Šahovića zemlja

Sandžak –  Crna Gora – Bijelo Polje –O genocidu Crnogoraca nad Muslimanima u Šahovićima 1924. godine Milovan Đilas je u delu „Land Wthour Justice“  – “Besudna zemlja” (London, 1958) između ostalog napisao:“ Nikada nije bilo takvog pohoda, niti je iko mogao prepostaviti da se to zbilo u onome što zovemo duh nacije. U poređenju s tim, nedelja iz 1918. bila su dečija igra (…) Muslimanskim sveštenicima čupali su brade i urezivali im krstove na čelo. U jednom su selu grupu ljudi žicom povezali oko plasta sena i zapalili ga. Jedna grupa je napala muslimansko domaćinstvo na osami…

Zemlja natopljena krvlju

Seljak je upravo derao – drao  jagnje. Njega su nameravali ustreliti, kuću mu spaliti, ali ih je guljenje jagnjeta navelo da na isti način i o istu šljivu za pete obese živa seljaka i sa njim urade što i on sa jagnjetom. Jedan od njih, iskusan mesar, rascepio je sekirom seljaku glavu, ali vrlo pažljivo, kao da ne žli oštetiti mu trup. Potom mu je rasporio grudi. Srce je još kucalo. Mesar ga je rukom iščupao i bacio psu. Kasnije se pričalo kako pas nije hteo taknuti srce, jer čak ni pseto neće tursko srce“. (Ove redove  je M. Đilas je zapisao po sećanju svog oca, koji je učestvovao u klanju Muslimana u Šahovićima). A priču za Radio televiziju – Novi Pazar pripoveda filozof – profesor – akademik Šefket Krcić.

Masakr u Šahovićima

Drama je režirana tajno. Po nalogu kolašinskih vlasti, Dimitrije Bulatović i Todor Dulović, ubijaju Boška Boškovića, načelnika Kolašinskog okruga i inspektora unutrašnjih dela, zato što ga nisu trpeli jer je bio pristalica  ujedinjenja Srbije i Crne Gore. Tada je načelnik finansija Bijelog Polja, u svom oproštajnom govoru 9. 11. 1924. godine na Boško – vom kopanju u Kolašinu, otvoreno pozvao meštane pravoslavce na krvnu osvetu. Takav krvavi poziv potpuno je ohrabrio pijane i divljački orijentirane  Crnogorce i Srbe da se džabe dočepaju predivnih imanja i druge imovine. To je podstaklo varvare da se nacionalistički razvikuju, dovikuju, i izazovu kod svih što veći bes za pljačku i pokolj.

Pokolj u vreme mira

Za ostvarenje takve krvave drame pomogli su ih, žandari, koji su u svojim službama (u grupama) podsticali na sukobe samo da bi došlo do etničkog čišćenja tog terena od Muslimana. Vođe tog krvavog pohoda bilu su penzionisani oficiri: Nikola Đilas, Nikodin Cemović Vasojević, Sekule Bošković, Dimitrije Redžić, Savo Đogović i drugi. Oni su prenosili lažnu vest da je sandžački junak Jusuf Mehonjić ubio Boškovića i da će napasti pravoslavna sela. Pozivaju Vasojeviće u pomoć. Tako su naoružane glavešine sa varvarskim hordama napali na goloruko muslimansko stanovništvo. Isti komanduju klanje i nabadanje dece na bajonete.

U  noći između 10. i 11. novembra 1924. godine (nakon kopanja Boškovića krenuo je zločinački napad na uspavane Muslimane. Seljani Vraneša (Pavinog Polja) pošli s po skrivene puške i krenuli na nedužne i nenaoružane meštane Šahovića. Preko 300 naoružanih dželata krenulo je na domove i sela – kazuje naš profesor Krcić. Zločin u Šahovićima je bio masovno ubistvo između 12o i preko 1.ooo (u zavisnosti od izvora informacija) civila islamske veroispovesti u mestu Šahovići, danas Tomaševo, tokom noći 9. i 10. novembra 1924. godine.

Stradali nevini Bošnjaci

U tom neviđenom pokolju stradala su sela: Šahoviće (sada Tomaševo), Čeoče, Draškovina i Sokolac. U drugim selima Muslimani su pošli u zbjegove i na teškom bespuću tražeći izlaz  umirali od gladi i bolest. U mnogim selima žitelji su uništeni i rasterani. Komšije su utvrđivale zločin. Brojni podaci su ostali nepoznati.

Besudna zemlja

Genocid  u Šahovićima kod Bijelog Polja je često spominjan u istorijografiskoj literaturi iz više razloga. Prvi je taj, što je počinjen u vreme mira, jer se najveći broj zločina uglavnom događa tokom rata.

Teški bezdan vremena na Boškovom kopanju

zli govornici narodni gnev izazvali

bezumnici bes pomešali sa mržnjom

u „misiji“ klanja krvopije u ljudskom obliku

zatražiše oružje bez razloga pozvaše narod na osvetu

u raspaljivim govorima protiv komšija Muslimana

organizatori atentata zlobno optužiše Jusufa

i njegove jatake kako napadaju pravoslavna sela

hvataju birane ljude drže ih kao taoce horda vrvara

izvrši neviđeni pokolj Šahoviša – objavio je  profesor  – akademik Šefket Krcić…

O ovome su pisali i pričali: srpski intelektualac Milovan Đilas, sandžački istraživači, istoričari, filozofi, naučnici, stručnjaci, analitičari…

Binasa Malićević