Novopazarac koji je pokorio Beograd
Sandžak – Posle osnovne i srednje škole, završio je Medicinski fakultet u Beogradu 1978. godine…. – U biografiji uvek napišem da sam rođen na Goliji, u selu Plešin. Zaselak u kom sam rođen zove se Žari. Ne znam tačno kako je zaselak dobio ime. Verovatno zbog koprive ili… Pretpostavljam da nije zbog žara.
Bio je omiljen među drugarima
-Dakle, moje prvo upoznavanje sa školom je bilo u Plešinu. Od pribora smo imali tablu na kojoj smo pisali i jedan komad nečega što je ostavljalo beli trag, a što smo zvali krežulja. Naravno, napisano smo brisali krpicom… Roditelji su radili na Goliji, otac u kombinatu „Raška“, a majka kod jedne veoma bogate porodice Ivanovića…
-Budući da je bila veoma vredna, majka je praktično zaradila veliki deo novca za izgradnju naše kuće u Novom Pazaru. Sestru i mene su poslali u školu u Novi Pazar. Stanovali smo kod pokojne tetke Stojane, koja je bila u jednoj sobici u uglednoj čaršijskoj kući Ibrovića, u delu Novog Pazara koji se zove Lug. U neposrednoj blizini reke Raške, koja izvire kod Sopoćana.
-Ali se živo sećam da me je čika Ljuba, tadašnji direktor Osnovne škole „Tršo“, gde sam ja pošao u prvi razred, došavši do mene pitao kako se zovem. Budući da sam došao s Golije, nisam imao ništa od školskog pribora. Moje muke trajale su prvih mesec dana, a onda se pojavio anđeo od učiteljice , Milica Janićijević… Od petog osnovne za svaki predmet imali smo posebnog nastavnika. Rado se sećam Zubejde Mušović, profesorke ruskog jezika, koja mi je bila i razredna. Pri kraju osnovne škole otac je imao ideju da ja odem na zanat. Onda sam uzeo dokumenta, svedočanstva iz osnovne škole, i otišao u gimnaziju. Upisao sam društveni smer. Voleo sam da učim sa Desimirom Uroševićem i Ahmedinom Ibrovićem…
Doktor iz bajke
-Na medicinu sam otišao zbog jedne prelepe Holanđanke. Posle četvrtog razreda novopazarske Gimnazije sindikalno letovanje sam proveo na moru, u Kraljevici, gde sam upoznao devojčicu iz Holandije koju pamtim po dugoj plavoj kosi i prelepim plavim očima. Mislim da je imala 16 godina. Njenog oca, koji me je pitao šta radim, slagao sam da studiram medicinu, a o medicini nisam ni razmišljao. Privukla me je ideja oca te mlade Holanđanke da specijalizaciju obavljam u Holandiji, i to je bio, praktično, osnovni razlog što sam upisao medicinu…
Voleo je Goliju i Novi Pazar
Profesor Džodić je otac blizanaca – sina i ćerke. Iako su bili sjajni iz biologije, nijedno dete nije krenulo njegovim stopama. Sin se odlučio za informatiku i danas je, prema očevim rečima, vrstan inženjer. Radi u Francuskoj, gde su i on i sestra završili srednje škole i fakultete. Džodićeva ćerka je studirala jezike na Sorboni, a danas živi i predaje u Švajcarskoj. – Jednom prilikom mi je sin rekao da ne bi hteo da se bavi medicinom, jer ne bi voleo da se takmiči sa mnom.
Rame uz rame za svetskim hirurzima i onkolozima
-Prirodni tok raka dojke do danas nije sasvim razjašnjen. Nelečeni rak dojke je smrtonosan. Smrt je neizbežna ukoliko bolesnici sa rakom dojke odbiju bilo kakvo lečenje. Spontana evolucija, dužina bolesti, različita je i najčešće se smrtno završava u okviru tri godine, ali u malom procentu može trajati i više od jedne decenije. Osnovna su dva mišljenja o prirodi raka dojke. Jedno je da se radi o sistemskoj bolesti gde hirurgija ima mali uticaj na krajni ishod i drugo, da se može raditi o lokalizovanoj bolesti u vreme postavljanja dijagnoze te da pravovremena operacija može da umanji rizik od smrtnog ishoda.
Koji gubitak za Goliju, Novi Pazar, Sandžak, Beograd, Srbiju, Jugoslaviju, Balkan…
-Razlog za klinički pregled dojki može biti: razvojna anomalija, povreda, bol u dojci, zapaljenje, vlaženje iz bradavice, tumor u dojci, uvećanje limfnih nodusa – pazušne jame, postojanje metastaza nepoznatog porekla, sistematski pregled. Dijagnostiku treba usmeriti ka ranom otkrivanju i lečenju zloćudnih neoplazmi, u fazi kada nemaju treću dimenziju, pre proboja bazalne membrane i / ili kada su malih dimenzija i ograničeni na tkivo dojke (u prvom stadijumu), kada su šanse za dugotrajno preživljavanje i izlečenje najveće – tako je govori neprevaziđeni prof. dr Radan Džodić te 2013. godine. SVE OSTALO JE ISTORIJA…
Priča je zabeležena 2013. godine.
Binasa Malićević
I
