Sandžak, Novi Pazar, Sitniče… Zaboravljena blaga Sandžaka: Dnevnik jednog sandžačkog sela
Sandžak, Novi Pazar: Sitniče je naseljeno mesto u novopazarskom kraju. Prema popisu iz 2011. je bilo 876 stanovnika. Udaljenost Sitniča od Novog Pazara je oko 11 kilometara.
Tamo gde ezan budi jutro
Poljoprivreda je bila i ostala osnovna delatnost. Stočarstvo i voćarstvo su grane od kojih se ovde još uvek živi. Selo ima dobre domaćine, ima i mlade, koji se uglavnom ne bave zemljoradnjom i govedarstvom, već odlaze na privremeni rad u zemlje Zapadne Evrope.
Život u sandžačkim selima: Tradicija, mir i suživot s prirodom
Autentična sela između planina i rijeka – priče koje žive izvan vremena. Od Pešterske visoravni do planine Jadovnik – skriveni dragulji Sandžaka.
– Bavimo se uglavnom sitnom poljoprivredom, za naše potrebe, sejemo pšenicu, kukuruz, krompir, crni luk… Tako vreme prolazi a mi nekako naučimo da živimo sa svojim godinama – objasnio je Sandžaklija.
Priroda Sandžaka: Divlja ljepota koja oduzima dah
Lokalno stanovništvo čuva svoje običaje i živi u skladu s tradicijom. Prirodni fenomen Sandžaka koji krije ovozemaljske lepote i jedinstven način života.
-Prošao sam svašta kroz život.
Mnogo smo se mučili i kao seljaci, napustiš jednu njivu pa se opet vratiš na drugu.
Za ovih nekoliko decenija mnogo toga sam video i svašta mi je prošlo kroz dušu, u to vreme kada je u selima bilo puno više ljudi… Imamo svu potrebnu mehanizaciju… nema ko da radi.
Na selu se brine svaki dan, nema praznika ni odmora… Život na selu je mirniji, zdraviji, ali mora da se radi… Čovek je to – kaže interesantni Ismet Društinac.
Zvuk tišine
Prikaz svakodnevice kroz razvoj, vjeru, zajedništvo i prirodne lepote. U selu Sitniču živi Ismet Društinac slikovit stanovnik novopazarske opštine.
Sela u zagrljaju prirode
Ljepota orginalnog života među planinama, šumama i starim običajima. Zanimljivo je da nikad nije odlazio iz svog sela, što nije karakteristično za ovdašnji živalj.
Selo kao duša Sandžaka: Gdje vrijeme sporije teče
Pored kuće je štala, tor za ovce, a često i pušnica za meso. – Možda se, kao i ja, čudiš kad vidiš mlađe osobe u selu… – Ja ne mogu bez rodnog zavičaja.
– Stvarno verujem u jedno: da će se mladi vratiti na sandžačku zemlju… – Širi muhabet, i te kako želi da sve ispriča – za Radio televiziji Novi Pazar.
Put u netaknuti svijet
Divlja priroda, stočarstvo i otpornost u surovim, ali prekrasnim krajevima. Danas mnoga sela imaju kuće koje su finansirane iz dijaspore – iz Nemačke, Austrije, Švajcarske…
-Nemam ja za to vremena, jer i to ume da sputava (da poslujem po bijelom svijetu), ali radim dugo i naporno u Sandžaku – kazuje razgovorljivi Sandžaklija.
Koraci predaka: Stare staze i priče sandžačkih sela
Takav je život u Sitniču: čovek ne vidi ništa od rodnog zavičaja. – Kažete i dalje da vam treba fabrika? – Da, to je spas za našu omladinu! Ponovo je iskočila priroda i oslikala trenutak sandžačkog sela. Okrenuo se tiho, da majka ne čuje, pošto razgovara o staroj kući u kojoj su odrasli…
Ismet Društinac – selo Sitniče
Nije imao želju kako da počne ovu priču. Znao je samo da hoće nešto da kaže. Izašao je kroz tu kapiju mladosti. Šetnja brdovitim proplancima do centra Požege mogla je biti prijatna, ali Ismet je svestan svoje okoline.
Život ljudi, vukova i severca
Potom je čuo zvuk vetra. Ni taj fijuk nije mogao da proceni: duboko brujanje, dugo i glasno, kakvo dolazi iz ljudskih grudi.
Putevi kroz Sandžak
Leti se sela pune, a zimi opuste. Ipak, veza sa Sandžakom nikad ne nestaje. – Mi smo imali srećno, ali siromašno detinjstvo”. Nema ništa lepše od kore hleba koja hrska pod zubima.
Sitniče je u mojoj mladosti bilo puno živosti i prepuno omladine.
Bosonogi smo šetali zemljinom površinom i svoja stopala koristili onako kako je to priroda zahtevala.
Zavičaj, ovce i ognjište
Ovde se nebo spušta na zemlju: Na planine i vidikovce Sandžaka. Temelji seoskog života u Sandžaku se čuvaju vjekovima. Domaćinu je Sitniče dom, a ne stanica. Ismet se zamisli. Želi da pita gde je nestalo bezbrižno doba, šta će biti sa današnjom omladinom…
Binasa Malićević
