Sandžak, Novi Pazar, Carigradski drum, Prvomajska ulica: Šeher se naslonio srcem na kameni zid Kule Motrilje i zagledao u Amir-agin han i sokake oko njega.

Lep pogled se pruža odavde, čak i kada kiša pada na Gazi Isa-begov hamam.

Sandžak je u tim zlatnim očima video Hajlu, Goliju, Javor, Rogoznu, Pešter, Jadovnik, Gornji Bihor…

Čim je pazarski, sa Stambolske džade se daleko vidi.

Sve do Sarajeva i Bograda.

Moj Pazaru, grde od starina

Tokom muhabeta s Fikretom, nismo mogli, da ne osetimo s koliko poštovanja i predanosti zbori o decenijskom porodičnom zanatu.

Majstori svojih zanata

Seme ljubavi posadio je u šeher Pazaru.

Iz njega je iznikla kladrma koja ulepšava pomenutu zemlju. Rekao je sebi da veruje u dobre ljude.

Pažnja mu je još bila opčinjena pejzažom ispred njega.

Granata se sagnula da bliže pogleda komad Jeni Pazara.

“Kad pogledam sa bedema”

– Čini mi se da ste imali dovoljno vremena za razmišljanje. Šta ste odlučili?

-Važna je čovekova ideja, otuda je moja ljubav istrajna u ovom poslu, kao i moj Novi Pazar…

Dobar čovek

Viđao je mnoga mesta, rasuta naselja i lepe gradove, visoke planinske vrhove i plava mora, ali Pazar je sada zahtevao nešto drugo od njega, a on gotovo da je osetio kako mu pruža svu ljubav dunjaluka.

A iznad svega, naslućivao je da su Mustafa Vapljanin, Adem Ugljani i Zajko Nikšić svratili do Žitnog trga.

Kao da je nekada davno sklopio ugovor i potpisao ga srcem.

U njegovoj ljudskosti ima mesta za najmilije i za mnogobrojne prijatelje.

Nikšići na okupu

Život je prelep. Ovo je velika istina. Jedna od najvećih. Mnogi ne shvataju u potpunosti ovu zlatnu tajnu.

Pisana je jezikom koji ne poznaje vremenske granice i drugačiji svijet.

-Hajde da pričamo o tome – rekao je. – Dobro si kazao, dosta nam je teških tema.

Znaš li šta bi moj otac rekao: „Osećam se kao sultan“.

“Porodica je moja oaza”

Bio je to dugačak let. Pazarci su trebali da osećaju umor ali su, naprotiv, bili ipunjeni vedrinom.

Nešto čudno se krije iza ovoga, pomisli zanatlija, i ako zaigra na prvu kartu, ima predosećaj da će se stari zanati Jeni Pazara vratiti na Carigradski drum.

Niz kaldrmu klepeću nanule

Prošlost je brzo klimnula glavom.

– Moj otac. Imao je pomoć naslednika – sa nostalgijom u duši otkriva Nikšić. Ali tu su krvne veze, a ići protiv babove ljubavi… To ne liči na Pazarce.

Zanati i Stara čaršija idu zajedno.

– Naravno?

Fikrovi roditelji

Novi Pazar je slegao ramenima. Dok je koračao u kaljave sokake, nije mogao da ne primeti da su dućandžije u Staroj čaršiji brojniji od ašikovanja i rahtluka.

Šeher je nevoljno odlučio da je vreme da joj očita malu lekciju o tradicionalnim pazarskim svdbama.

Sjećanje na šeher Pazar

Nikšić oseti da govori o svojim ljubavima.

– Slušaj, nema naše čaršije nadaleko…

Na pazarskoj kaldrmi je najlepše, zar ne…

Ovde se skuplja gospoda

Pažnja svih koji su bili okupljeni oko Carske džade bila je usmerana k njemu.

Obema rukama je držao svoju porodicu i duboko se zamislio zagledan u zanat kao da je u pitanju napitak koji je napravio neki alhemičar.

Pazar je svijet

– Kako si kročio na Stambolsku džadu, Fikro?

-A kako sam došao u radnju, pa, prošao sam kroz ista vrata kao i moj babo.

Rekao bih da ću tu ostariti.

Odavno nisam ni čula ni videla gospodina koji toliko zna o rodnom gradu.

Pazarci su veliki mislioci.

Pričaju mi tako da razgovaraju sa svakim putnikom namernikom koji stigne u šeher.

– U tome se razlikujemo od ostalih – samo toliko je kazao pazarski obućar, osmehujući se šarmantno…

Grad koji se voli – Novi Pazar

“Novi Pazar je nikao u okruženju planinskih masiva Golije, Rogozne i zasječene kraške površi Pešteri, na hidrografskoj mreži bogatog obalskog prostranstva rijeke Raške i njenih pritoka, grad svejetlosti i jedinstvenog doživljaja prirode, pjesnika i umjetnika, autentičnog govora i jezika, nasmijanosti, vedrine i neobične moći kazivanja”.

Binasa Malićević