Sandžak, Pešterska visoravan, Kamešnica… Pešter, nije šala! Sandžak, moja priča

Sandžak, Sjenica, Pešter, Kamešnica: Puno se ljudi bavilo Pešterom. Bilo je tu raznoraznih stvaralaca koji su dolazili sa velikim obećanjima, nudili pomoć i saradnju, ali se na kraju ništa od toga nije ostvarilo.

Neki su to radili da bi na Pešterskoj visoravni stekli životno iskustvo, neki zato što su zaista verovali da će promeniti ćud prirode.

Na prostranim pašnjacima Pešteri živi vredan domaćin koji svoj život posvećuje uzgoju ovaca. Svako jutro ustaje pre zore, sa puno poštovanja i odgovornosti brine o svom stadu, verujući da se pošten rad uvek isplati.

Ceo dunjaluk na jednom mestu

Pešterska visoravan (Pešter) je kraška visoravan, nadmorske visine 1.100 – 1.250 metara. U najvećem delu, prostire se na području opština Sjenica i Tutin, a obuhvata i prostrano Ugljansko (Peštersko) polje, jedno od najvećih na području Sandžaka i šire, površine 63 kilometra kvadratnih.

Brojne sandžačke kapije

Sa svojom porodicom proizvodi domaće mlečne proizvode: sir, kajmak, kiselo mlijeko i druge specijalitete napravljene od čiste, kvalitetne ovčije varenike.

Sve se radi na tradicionalan način, bez prečica, sa željom da na sofru stigne ono najbolje što priroda može da pruži. Ne mora da se muči da objašnjava šta ova zemlja za njega znači.

Kao i obično, Mustafa je znao šta priroda hoće da kaže i bez jedne jedine njegove reči. Došao je do ivice sela. To njegovo veličanstvo: Sandžački Sibir, čini mi se, ima udela u svakom Peštercu, pa dele svoju plemenitost.

Sandžaklija je iznenada ustao.

Najlepši je moj rodni kraj

Zbog bogatstva kvalitetne trave i druge stočne hrane, Pešterska visoravan je idealna za poljoprivredu, stočarstvo i proizvodnju zdrave hrane. Nadaleko čuveni sjenički sir i peštersko jagnje poslastica su mnogih svetskih kuhinja i prestižnih restorana širom bivše Jugoslavije.

Iako se stočarstvo danas suočava sa izazovima, poput iseljavanja stanovništva i opadanja broja stočara, ono i dalje predstavlja jednu od najvažnijih zanimanja na Pešterskoj visoravni.

Pešterski katuni kao u bajci

Jedan dedo, vedar i mudar dočekao nas je kasno tog popodnva na golema pešterska polja. Sandžak je podigao pogled sa adža koji je ostao na tihom ognjištu.

Ipak, uprkos trudu, učinku i časnom radu, najveći problem je plasman proizvoda. Nema dovoljno kupaca i teško pronalazi tržište za ono što pomenuto domaćinstvo vredno stvara.

Dok mnogi traže domaću i zdravu hranu, ovakvi proizvođači ostaju neprimećeni.

Ali gospodin se smeje, toplo, srdačno, i rukom pokazuje na zelene pašnjake. – Država živi od seljaka. Pođi sa mnom – kaže Kučević. – A ja, naravno, želim da vidim ovozemaljsku magiju.

Mustafa Kučevič – selo Kamešnica

Sudeći po tom običaju i onom što se kaže u porodici, shvatila sam da je to upravo babo koji prenosi sandžačke besede. Besednik je nagovarao sebe da zadrži mirnoću i ravnotežu u glasu, ali, neki čudan talas emocija protiče mu kroz vene.

Srcem kroz Sandžak

Kupovinom proizvoda od ovakvih domaćina ne dobijate samo vrhunski kvalitet, već pomažete da se sačuva život na selu, adeti i budućnost porodica koje žive od svog uspešnog poslovanja. Podržimo domaće proizvođače sa Pešteri – jer njihov trud zaslužuje da bude cenjen.

– Vi nikoga ne slušate? – Ne, nikad. Dedo se smeška kao da time prkosi sandžačkoj kotlini. Kako uspevate da rečima kontrolišete prirodu. – Prkosim joj, donekle.

Pešterska visoravan na razglednici

Prevazilazim poteškoće na terenu u prvim minutima posle surutke kada u očima sagovornika vidim Sandžak i pročitam poverenje. Na selu se hleb zarađuje znojem, a svaki plod i poneki litar mlijeka rezultat su velikog napora i žrtvovanja.

I pored svih teškoća, Sandžaklije ostaju vezani za svoje ognjište, jer znaju da se pravi život ne meri bogatstvom, već zdravljem, najmilijima i čistim obrazom.

Pešterska visoravan rapolaže ogromnim ali neiskorišćenim turističkim potencijalom, a posebni prirodni i drugi uslovi izuzetno su pogodni za razvoj seoskog turizma.

Svakog od njih je vredelo sresti. Govori iskreno, više sa srca, osetio je da cenimo njegov muhabet. – Ja sam navikao da budem na svežim vazduhu – pripoveda uverljivo, oštro.

– Sve je u redu, dobar ste sagovornik!

Pešterske prirodne ljepote

Svaki musafir za novinara je veliki izazov, jer su te duše seljaka sa kojima razgovaramo kao plavo nebo i jedan sivi oblak koji pokušavaš da dohvatiš. Pešter nas uči da cenimo prirodu, Sandžak i ono što imamo. Zato ne zaboravimo proizvođače koji svakodnevno stvaraju hranu za sve nas. Njihova muka, upornost i ljubav prema zemlji zaslužuju poštovanje i podršku.

Pitala sam: – Vi ste sigurno mnogo radili u mladosti? – Dao sam sve od sebe u jednom periodu života, ali to poglavlje je završeno.

Gde počinje moj zavičaj

Leto u Kamešnici ima posebnu čar. Miris sveže pokošene trave, cvrkut ptica, sunce koje obasjava polja i livade, dani ispunjeni veseljem stvaraju uspomene koje se ne zaboravljaju. Dok jedni odmaraju, na selu se radi od ranog jutra do akšama.

Kosi se seno, čuva stoka, obrađuju bašte i priprema zimnica. Svaki dan donosi novi posao, ali i posebno zadovoljstvo pruža činjenica da se plodovi rada vide na svakom koraku.

Da, Mustafine oči su bile srdačne i nežne. Kamešnica je pogledala u deda i bilo joj je jasno da on sve razume.

Dodirno je to srce i to je na njega delovalo kao lek.

Priroda se malo pomakla, odgovarajući na njegov dodir čak i u snu. – Recite nam, šta mislite o našim selima? – Što se mene tiče, ja sam iz Kamešnice koja veli:

“ U mladosti je bekstvo jedino rešenje!” – Niste me ubedili, zaista.

Sandžaklije na sve četiri strane svijeta

Izranja, ukazuje se, na naše oči se otkriva, podignut sa dna predubokog okeana Historije, to čudo, SANŽAK! Kao malo koji narod u svijetu, sandžački Bošnjaci proživljavali su tokom prošlosti burne historijske događaje.

Ne mali broj puta, u tim događajima dospevali su na ivicu fizičkog opstanka i uništenja. Uvek su, međutim, opstajali, očuvavši do današnjih dana svoj nacionalni identitet i kulturu.

Moj Sandžaku, ponosan mi budi

Jedna veza, bar koliko je aga mogao da zaključi, bila je njihovo obostrano interesovanje za nedođije Pešterske visoravni. Ali, čim je Kamešnica došla u posed beskrajnih polja, odustala je od potrage za ostatkom blaga.

Letnje večeri donose šutnju i buku kakvu je teško pronaći u šeheru. Okupljanje rodbine u avliji, muhabet uz domaću pogaču i pogled u zvezdano nebo podsećaju da su najlepše stvari u životu često i najjednostavnije.

Nasmejao se gotovo neprimetno. – Znate, stalno razmišljati o rodnom zavičaju, znači, stvarati novu budućnost. Ali, vi ne verujete da su mladi napustili kućni prag – objasnio je.

Oj Sandžaku, rodna grudo moja

Zbog neizgrađenih puteva prirodni potencijali Pešterske visoravni su, međutim, do sada ostali neiskorišćeni.

Posebna atrakcija područja je reka Boroštica, najveća ponornica u ovom kraju, duga oko 15 km, i sa 140 ponora na samo 5 km svog toka.

Planirana izgradnja autoputa Beograd – Južni Jadran (Koridora 11) preko Peštera, i drugi kapitalni projekti (pre svih, Industrijska zona u Leskovi), će, kako se očekuje, ovo područje učiniti jedno od najperspektivnijih u regionu.

Mustafa je melem za dušu

Bio je to jedva primetan pokret, samo blago pomeranje onih njegovih slabih ramena, kao skupljanje hladnoće na planini, ali je u istinu domaćin privukao pažnju svih okolnih pašaluka.

Posmatrao je rodnu grudu. Nada koja se u vazduhu osećala davala mu je zdrav sjaj. – Ja uživam na Pešterskoj visoravni do prvog mraka, osećam prirodu čitavim bićem, sanjam o svojoj mladosti i bosonogom detinjstvu.

Tamo su večeri plave, sa stada zvona bruje

Pešterska visoravan je jedno od najpoznatijih područja u Sandžaku po razvijenom stočarstvu, a posebno po ovčarstvu. Zvog prostranih pašnjaka, čiste prirode i povoljnih uslova za ispašu, stanovnici ovog kraja se vekovima bave uzgojom ovaca, jagnjadi, krava, junica…

Najzastupljenija grana stočarstva na Pešteri je ovčarstvo. Pored ovaca, na Pešteri se uzgajaju i goveda, koja daju vareniku i meso, kao i konji koji su nekada imali važnu ulogu u svakodnevnom životu i radu.

Govedarstvo ima veliki značaj za privredu ovog kraja jer obezbeđuje zaposlenje i prihode mnogim porodicama.

Pešter je dragulj Sandžaka

Pešterac je protekla tri dana imao pune ruke posla. Priroda mu je podarila taj poklon, pomislila sam. Nisam znala šta ga podstaklo da odluči da ode na obalu reke.

Ali iz nekog nejasnog razloga, Sandžaklija je utehu našao u senkama prostrane Pešterske visoravni u kojoj sa suprugom uvažava sve zakone prirode.

Daleko je Sandžak moj

Sandžački Bošnjaci su autohton balkanski narod ilirsko-slavenskog etničkog porekla i deo su jedinstvenog bošnjačkog nacionalnog korpusa sa Bošnjacima Bosne i Hercegovine. Naziv Bošnjak izveden je iz imena Bosna, slaveniziranog oblika ilirskog naziva u antičkim dokumentima poznatom kao: Bathinus i Basan (u oba slučaja naziv se odnosi na reku Bosnu).

Selo Kamešnica je naseljeno mesto u Sandžaku, u opštini Sjenica. Prema popisu iz 2002. bilo je 442 stanovnika (prema registru iz 1991. bilo je 569 žitelja).

U selu ima 95 domaćinstava, a prosečan broj članova po domaćinstvu je 4, 65.

Ovaj kraj je velikim delom naseljen Bošnjacima!

Binasa Malićević