, ali gde se pomagalo jedni drugima. Svaka mahala imala je svoje adete, posebne Sandćaklije i slatku dušu.
Preko Pazara su prolazili važni putevi koji su povezivali Dubrovnik, Bosnu i južno primorje sa Solunom i Carigradom.
Sabahudin Škrijelj – Kifo
Novi Pazar je moderan multietnički evropski grad u kome se susreću orijentalna i zapadna arhitektura, islam i hrišćanstvo, politički, ekonomski, univerzitetski, kulturni, turistički i svaki drugi centar Sandžaka.
Priča o starim zanatima u Novom Pazaru nastaje daleke 1461. godine kada počinje formiranje i razvoj grada na ovim prostorima. S napredkom carstva počinju da se razvijaju i prvi zanati na sandžačkom području.
Reč zanat je arapskog porekla i u naš jezik je preuzeta od turske reči sanat a preko arap. sana što u prevodu znači majstorija ili veština, a u Osmanskom carstvu zanat kojim se smiju baviti samo osobe islamske vere.
“Iz Pazara nikada ne bih otišao”
Danas, iako se mnogo toga promenilo, sokaci i mahale i dalje ostaju simbol prošlosti i podsećanje na vreme kada je život bio sporiji, ali možda iskreniji i bliži Pazarcima.
– Jeste, ali računam da imate svoje razloge i da ih poštujete.
Miris pečenih kestena širi se oko njega, privlačeći ljude poput zaboravljenog poziva na kupanje u Rašku i Jošanicu. Ispod tog srca krije se umoran, ali topao osmeh, koji greje jednako kao i kesten u ruci.
– Takav je život na novopazarskim ulicama. Čuvam se, svašta ćeš ovde otkriti, doznati i videti. Oprostite mi ako sam bio slab sagovornik. Znate, novinarko, nisam ti ja neka pričalica.
Miris jeseni u svakom zalogaju
Iza jednostavne tezge ostaje priča o upornosti, oblaku dima i ljudima koji svrate na kapljicu razgovora.
Novi Pazar je nekad bio saobraćajnica mnogih trgovačkih puteva. Ko zna koliko je karavana, natovarenih robom, prolazilo kroz pazarsku čaršiju.
Izranja, ukazuje se, na naše oči se otkriva, podignut sa dna predubokog okeana Historije, to čudo, SANDŽAK!
Priču smo snimili i zabeležili pre nekoliko godina.
Binasa Malićević
