Sandžak, Novi Pazar, Sitniče… Zaboravljena blaga Sandžaka: Dnevnik jednog sandžačkog sela

Sandžak, Novi Paza: Sitniče je naseljeno područje u novopazarskom kraju. Prema popisu iz 2011. bilo je 876 stanovnika. Pomenuto mesto je udaljeno oko 11 kilometara od Novog Pazara. U selima Sandžaka žive dobri i vredni insani.

Tamo gde ezan budi jutro

Poljoprivreda je bila i ostala osnovna delatnost. Stočarstvo i voćarstvo su grane od kojih se ovde još uvek živi. Selo ima dobre domaćine, ima i mlade, koji se uglavnom ne bave zemljoradnjom i govedarstvom, već odlaze na privremeni rad u zemlje Zapadne Evrope.

Život u sandžačkim pejzažima: Tradicija, mir i suživot s nedođijama

Autentični predeli između planina i rijeka – besede koje žive izvan vremena. Od Pešterske visoravni do planine Jadovnik – skriveni dragulji Sandžaka.

– Bavimo se uglavnom sitnom poljoprivredom, za naše potrebe, sejemo pšenicu, kukuruz, krompir, crni luk… Tako vreme prolazi a mi nekako naučimo da živimo sa svojim godinama – objasnio je Sandžaklija.

Priroda Sandžaka: Divlja nežnost koja oduzima dah

Lokalno stanovništvo čuva svoje običaje i živi u skladu s tradicijom. Prirodni fenomen Sandžaka koji krije ovozemaljske lepote i jedinstven način života.

-Prošao sam svašta kroz život. Mnogo smo se mučili i kao seljaci, napustiš jednu njivu pa se opet vratiš na drugu.

Za ovih nekoliko decenija mnogo toga sam video i svašta mi je prošlo kroz dušu, u to vreme kada je u mahalama bilo puno više ljudi… Imamo svu potrebnu mehanizaciju… nema ko da radi.

Na vrletima se brine svaki dan, nema praznika ni odmora… Život na selu je mirniji, zdraviji, ali mora da se radi… Čovek  je to – kaže interesantni Ismet Društinac.

Zvuk tišine

Prikaz svakodnevice kroz razvoj, adete, slogu i prirodne lepote. U Sitniču živi Ismet Društinac slikovit građanin novopazarske opštine. Zemlja u Sandžaku hrani generacije porodica.

Na njivama se uzgaja krompir, kukuruz, pšenica i razno povrće, dok na livadama pasu krave, ovce i bivolice. Svaki komad zemlje se obrađuje s pažnjom, jer Sandžaklije znaju koliko je važno živeti u skladu sa okolinom.

Bajka u zagrljaju prirode

Ljepota orginalnog života među planinama, šumama i starim navikama. Zanimljivo je da nikad nije odlazio iz rodne grude, što nije karakteristično za ovdašnji živalj. Ali ono što najviše krasi čar Sandžaka nisu samo plodne njive i zelene livade, već pošteni meštani. Kada je vreme žetve, kosidbe ili berbe, carstvo se često ujedini i svi zajedno rade.

Selo kao duša Sandžaka: Gdje vrijeme sporije teče

Pored kuće je štala, tor za ovce, a često i pušnica za meso. U Sitniču još uvek žive stare vrednosti – čestitost, gostoprimstvo i poštovanje prema starijima. Musafir koji dođe u kuću domasćina uvek je dobro došao, a sofra, koliko god skromna bila, deli se od srca.

– Možda se, kao i ja, čudiš kad vidiš mlađe osobe u domu…

– Ja ne mogu bez rodnog zavičaja.

– Stvarno verujem u jedno: da će se mladi vratiti na sandžačku zemlju… – Širi muhabet, i te kako želi da sve ispriča – za Radio televiziji Novi Pazar.

Put u netaknuti dunjaluk

Divlja priroda, stočarstvo i otpornost u surovim, ali prekrasnim krajevima. Danas mnoge avlije imaju kuće koje su finansirane iz dijaspore  – iz Nemačke, Austrije, Švajcarske…

U toj skromnosti i marljivosti krije se prava snaga kraljevstva i istinska milina ovog kraja. – Nemam ja za to vremena, jer i to ume da sputava (da poslujem po bijelom svijetu), ali radim dugo i naporno u Sandžaku – kazuje razgovorljivi Sandžaklija.

Koraci predaka: Stare staze i besede sandžačkih majstora

Takav je život u Sitniču: čovek ne vidi ništa od rodnog zavičaja. – Kažete i dalje da vam treba fabrika? – Da, to je spas za našu omladinu! Ponovo je iskočila magija i oslikala trenutak pazarskog portreta. Okrenuo se tiho, da majka ne čuje, pošto razgovara o staroj kući u kojoj su odrasli…

Ismet Društinac – selo Sitniče

Nije imao želju kako da počne pomenuti muhabet. Znao je samo da hoće nešto da kaže. Izašao je kroz tu kapiju mladosti. Šetnja brdovitim proplancima do centra Požege mogla je biti prijatna, ali Ismet je svestan svoje okoline.

Život Sandžaklija, bespuća i severca

Potom je čuo zvuk vetra. Ni taj fijuk nije mogao da proceni: duboko brujanje, dugo i glasno, kakvo dolazi iz dubine duše. Mnogi mladi Sandžaklije su otišli sa ognjišta u gradove ili druge zemlje. Odselili su jer traže posao, školovanje i bolji život. Zbog toga su neke regije danas tiše nego ranije. U domaćinstvima su ostali stariji žitelji koji i dalje rade na zemlji i brinu o stadima. Ipak, većina se nada da će se mladi jednog dana vratiti i ponovo oživeti Sandžak.

Putovanje kroz Sandžak

Leti se gnezda pune, a zimi opuste. Ipak, veza sa Sandžakom nikad ne nestaje. – Mi smo imali srećno, ali siromašno detinjstvo. Nema ništa lepše od kore hleba koja hrska pod zubima.

Sitniče je u mojoj mladosti bilo puno živosti i prepuno omladine. Bosonogi smo šetali zemljinom površinom i svoja stopala koristili onako kako je to priroda zahtevala.

Zavičaj, ovce i ognjište

Ovde se nebo spušta na zemlju: Na planine i vidikovce Sandžaka. Temelji seoskog života u Sandžaku se čuvaju vjekovima. Domaćinu je Sitniče dom, a ne stanica. Ismet se zamisli.

Želi da pita gde je nestalo bezbrižno doba, šta će biti sa današnjom omladinom…

Sandžak (u historiji poznat i pod nazivom Novopazarski sandžak) je posebna geografsko-historijska oblast u pograničnom području Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Kosova.

Prostire se na površini od 8.409 km2 i obuhvata jugozapadni dio Republike Srbije i sjeveroistočnu oblast Republike Crne Gore. Segment Sandžaka pripada Republici Srbiji obuhvata površinu od 4.504 km2, dok procenti koji se nalaze u okviru Crne Gore imaju površinu od 3.905 km2.

Binasa Malićević