Sandžak, Novi Pazar… Koničanin: Rođen sam za krojača! Tange po vašoj meri
Sandžak, Novi Pazar: Zanatlije su se nalazile u starom jezgru Novog Pazara. Krojački zanat još uvek odleva vremenu u kojem se takoreći ostali zanati gase.
Krojenje i šivenje po toplom danu su gotovo nepodnošljivi, ali možda je u tome suština – neprihvatanje stvarnosti. Godinama je stvarao ode’u koja je krasili mnoge Sandžaklije, a svojim talentom stekao je poštovanje i ugled. Pored svog znata, posebno voli svoj šeher i ponosan je na dunjaluk u kojem živi.
Godine iskustva, sigurna ruka i oko za detalje
Mahale i sokaci oduvek su bili duša svake varoši. U njima su se rađala prijateljstva, delile radosti i tuge, čuvale uspomene i besedile najlepše životne priče.
Krojač nije samo čovek sa iglom i makazama u ruci. On je majstor preciznosti, istrajnosti i ukusa.
– Pa, čovek koji se bavi kakvim uglednim zanatom toliko razmišlja o rodnom gradu, profesiji kojoj je posvetio život i istinskim prijateljima koji su mu ulepšali mnoge dane. Zanatlija je danas sve manje, a s njima nestaju i stari adeti, veštine i umeća koja su se generacijama prenosila s koljena na koljeno.
Volim što sam krojač i rođen sam za krojača. Poričem bogastvo. Ne možeš nikad da se obogatiš. Nisam zaboravio kako sam krenuo.
Imam svega dovoljno – govori legndarni pazarski krojač Tange.
Hasan Koničanin Tange – Novi Pazar
Kaldrmom sokaka odzvanjali su dečiji koraci, a iza avlije se širio miris domaće kahve i radosti porodičnog života. Svaka mahala imala je svoju posebnu čar. Komšije su se poznavale, a vrata su bila otvorena za musafire, a osmeh i lepa reč bili su deo čaršije.
U maloj radionici, među rolnama platna, koncem i šablonima, on stvara više od odeće – kroji karakter, samopouzdanje i stil.
– O svemu krojač mora da vodi računa, da li su mušterije zadovoljne, ko se žali, ko se hvali… Ovde je ceo moj život.
Tu sam stasao i kao momak i kao čovek. Kod nas je uvek veselo.
Svako je poseban na svoj način. Jutra nam počinju sa osmehom i ukusom tusrkog čaja – kazuje pazarski krojač Hasan Koničanin Tange.
“Nikad nisam sašio iste pantalone”
Svaki šav nosi trag njegove veštine, a svaki komad odeće bajku o rukama koje su ga stvorile kao zanatliju.
Priča o starim zanatima u Novom Pazaru počinje daleke 1461. godine kada kreće osnivanje i razvoj grada na ovim prostorima. S napredkom šehera počinju da se razvijaju i prvi zanati u našem kraju.
Reč zanat je arapskog porekla i u naš jezik je preuzeta od turske reči sanat a preko arap. sana što u prevodu znači majstorija ili vještina, a u Osmanskom carstvu zanat kojim se smiju baviti samo ljudi islamske vjere.
“Dobar kroj i tačna mera nikad ne izlaze iz mode”
U uskim sokacima skrivale su se anegdote generacija koje su gradile život, čuvale zanate i prenosile ih na mlađe naraštaje. Tange je imao veoma izoštren osećaj za stvarnost, život i Novi Pazar: uvek je bio na oprezu zbog svoje porodične tradicije, tada se sve poštovalo, što kaže babo, to tako mora.
“Šeher je znao šta je dobro”
On sluša, meri, prilagođava, i na kraju – isporučuje nešto što savršeno pristaje ne samo telu, već i osobi. Jeni Pazar se, iz nekog razloga, potrudio da pokaže svoje umeće i staro jezgro šehera.
Iamo je ulogu moćnog, blagog i ozbiljnog domaćina. Očito su mu ležale uloge starih dućandžija.
Čaršija je delila sudbinu grada. Kada je Novi Pazar napredovao u svom razvoju i čaršija je bila puna i bogata. Tako je u drugoj polovini XVII vijeka ova orijentalna čaršija bila velika i bogata.
Roba se mogla kupiti sa domaćeg tržišta, ali i sa Istoka i Zapada. Tada je, pored drugih objekata, imala 1200 dućana.
Zanatlije od konca i igle
I danas, kada prođemo starim mahalama i sokacima, kao da možemo čuti odjek nekih davnih vremena. Oni nas podsećaju na vrednosti sloge, poštovanja i ljubavi prema Novom Pazaru.
Mahale i skokaci nisu samo odeljak kraljevstva – oni su element gradske duše i dragih trenutaka iz prošlosti.
Bilo da pravi suknju po meri, elegantne haljine ili popravlja stare pantalone, dobar krojač zna da su detalji ono što čine razliku.
– Kao krojač jedva da možeš to i da zamisliš. Prosto ostaješ to što jesi, zauvek. – Da li je tako? Većinu jutara kada se probudim, nisam siguran u to kako ćemo sve završiti.
– O, to je od prijatelja kahva sa žara. – Pohitaj do prodavnice, momče, donesi nam kiselu vodu – kazuje naš Tange.
Majstor krojač, proverena ruka i precizan štep
Drugari su mu u Tijesnoj čaršiji, nadomak sebilja, čekali njegov dolazak. Srećno i nežno preleće pogledom prema rodnom Pazaru: voleo bi da svima bude bolje.
Kolega mu priprema omiljeni materijal – somot i odgovarajući konac. Jer i to je bio način da pokaže svoje krojačko umeće, želja za zanatom. Romantično. Ponekad, ako se zanatlija dokazao i ako je veliki profesionalac, priča se pruža preko stola za tek naznačenu skicu.
Pantalone po meri, urađene kako treba svaki put
O Novom Pazaru su pisali brojni putopisci, a čuveni Evlija Čelebi je u XVII stoljeću zapisao da je bio jedan od najvećih gradova na Balkanu (prema popisu iz 1528. godine, Novi Pazar je imao 221 kuću, što je za dvije kuće više nego što je imalo Sarajevo – 119).
Od samog nastanka grad je imao fizionomiju orijentalnog naselja, a zbog svoje veličine i značaja, godine 1468/69. dobija status šehera, kojeg je u to doba imalo malo gradova na Balkanu.
U sredini grada se nalazila čaršija sa dućanima. Oko čaršije bile su mnogobrojne mahale u kojima se stanovalo, a u svakoj mahali postojala je i džamija.
Tragovi uspomena: Sačuvani u srcu i vremenu
A Tange se ustručava da ne zgrabi svu ljubav sveta. Velika strast su mu motori. Uživa u vožnji, druženju sa motociklima i istraživanju novih puteva. Ipak, najveće bogatstvo za njega predstavljaju porodica i prijatelji. Slobodno vreme najradije provodi sa najbližima, uz muhabet, smeh i zajednička okupljanja.
– Vozim motor. Putujem motorom do mora. Skijam svake zime. Imam 67 godina – poručuje neobični Tange.
Moj Sandžaku, neka si mi ponosan
Osnivač Novog Pazara, čuveni vojskovođa i utemeljitelj Sarajeva, Šapca i Skoplja, Isa-beg Ishaković podigao je grad, u periodu između 1459. i 1461. godine, u neposrednoj blizini srednjovekovnog utvrđenja Trgovište. Grad je dobio naziv Yeni Bazar, odnosno Novi Pazar. Preko njega su prolazili važni putevi koji su povezivali Dubrovnik, Bosnu i južno primorje sa Solunom i Carigradom.
Spoj zanata i modernog dizajna
Seća se kako je odlazio u Bograd i Banjaluku, slikajući na svom dlanu pazarsko detinjstvo, kaljave sokake, virove i firove, skakanje u “džombu”, sankanje na šedrnje, zaštitni znak novopazarskih fujaljki i dogodovština. Svaki komad koji izađe iz njegovih ruku nosi pečat zanata, iskustva i duše.
– Sve je počelo sedamdesetih godina prošlog veka. Zanat sam učio kod Zifa Crnišanina i Hamdije Rapovića. Rapović je bio najveći stručnjak za pantalone u tadašnjem Sandžaku.
“Izmišljao sam modele”
Odelo iz ruku majstora uvek se prepoznaje po kvalitetu i svaršenom kroju. Svaki šav je pažljivo urađen, a poneki detalj promišljen s posebnom pažnjom. Poezija krojenja uz savremene linije somota.
Takvo odelo ne izgleda samo dobro, već i savršeno pristaje onome ko ga nosi. Tange svojim znanjem i iskustvom daje odelu posebnu vrednost, pretvarajući običnu tkaninu u elegantan komad odeće. Krojač ne kroji samo odeću – on kroji sevdalinke koje se slušaju svakog dana.
-Uzeo me pod njegovu ruku, učio me i vaspitavao me kao da mi je rođeni otac. Šta me briga ovaj život leti – saopštava fenomenalni Hasan Koničanin Tage.
Zanat, stil i preciznost u svakom komadu satena
Uz pomoć reči. Onoga što reči stvaraju. Svojim radom, dobrotom i vedrim duhom pokazuje koliko su važni ljubav prema poslu, najmilijima, drugarima i rodnom gradu.
Njegov najveći iskorak u odlučivanju do sada: kad se pogled spusti na Rašku, Jošanicu i Trnavicu, jedva se naziralo njihovo svetlucanje, a kroz njih je tekla hladna voda duboko u dolinama.
– Da napravimo nešto dobro za rodni grad, razumeš – kaže on – ali za Novi Pazar.
Trudim se da moja porodica bude ponosna na mene. Za ono što ću možda da učinim – zaključio je Tange.
Temelje novopazarske čaršije, kao i samom gradu, postavio je Isa-beg Ishaković izgradnjom prvih 56 dućana. Stari deo čaršije formiran je na levoj obali reke Raške, pored džamije Isa-bega Ishakovića.
Uspomene koje žive kroz slike, reči i osećanja
Temelje novopazarske čaršije, kao i samom gradu, postavio je Isa-beg Ishaković izgradnjom prvih 56 dućana. Stari deo čaršije formiran je na levoj obali rijeke Raške, pored džamije Isa-bega Ishakovića.
Dućani su podizani jedan za drugim u glavnoj ulici (danas Ul. 28. novembra) pa je tako nastao segment čaršije poznat kao Stara čaršija.
Novopazarska čaršija se prostirala od mosta duž cijele glavne ulice, pa sve do ulaza u Potok mahalu, gdje je bio vrh čaršije, tako da je taj opis grada i danas poznat kao Vrh čaršije.
Razvoj čaršije je nastavljen i na desnoj obali rijeke Raške, gdje su također podizani dućani zbijeni jedan do drugoga. Drveni izlozi bili su sa kapacima i ćepencima. Dućani su bili pokriveni ćeramidom, a natkriveni nadstrešnicama, kapcima i tremovima, zbog kiše, snijega, ali i ljetnjih žega.
Binasa Malićević
