Orden rada sa zlatnim vencem od Tita

Reka Hadžibulić je bio najuspešniji, najčuveniji, najcenjeniji direktor novopazarskog „Sandžaktransa“ na prostorima nekadašnje Jugoslavije. U svakom slučaju ličnost koju niste mogli da sretnete na svakom koraku.

Recite nam koliko je auto – baza konačno, sa opremom, koštala?

-Kopletan objekat koštao je nepunih 200 miliona dinara. Najveći deo ovog iznosa obezbeđen je iz sredstava ove radne organizacije, deo je obezbeđen putem kredita, uglavnom kratkoročnih. I, to je podatak vredan isticanja – kaže generalni direktor “Sandžaktransa.”

To je suština ljubavi i  života. Ja moram opet,  da napomenem mada je o tome bilo reči i  ranije, da mi imamo objekat najbolji ove vrste u Jugoslaviji – zaključio je legendarni Reka.

Neverovatno remek delo – da se naježiš i da dobro razmisliš o pazarskom “Sandžaktransu”… a kad Reka usvoji odluku, to je za srčani udar – seća se Hido Ramović.

Nemoguće je rečima opisati kako je bilo lepo raditi u takvom gigantu. Mi smo sebe davali za “Sandžaktrans” – kazuje Sabro Bejtović.

Institucija moje mladosti. Uvek prvi, vazda ispred drugih. Velika je šteta da se to izbriše iz sećanja. Bili smo ono što i dan danas obični ljudi nazivaju “čudaci” na zemlji – priča sa zanimljivom nostalgijom Abaz Zećirović.

To je deo mog srca. – Ne mogu reći da smo se mi u svemu slagali i bili prijatelji. Rekina je bila poslednja. Mi smo voleli svoje preduzeće i poštovali smo mnoge uredbe – dodaje Sulejman Nicević.

 

Fotografije su služene iz emisije “Sandžački velikani” – Reka Hadžibulić (2010).

 

Binasa Malićević