Sandžak, Pešterska visoravan, Kamešnica… Pešter, nije šala! Sandžak, moja priča
Sandžak, Sjenica, Pešter, Kamešnica: Puno se ljudi bavilo Pešterom. Bilo je tu raznoraznih stvaralaca…
Ceo dunjaluk na jednom mestu
Neki su to radili da bi na Pešterskoj visoravni stekli životno iskustvo, neki zato što su zaista verovali da će promeniti ćud prirode…
Brojne sandžačke kapije
Ne mora da se muči da objašnjava šta ova zemlja za njega znači. Kao i obično, Mustafa je znao šta priroda hoće da kaže i bez jedne jedine njegove reči.
Sandžaklija je iznenada ustao.
Najlepši je moj rodni kraj
Došao je do ivice sela. To njegovo veličanstvo – Sandžački Sibir, čini mi se, ima udela u svakom Peštercu, pa dele svoju plemenitost.
Pešterski katuni
Jedan dedo, vedar i mudar dočekao nas je kasno tog popodnva na golema pešterska polja. Sandžak je podigao pogled sa adža koji je ostao na tihom ognjištu.
“Država živi od seljaka”
Ali gospodin se smeje, toplo, srdačno, i rukom pokazuje na zelene pašnjake.
– Pođi sa mnom – kaže Kučević.
– A ja, naravno, želim da vidim ovozemaljsku magiju.
Mustafa Kučevič – selo Kamešnica
Sudeći po tom običaju i onom što se kaže u porodici, shvatila sam da je to upravo babo koji prenosi sandžačke besede.
Besednik je nagovarao sebe da zadrži mirnoću i ravnotežu u glasu, ali, neki čudan talas emocija protiče mu kroz vene.
Srcem kroz Sandžak
– Vi nikoga ne slušate? – Ne, nikad. Dedo se smeška kao da time prkosi sandžačkoj kotlini. Kako uspevate da rečima kontrolišete prirodu. – Prkosim joj, donekle…
Pešter kao razglednica
Prevazilazim poteškoće na terenu u prvim minutima posle surutke kada u očima sagovornika vidim Sandžak u oku i pročitam poverenje.
Svakog od njih je vredelo sresti.
Govori iskreno, više sa srca, osetio je da cenimo njegov muhabet.
– Ja sam navikao da budem na svežim vazduhu – pripoveda uverljivo, oštro.
– Sve je u redu, dobar ste sagovornik!
Pešterske prirodne ljepote
Svaki gost za novinara veliki izazov jer su te duše seljaka sa kojima razgovaramo kao plavo nebo i jedan sivi oblak koji pokušavaš da dohvatiš.
Pitala sam: Vi ste sigurno mnogo radili u životu?
– Prilično sam se trudio u onom Titovom vremenu…
Najlepše je u zavičaju
Da, Mustafine oči su bile srdačne i nežne. Kamešnica je pogledala u deda i bilo joj je jasno da on sve razume.
Dodirno je to srce i to je na njega delovalo kao lek.
Sandžaklije na sve četiri strane svijeta
Priroda se malo pomakla, odgovarajući na njegov dodir čak i u snu. – Recite nam, šta mislite o našim selima? – Što se mene tiče, ja sam iz Kamešnice koja veli:
“ U mladosti je bekstvo jedino rešenje!”
– Niste me ubedili, zaista…
Moj Sandžaku, ponosan mi budi
Jedna veza, bar koliko je aga mogao da zaključi, bila je njihovo obostrano interesovanje za nedođije Pešterske visoravni. Ali, čim je Kamešnica došla u posed beskrajnih polja, odustala je od potrage za ostatkom blaga.
Oj Sandžaku, rodna grudo moja
‚‚Nasmejao se gotovo, razumno… Znate ono staro: Razmišljati o rodnom zavičaju, znači, stvarati novu budućnost. Ali, vi ne verujete da su mladi napustili kućni prag” – objasnio je.
Mustafa je melem za dušu
Bio je to jedva primetan pokret, samo blago pomeranje onih njegovih slabih ramena, kao skupljanje hladnoće na planini, ali je u istinu domaćin privukao pažnju svih okolnih sela.
Tamo su večeri plave, sa stada zvona bruje
Posmatrao je rodnu grudu. Nada koja se u vazduhu osećala davala mu je zdrav sjaj. – Ja uživam na Pešterskoj visoravni do prvog mraka, osećam prirodu čitavim bićem, sanjam o svojoj mladosti…
Pešter je dragulj Sandžaka
Pešterac je protekla tri dana imao pune ruke posla. Priroda mu je podarila taj poklon, pomislila sam. Nisam znala šta ga podstaklo da odluči da ode na obalu reke.
Daleko je Sandžak moj
Ali iz nekog nejasnog razloga, musafir je utehu našao u senkama prostrane Pešterske visoravni u kojoj sa suprugom uvažava sve zakone prirode.
Mesto gde se duša odmara
Selo Kamešnica je naseljeno mesto u Sandžaku, u opštini Sjenica. Prema popisu iz 2002. bilo je 442 stanovnika (prema registru iz 1991. bilo je 569 žitelja).
U selu ima 95 domaćinstava, a prosečan broj članova po domaćinstvu je 4, 65.
Ovaj kraj je velikim delom naseljen Bošnjacima.
Binasa Malićević
