Sandžak, Tutin, Nadumce… Još jedan Sandžaklija ima stado od 1000 ovaca! Moj Sandžaku, neka si mi ponosan

Sandžak, Tutin, Nadumce: Ciko – živa legenda, najbrižniji ovčar, otac, sin, brat, suprug, prijatelj, komšija…

Ugled je stekao boreći se za prava sandžačkog seljaka, hrabro se suprotstavljajući i problemima i nemilosrdnoj prirodi.

Mersudin Omerović je stajao na širokom krševitom horizontu u Nadumcima i posmatrao golemo stado ovaca kako kreće na plovidbu do Čašić Dolca.

“Ovčarstvom treba da se baviš ako ga voliš”

I on je trebao da bude na tom brodu, ali su od ukućana stigle nove informacije.Valja da se ode do Novog Pazara i prodavnice gde se nalaze keramičke pločice. Gradi novu kuću za porodicu i fale sitnice. Svakog jutra ustaje pre sunca, otvara tor i pušta stado da se razlije po vrletima kao Carigradski drum.

Omerović poznaje svaku ovcu.

Jedna ima tamnu mrlju na vratu, druga stalno ide prva, treća se zadržava pored njega kao da traži sigurnost.

Nežni muhabet sa prirodom

Behu to, vredni ljudi koji su više podsjećali na „vukove“ nego na žitelje, licima  uzdignutim kao minareti na džamiji. Sandžaklija se zaputio ka televizijskoj ekipi što ga je čekala na kraju sela. U toj očuvanoj  prirodi polako su se pokazivale crte lica i linija tutinskog kraja.

Porodica ima osećajnost koja leči.

Sa svakim korakom sve smo jasnije videli, i tada nam se učinilo da se oni, polako, opuštaju, kao da su bili iznenađeni pa sad pristupaju jedno do drugog kako bi nas ugodnije dočekali.

Korak po korak kroz pašnjake

Tišinu je narušilo kucanje; neko je bio na vratima, očigledno jedan od rođaka. Gazdina supruga ode da porazgovara sa čovekom. Kad se vratila za sto, dade znak ćerki da nas ljubazno posluži. Radost bi zaigrala u srcu Cikovog oca zbog ovčarstva, stado od 1000 ovaca, deca žele da pomažu, kad bi video da oni stasavaju u dobre mlade osobe i buduće školovane ljude.

Sloga pod otvorenim nebom

Kada je prvi smiraj, polako kreću vredne noge, napuštaju još usnulo selo, kod poslednjih koliba spuštala se neka senka, koja se tu beše šćućurila i pridružila se pastirima.

Dok hoda iza njih, osluškuje zvuke – blejanje, zavijanje divljine, vetar koji korača preko brda.

Sve to čini pomenuti dunjaluk.

Život sa hiljadu ovaca

Ciko je pred sobom imao samo jedan jedini cilj: da u njemu sve bude pristojno, bez žeđi, bez uvjeta, bez obećanja, bez razočarenja i tuge. – Puno smo se namučili, novinarko, a ostalo je još mnogo da se nauči. Ne vrtimo se mi po krugu već se penjemo naviše – kazuje sandžački farmer.

Mersudinova deca rastu uz stado, uz severac i miris trave, i polako postaju deo posla koji je nekada bio samo babov. Dok on priprema seno, najstariji sin već poroverava ogradu. Ćerka nosi kantu sa vodom i broji jagnjad naglas, ozbiljno kao da vodi najvažniji satanak na svijetu.

Bajka prirode i čovjeka

On ih ne tera – Sandžaklija ih uči. Pokazuje kako se prepoznaje bolesna ovca po pogledu, kako se drži jagnje da se ne uplaši, zašto se ostaje miran kada naiđe nevreme. Naslednici slušaju, gledaju, pokušavaju.

Ponekad pogreše, ali domaćin ne viče.

– Osobito me zadivilo jedno u porodičnom stočarstvu, o, neverovatnoj želji za uspehom. Sve je u vašem radu savršeno jasno, sve je dokazano; ovčarstvo prikazuješ kao neodoljivi lanac, kao večiti vrtlog, satavljen od porodice i Nadumaca.

Rad od zore do akšama

Uveče sedi u avliji i posmatra kako se hiljadu belih bića smiruje pod sandžačkim nebom. Živi u tom lavirntu po travi, u nekom pogledu ka horizontu, u svakom novom danu koji počinje u istoj meri – i istom nadom da ono što stvara ima smisla.

– Ne verujem u bajke. – radoznalo me prekinuo. – A u šta verujete? – U Boga, volju, rad, upornost i istinu. Evo… tu smo… Imamo stado od 1000 ovaca i planiramo da povećamo stočni fond – govori fenomenalni Mersudin Ciko Omerović iz Nadumaca.

Tada više nisam mogla da kontrolišem priču… Ne postoji dogovor, nikakav izgovor sa snovima. Imaju svoju posebnu boju.

Nadumce je naselje u Sandžaku u opštini Tutin. Prema popisu iz 2022. bilo je 250 stanovnika.

U selu ima 37 domaćinstava, a prosečan broj članova po domaćinstvu je 4, 35. Ovaj kraj je velikim delom naseljen Bošnjacima (prema evidenciji iz 2002. godine).

Binasa Malićević