Sandžak, Novi Pazar, Požega, Sitniče… Džemila: U cik zore na njivu! Čak i kada je bilo najteže, Sandžaklijka je nalazila razlog da nastavi dalje

Sandžak, Novi Pazar, Požega, Sitniče: Kad godine uzmu danak i kada posledice prošlog vremena počnu da se primećuju u sve većem sadržaju, život, kako reče Džemila Društinac iz Sitniča, gubi draži.

A što je još važnije, nekako je posebno zanimljiva i neobična. Odavno je shvatila svrhu carstva: Jedino je dobro da imamo zdravu porodicu i dobru dušu. Ona je Sandžaklijka koja je mnogo radila i još više podnosila, koja se kroz život kućila, borila i stajala uspravno čak i kada su joj leđa bila teška od umora.

Staru kuću čuva samo gluho doba

Drugim rečima, vođena je teškim životom. Džemila je morala da sluša domaćina porodice – u liku svekra, svekrve, supruga… Majkine ruke nisu znale za odmor, znale su za žuljeve, za hladna jutra i kasne noći, za beskrajne obaveze koje niko drugi nije video.

Dakle, njen celokupna zemljina kugla bila je surova.

Toplina sandžačkog ognjšta koje spaja generacije

– Žene su se još porađale po kućama i štalama. Naslednici su se takođe rađali iza žbuna, na livadi, njivi, u brazdi… Novorođenče se samo nadoji, okupa, zamota u sukno, a porodilja nastavi da radi teške fizičke poslove.

Bila sam  zdrava ko dren! Srećna što sam rodila muško dijete. Mogla sam svojom mladošću da osvojim svijet – priseća se naša neverovatna nana.

Džemila Društinac – selo Sitniče

Dakle, to je bio moj početak, u velikoj seoskoj zajednici, ali u porodici gde je svako pojedinačno radio svoj posao. Svekar je bio domaćin i obično se on pitao za sve u domaćinstvu.

Dedo je odlučivao o svemu, prvo raspored rada i planirao ko će šta da obavlja. „Mladost i ludost“ u mojim nedrima – kazuje sa suzama u očima sandžačka majka. Ne bi se žalila. Naučila je da stegne zube i ide dalje. Život je nije mazio, ali je nije ni slomio. Znala je da ćuti kada treba, ali da se se izbori kada je najpotrebnije.

Miris njene kuće osećao se već kod kapije

Džemila je zaboravila na televizijsku ekipu dok priča o svojim prošlim danima. Bilo joj  čudno kako smo je pronašli… Ustajala je pre sunca, a legala kada se i poslednja svetla ugase. Radila je poslove koji su tražili snagu, ali i one koji su želeli srce. Nosila je teret briga hrabro, da deca ne osete koliko je teško. Dok su drugi sanjali, Džemila je planirala kako da od malo napravi dovoljno.

Sultanija koja je sve izdržala

Oči su joj izgubile sjaj i bljesak. – Gledam vas i beležim te mudre reči. Kažu da ste previše vremena provodili na poljima Sitniča. Iza pomenutog umora krila se mudrost. Sve što je radila, radila je za svoje najmilije.

Majčina najveća nagrada bio je osmeh sopstvenog deteta, Džemilin najznačajniji uspeh – da vidi kako dotična žrtva ima smisla. Nikada nije tražila zahvalnost, ali je zaslužila poštovanje veće od Sandžaka.

– Uzdahnula je dubokim, teškim uzdahom.

– Ne znam kako sam izdržala, preteške poljoprivredne poslove, ali sam tada shvatila da se sve može u životu, ako imate potomke i ako volite.

Kao da je iza nje neko drugi, koji je podstiče na mladost, ašikovanje, sevdah i tešku životnu priču.

Tiha borba svakog dana

Naša gošća je vredna i pažljiva, uvek pruža učinak kako bi postigla najbolje rezultate. Ponešto od svega da vam saopštim. U njoj vidimo svoje majke… – Mislim da osoba koja se istinski namuči u životu ne bi to zaboravila za sva blaga svijeta – ispričala je i nastavila:

-Mi uzdišemo čist vazduh koji je na ovim brdima kao čuvar kuća. Više bih volela da mogu bolje da se krećem. Ne daju dva života. Razvijalo se čvrsto. Takva sultanija ne nosi krunu, ali je majka u mislima svoje dece. Sandžačka borba je temelj na kome se gradi budućnost. I kada joj ruke oslabe, ostaje snaga koju je utkala u one koje je podigla – snaga rada, istrajnosti i bezuslovne ljubavi.

Sandžak iz mladosti moje

Grčevito u smislu da je svako od članova porodice morao ozbiljno da se potrudi, da bi od ovih surovih brda, moglo da se živi. Sem ulja, petroleja, soli i šećera, sve ostalo se proizvodilo u baštama, livadama, njivama… Kad bi posustala, setila bi se za koga se bori i odmah bi pronašla novu snagu u sebi. Naučila je da izdržljivost nije samo u telu, već pre svega u kraljevstvu koje ne odustaje.

I kada su joj ruke drhtale od umora, kraljičin zagrljaj je i dalje bio najsigurnije mesto na dunjaluku. Takva majka ostavlja trag koji vreme ne briše, jer je istaknuta nežnost jača od svake nevolje.

Ponekad bi se našla Difka kahva u džezvi – to je bilo gorko kao čemer – priseća se Džemila Društinac. Onda su se vrata otvorila, ona je podigla pogled i ugledala unuka, vreme je za lekove…

Pred vama je jedno istinito i iskreno štivo. Tako ga treba i doživeti.

Cilj nam je da se u besedama i kusuru skromnih sadržaja iznese ono najvažnije i da se prisvoji od zaborava…

U zagrljaju rodne zemlje

Sitniče je naseljeno mesto grada Novog Pazara u Sandžaku. Prema popisu iz 2011. bilo je 876 stanovnika. Udaljenost Sitniča od Novog Pazara je 11 km.

Binasa Malićević