Sandžak, Novi Pazar: Bokseri Mladosti beleže pobedu za pobedom. Na domaćem i gostujućem ringu. Od dvadeset i dva prvenstvena meča, samo dva nerešiva rezultata.

Moj Sandžaku, ponosan mi budi

Ni jedan jedini poraz.

Takav fantastičan rezultat u ligaškom takmičenju svojevremeno je samo Partizan mogao da ostvavri.

Izet Koca, Besim Ejupović, Jašar Smailović, Safet Koca, Izet Ukić i Salih Đerlek

Presednik kluba Husko Mujović praktično ne izlazi iz klupskih prostorija. On je duša prvoligaškog projekta.

Sedamdesete, zlatne godine jedne mladosti

Stručni štab i članovi klupske administracije ne obraćaju pažnju na vreme.

Husko Mujović – bokserski ambasador (1926 – 1988)

Pobednička euforija zahvatila je Novi Pazar. Konačno je grad dobio jednog ozbiljnog ligaša, prvoligaša, u kome je svaki šraf na svom mestu, svaki čovek zna svoje obaveze.

Oko ringa nekoliko hiljada ljudi

Takmičar sa najdužim stažom na pazrskom ringu. Počeo je da uči boks kod Rifata Rifa Nikšića, nastavio kod Rahima Beganovića, a najduže sarađivao sa Omerom Kolašincem…

O Jašaru, bokseru i čoveku, govore njegovi klupski drugovi:

Bokserske priče

– Jašar je bio naš dugogodišnji kapiten. Poštovali smo ga i slušali više nego trenera.

Meni su mnogi pomogli njegovi saveti u toku borbe, kada je preuzimao ulogu drugog sekundanta.

Dao je boksu više nego što je objektivno mogao.

Kad su Pazarci boksovali

Izlazio je na ring protiv najboljih „teškaša“ u zemlji, a bio je lagan za tešku kategoriju.

O njemu imam najbolje mišljenje kao bokseru.

Od Smailovića kao trenera očekivao sam puno više. Bolji je bio bokser nego trener – kaže naš Sulejman Dervišnurović Ćuro.

Bili su ponos šeher Pazara

-O Jašaru kao čoveku, prijatelju i bokseru, mogu da pričam sve najlepše. Bio je prvi kapiten. Brinuo se o nama, mlađim bokserima, više nego trener. Kao stariji brat.

Rifat Rifo Nikšić, Rahim Beganović, Omer Kolašinac

Za klub se žrtvovao više nego što je trebalo. Bio je moralna uzdanica ekipe, davao nam korisne savete, hrabrio pre meča. Ceo svoj život je vezao za boks  – priseća se Safet Koca.

Đerlek i Smailović

-Jašar Smailović je zaštitni znak bokserskog kluba. U klubu je od malih nogu, ima najdužu takmičarsku karijeru od svih pazarskih boksera…

Pre podne bi boksovao, popodne igrao fudbal.

Kad se boksuje u Pazaru ni gong se ne čuje

Bio je centarfor u ekipi fabrike obuće… Nepobediv u Drugoj ligi.

Autoritet za nas, u to vreme mlade boksere – zbori legendarni Hajro Ličina…

Boksovali su za čaršiju

Na pazarskoj kldrmi, još uvek boksuje, okačio je bokserske rukavice o klin, pa je nastavio u plavom dresu natopljenom znojem, i sakrio se smešući se pod sandžačkim suncem…

Odavno je oterao te kapi tuge sa srca i duše… Naravno, živeli su za svoju čaršiju.

Niježno srce u ringu

– Bojim se da mlađe generacije neće imati volje da ponove naše vanserijske mečeve. Sedamdesete se nikada neće ponoviti.

Grad nas je dočekivao sa divljenjem.

Neustrašivi momci sa pazarskih ulica

Sjajan je osećaj ponovo biti deo te priče…To je bila istinita bajka.

Svi za naš Novi Pazar – rekao je tada Jašarević…

Gospodin u duši

Kompletna priča zabeležena je u novopazarskom bokserskom klubu “Mladost”.

Binasa Malićević