Sandžak, Novi Pazar, Žirački Dolac… Rečko: Obrađujem svoju babovinu, koze su me oporavile! Putovanje jednog Sandžaklije
Sandžak, Novi Pazar, Žirački Dolac: Sandžak se ponosio dobrim žiteljima i svojim skrovitim selima. Danas je priča bila posebno spremna da zaista poveruje u jednu bajku. Reporteri su želeli da junak pomenute reportaže upravo sada čuva koze na očevini u Žiračkom Dolcu.
“Hajem svaki pedalj moje čaršije”
Na ognjištu, u srednjem delu vikendice, vatra je milovala senke koje su hodale i komešale se po zelenom kredencu. Reč je, uostalom, o čoveku za koga se govori da mu u duši boravi Sandžak.
Dolac je pogledao duž doline pravo u senku Stare čaršije. Odmah smo shvatili muhabet što donosi Jeni Pazar. Postoje Sandžaklije koji posle mnogo godina shvate gde zaista pripadaju.
Iako ih život odvede daleko od rodnog kraja, uspomene na detinjstvo, miris zemlje posle kiše i glasovi kraljevstva ostanu duboko u njima.
Rečkova vikendica u Žiračkom Dolcu
Najpre, da najiskrenije oluje besne u Redžepovom srcu, a ne na sopstvenoj dedovini i očevini. Potom da hladni vetrovi, koji duboko u njemu zavijaju, sadrže čeličnu volju i čvrstu odlučnost, i da ga te dve osobine podsećaju na Novi Pazar i Sandžak. Povratak nije bio slučajan. Umorio se od brzine, buke i života u kome ljudi često zaborave jedni na druge.
Odlučio je da se posveti zemlji i poslu koji zahteva strpljenje, rad i odgovornost. Počeo je da gaji koze, ne samo kao izvor života, već kao simbol povratka prirodi i iskrenim vrednostima.
– Sipaj gostima još domaćeg soka – reče Kajtazović, tek da pokaže gostoprimstvo. – Hoću – odgovori Rečkova prekrasna supruga.
Zvuci i mirisi Sandžaka
Svaki korak kroz avliju podseća na detinjstvo, porodične vrednosti i život koji se ne sme zaboraviti. – Vratio sam se u svoj dom i došao na ideju da gajim koze. Uzgoj interesantnih stvorenja može biti isplativ i zdrav. Hteo sam svoj kućni prag i ništa više. Vidiš. Tako se to radi. Smeje se domaćin i objašnjava da se raduje kada mu dođu musafiri. Deca su mu po bjelom svijetu. Skoro će se vratiti.
Okolina koja ne traži reči
Ograničen most, kakav se obično i podiže na obalama planinskih potoka, svoja dva sveta. Jedan je s one desne strane; kuda svakog dana prolaze stada ovaca na putu za Goševo. Onaj drugi je na levoj obali Žiračkog Dolca. Tamo je Rečko sa hanumom i najboljim prijateljima. Svaki pomenuti dan ispunjen je radom, ali i zadovoljstvom koje dolazi iz pošteno uloženog truda.
Navikao je da ustaje rano, da brine o svom domaćinstvu i da živi u skladu sa magijom.
“Došao sam na babovinu”
Nakon godina provedenih na kaldrmi, odlučio je da obnovi čitavo imanje i pronađe mir u rodnom kraju. Format o gospodinu koji se vratio tamo gde su mu preci ostavili trag i gde je sve počelo.
U vremenu kada mnogi beže od sela, on je pokazao da dostojanstven i ispunjen život može da postoji upravo tamo gde su koreni Sandžaklija najdublji.
– Svaki trenutak je prilika da uživamo u ovoj čarobnoj prirodi. Beremo domaće, neprskane proizvode iz vrta i njive. Sandžačke domaćice su završile svoju zimnicu. Radimo koliko možemo, a ne koliko trebamo. Moj najbolji abab i drug je Bajram Kolašinac. Naše žene su kao sestre – svedoči zanimljivi Redžep Kajtazović.
Redžep Kajtazović na svojoj zemlji
E, sad: kad prođeš seosku ćupriju nađeš se u jednom drugom dunjaluku iz koga ne treba da se naročito žuri. Sandžaklija otkriva snagu pazarske kulturne baštine i jednostavnog života na selu. Porodica mu je uvek na prvom mestu. Za svoje najbliže spreman je da se žrtvuje i da im pruži sigurnost, harmoniju i ljubav.
Među prijateljima je poznat kao insan vedrog duha, neko ko nikada ne odbija dijalog, pomoć ili druženje. Ta volja i iskren osmeh često unose slatkoću među Sandžaklije, čak i u teškim trenucima.
Selo koje čuva dunjaluk Sandžaka
Među brdima i dolinama, meštani skupljaju motive svojih predaka i slike koje oplemenjuju dušu. Na dedovini, gde je sve počelo, adžo gradi ognjište puno tradicije i smisla. Naselje koje diše zajedno sa ljudima. U Sandžaku, gde navika i čaršija oblikuju svakidašnji život stanovnika.
Ovde se prošlost prenosi sa kolena na koleno, a najmiliji i Žitni trg čekaju karavane na Carskoj džadi. – Zašto da ne, novinarko, kaže, uvek sam hajao – voleo selo i prostranstva.
Ali, najveća ljubav su mi nestašne koze na obali Dolca, uz malu skromnu kolibu. Istaknuta beseda nije priča o velikom bogatstvu ili uspehu koji se meri novcem. To je carstvo o babu koji je imao hrabrosti da se vrati sebi, svojim adetima i načelima koje danas mnogi zaboravljaju. U tišini zavičaja, među drugarima i stadom koje svakodnevno čuva, pronašao je ono što mnogi čitav život traže – sklad i istinsku životnu ispunjenost.
Bajram Kolašinac – selo Žirački Dolac
Podigao je pogled kada se Bajram spuštao sa krova. Novi Pazar je ubedio sebe da sadrži mirnoću i veselost, ali, neki čudan talas Raške navirao mu je kroz vene. Ne mora da se muči da objašnjava šta naša poseta znači.
Žirački Dolac predstavlja nežno i stabilno jato u kojem se život odvija sporije, ali iskrenije. Tamo žitelji još uvek poznaju jedni druge, dele i dobro i loše, i čuvaju navike koje se prenose generacijama.
Kao i obično, Rečko je znao šta naslednici hoće da pričaju i bez ijedne njegove reči. Najzad je primetio kako pustolovina ume da primeni te grebene koji su krenuli ka majstorima Jeni Pazara. Ovo je bio trenutak koji je televizijska ekipa čekala.
Gde prave vrednosti nisu nestale
Uspomene na predake prolazile su mu kroz dušu u vidu nekog kaljavog sokaka. Bio nam je veoma dobro poznat taj tupi bol usled buntovnosti želje za pravdom.
Izranja, ukazuje se, na naše oči se otkriva, podignut sa dna predubokog okeana Historije, to čudo, SANDŽAK! Sandžak (u historiji poznat i pod nazivom Novopazarski sandžak) je posebna geografsko-historijska oblast u pograničnom području Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Kosova.
Prostire se na površini 8.409 km2 i obuhvata jugozapadni deo Republike Srbije i severoistočnu celinu Republike Crne Gore.
Segment Sandžaka koji pripada Republici Srbiji obuhvata površinu od 4.504 km2, dok procenat koji se nalazi u okviru Crne Gore ima površinu od 3.905 km2.
Binasa Malićević
