Sandžak, Novi Pazar… Mujo i Bole su heroji našeg vremena! Da šeher bude čistiji grad

Sandžak, Novi Pazar: Zadovoljni njihovim odgovorom, Sandžak je ponovo usmerio pažnju na šeher. Kad je progovorio, gals mu je bio zbunjujuće miran.

U daljini se čula pesma “Kad pogledam sa bedema”. Melodija sledećeg boema na sandžačkoj kldrmi stigla je, nošena vetrom, do njih. Mujo i Bole su sasvim pristojni, ozbiljni, srdačni i učtivi novopazarski ulični čistači. Svako jutro, dok se Jeni Pazar tek budi, na prljavim gradskim ulicama pojavljuju se dva ljudske gromade.

Mustafa Ćatić i Slobodan Marković

Čaršija je bila svesna brižnosti koja se osećala u vazduhu. Srce joj je zaigralo od sreće. Nešto je ipak brinulo. Hoće li biti zadovoljni životom u šeheru. U narandžastim prslucima i sa alatom u rukama, oni polako prolaze kroz kapiju, skupljajući ono što su drugi ostavili iza sebe. Za većinu prolaznika su skoro nevidljivi, ali grad bez njih ne bi mogao da diše.

Pazarske mahale simboli vremena

Najveći deo sopstvenog razgovora svodi se na to šta ne valja na našim ulicama, cestama, raskrsnicama, sokacima… Mujo je uvek nasmejan, čak i kad pada kiša ili kad vetar raznosi prašinu pravo u lice. Bole je ćutljiviji, ali pažljivo sluša i zna da se veseli u pravom trenutku.

Čuvajmo svoj grad, imamo balago koje nema cenu

Carska džada je stajala na vrtima i gledala kako Žitni trg odlazi. Upravo tako. U tom trenutku šeher je bio u Sandžaku. Život je samo jedan. Niko nije ni pokušavao da ih spreči da uđu u pazarsku avliju.

Ljubav je prostrujala kroz mahalu.

Dok rade, razgovaraju o dunjaluku – o fudbalu, o najmilijima, o tome kakva će biti zima. Njihovi razgovori su jednostavni, ali iskreni, baš kao i pomenuto zanimanje.

Mujo i Bole su ljudine u svakom smislu te reči

Osećali su na sebi nežne poglede prolaznika koji su čuvali svu čistotu jednog kontinenta. Iz tog razgovora uvek je bilo još nekoliko slojeva zanimljivih priča. Iza svake očišćene ulice stoji trud, marljivost i prijateljstvo. Oni znaju da dotični posao možda nije slavan, ali je pošten i potreban.

Moj Sandžaku, ponosan mi budi

Siva svetlost maglovitog dana treperila je kaljavim sokacima i predstavljala se na vrhovima Pešterske visoravni i Golije. Kada sunce konačno izađe i Granata se napuni ljudima, Mujo i Bole polako završavaju smenu, ostavljajući iza sebe čiste ulice i nečujno veselje što su opet uradili nešto dobro.

“Razumevanje je ključ našeg drugovanja”

Vragolani se razumeju bez mnogo reči, jer su godine zajedničkog rada stvorile posebno poverenje. Kad jedan zastane da odmori, drugi automatski preuzme deo posla. – Ako želite, nazovite to “pazarskim jedinstvom” – reče Mujo.

–Ali moramo da radimo. – Glas mu je postao veoma topao; i dalje je želo da krene… Zaćutao je, lice mu se ozarilo. – To su ulice na kojima zarađujemo platu i hranimo svoje porodice.

Želite li da nešto pitate i mog jarana.

Mustafa Mujo Ćatić

Pratila sam te korake koji su prilazili televizijskoj ekipi, a onda su objica zablistali u punom glamuru… Znaju svaku rupu na asfaltu i sledeće drvo koje baca lišće u jesen. Ponekad im Novopazarci zahvale, a ponekad samo prođu, ne primećujući ih. Gospodi to ne smeta, jer shvataju vrednost onoga što rade. U pauzama dele doručak iz iste torbe i šale koje samo oni razumeju.

Otkrivamo sve lepote šehera

Bila sam iznenađena, rekoh već, neočekivana promena, uz njihovu čestitost, sve je lepše i prirodnije. Sandžak se menja, ali ova dvojica ostaju isti. To druženje je jače od umora i lošeg vremena. Svaka čista ulica za njih je mali zajednički uspeh. I kada su dani teški, oni nalaze snagu da izdrže svaki događaj.

Slobodan Bole Marković

Šeher je izvukao rosu sa srca i raširio krila, pokazujući tako poznate zanatlije iz Stare i Tijesne čaršije. Naterali su sebe da se sete svake uspomene koju su zaboravili na izvoru Raške.

Smeh im često olakša posao više nego kratka pauza. Svesni su da možda ne menjaju svet, ali sređuju Novi Pazar. Zajedno, korak po korak, dokazuju da pravo drugarstvo živi i na ulici.

-Rekao sam vam da volimo Novi Pazar i stanovnike ovog grada. – Da, sećam se, kakav je to dar; kakav je to dar za prijateljstvo. – To je poklon za dobre ljude! Eto to! Daj najbolje od sebe, odprilike – kazuje Bole.

Momci dobre duše

Narandžasti barjaci vijorili su se na blagom povetarcu. Novi Pazar je pažljivo posmatrao jarane dok su pevušili i usporavali umor. A u slobodno vreme puše duhan i posmatraju rodni grad. Na kraju dana, kući odlaze umorni, ali ponosni.

Binasa Malićević