Sandžak, Tutin, Pešterska visoravan, Dolovo… Dve sestre obrađuju babovo imanje! Sabaheta: Radimo muške i ženske poslove

Sandžak,Tutin, Pešterska visoravan, Dolovo: Sve smo bliži selu. Na proplanku nekoliko kuća i seoska džamija. Tu negde je i ognjište Sabahete Suljić. Da li je planinka kod kuće. Mesto boravka stasito, ušuškano u tišini prirode. Odužilo se Dolovo niz zelenu dolinu sa velelepnim domovima. Domaćinstvo pedantno, u nedođiju obojeno, uz neku obalu Pešterske visoravni.

Džamija u Dolovu

Na širokim visoravnima Dolova, gde se vetar igra sa dimom iz odžaka, žive sestre poznate po svojoj snazi, izdržljivosti i upornosti. Odrasle u kraju gde se rad nikada ne deli na muški i ženski, one su od malih nogu naučile da se uhvate u koštac sa svakim poslom koji život donese.

Avlija kao i mnoge druge na sandžačkoj zemlji. U jednom kutu paradajz i paprika, u drugom drveće.

Jedino po čemu je okućnica složenija od drugih je – neki očaravajući mir.

Tumaranje od zore do akšama

Ovce bleje sa zabačenih pašnjaka, prođoše i ostali stočari sa stadima svojim prašnjavim seoskim putem. I opet tišina. Pešterska visoravan kao prostor koji spaja mir i surovost. Kraj u kojem su insani i vetrovi oduvek bili saveznici. Žene koje svojim zadacima održavaju imanje, stoku i čitav zavičaj.

Dok pred zoru napajaju ovce na izvoru, predveče će već biti na poljani, raspremati, čistiti, pripremati sve što treba za sutrašnji dan.

Nasleđe pod novim svetlom

Za njih ne postoji “ne mogu” – samo “treba”. Jednako vešto prevrću seno i čuvaju stoku, kao što mese hleb, pletu vunene čarape i dočekuju goste. – Nekog tražite – oglasi se pristojna Sandžaklijka. Nešto začuđena retkom posetom, a nešto i nepoznatim licima. – Tražim Sabahetu Suljić – kažem. – Ja sam. Bujrum. Uđite. Možemo da sednemo u ovoj avliji, a možemo i gore, na spratu.

Gde sam ono stala? A, da… Zalutala je u neki starinski svijet.

I neobičan zavet.

Kad život traži više

Njihove ruke, ispucale od zime i vreline, najbolje govore o tome koliko znaju i umeju. Jedna je jača u radovima oko imanja, druga brža u kući; jedna se ne plaši da preuzme prepreke koje mnogi smatraju “muškim”, dok druga ume da u tišini, strpljivo i sigurno, obavi sve što se od nje očekuje.

Ali obe, zajedno, čine srce koje kuca jednako snažno kao i pešterska surovost. – Ničega nije bilo u izobilju, ali ni gladan nije bio niko. Živelo se u zajedništvu s prirodom. Ponašala se tako prijateljski, tako domaćinski. U početku nije htela ni da čuje za reportere, a sad je spremana da odgovara na postavljena pitanja.

– Radim sve živo, ništa mi nije teško, svi se čude kad uzmem testeru u ruke…

Pešter pod mojim rukama

Njen život je – Pešter, i njen dunjaluk, takođe, je Dolovo. – Nas dve sestre sve zajedno stvaramo. Oživele smo babovo imanje. Od malena smo naučene da poštujemo starije i da kućimo. Odavno je tako u našoj porodici – objašnjava neobična i vredna Sabaheta.

Tako sestre povezuju starinske adete sa današnjim zahtevima sela. Svakodnevica u kojoj se ne broji vreme, već učinjeno delo.

Na Pešteru, granice između muških i ženskih obaveza odavno ne postoje.

Sandžačka priroda kroz godišnja doba

Govorila je iskreno i raskošno. Bilo je topline u svemu što je kazala. Televizijska ekipa je pažljivo slušala, više očarana njenim umećem nego Sandžačkim Sibirom. Da je nisu sputavala golema okruženja, bukvalno bi izmenila kontinent. Meštani Dolova poznati su po svojoj gostoljubivosti i spremnosti da svakog putnika dočekaju sa osmehom.

Tragovi kroz beskraj

U njihovom okruženju, vrednost žene ne meri se samo onim što je “ženski rad”, već onim što može, hoće i ume. A one umeju sve – i muške i ženske poslove – pa zato o sestrama sa Pešteri mnogi govore sa poštovanjem, jer znaju da takvu snagu rađa samo život na visini, gde se svako jutro dokazuješ iznova.

– Imam sok od zove, nije mi dobar. E, mlijeko je dobro. Hoćete da popijete po jednu čašu varenike? Domaćica nudi ono najbolje što ima. – Muka natera ljude na sve. Hvala vam što ste me pažljivo slušali. Planinka se pozdravi i ode u vrući prolećni dan.

Pešterska visoravan: Krov Balkana

Dolovo je naselje u Sandžaku u opštini Tutin. U selu ima 90 domaćinstava, a prosečan broj članova po domaćinstvu je 5, 17. Prema registru iz 2022. bilo je 290 stanovnika.

Ovaj kraj je velikim delom naseljen Bošnjacima (prema popisu iz 2002. godine), a u poslednja tri popisa, primećen je pad u broju žitelja. 

Binasa Malićević