Sandžak, Novi Pazar: Novi Pazar je politički, ekonomski, kulturni i svaki drugi centar Sandžaka. Nalazi se na 290 km južno od Beograda, na cesti starog puta koji preko Ibarske magistrale vodi prema Podgorici i Jadranskom moru. Smešten je u dolini reka Jošanice, Raške, Deževske i Ljudske, na nadmorskoj visini od 496 m.

Okružen je visokim planinama Golijom i Rogoznom i Pešterskom visoravni. Ukupna površina opštine sa 100 naseljenih mesta iznosi 742 km kvadratnih.

Sećanja iz mahale: Sadik-aga, imaš li ćibre (šibica). Mehmed-aga, tur mi jednu grku. Očaravajući je bio tadašnji vakat…

Novi Pazar u vaktu i zemanu

Prema procenama, na širem području grada Novog Pazar danas živi preko 120.000 stanovnika. Od toga broja preko 78% čine Bošnjaci. Zahvaljujući arheološkim istraživanjima, oblast Novog Pazara bila je naseljena još od kamenog doba, o čemu svedoči arheološki nalaz Neprelje.

Midžo Asim je stari, autentični, orginalni Pazarac. Njegovi su od davnina na pazarskoj kaldrmi. To dokazuju sopstvene anegdote i pripovesti o rodnom gradu. Ostao je odan starom gradskom životu i Novom Pazaru. Još kao dete želeo je da skuplja reportaže o Sandžaku, jer je neočekivano zavoleo čaršijski muhabet i zbor…

Novi Pazar je nešto baška

Osnivač Novog Pazara, čuveni vojskovođa i utemeljitelj Sarajeva, Šapca i Skoplja, Isa-beg Ishaković podigao je grad, u periodu između 1459. i 1461. godine, u neposrednoj blizini srednjovjekovnog utvrđenja Trgovište. Grad je dobio naziv Yeni Bazar, odnosno Novi Pazar. – Znaš, novinarko, sve treba na vreme da se zabeleži i da se ne zaboravi – odgovara naš Asim Nikšić.

-Ja više volim stare, pazarske i turske reči, s njima nikad nemam problema, jače su od ovih modernih. Eh, vi niste živeli po tim adetima (običajima).

Grad Novi Pazar predstavlja bogatu kulturnu riznicu vrednu posete i detaljnog istraživanja. Proučiti razvoj šehera znači osvrnuti se šest vekova unazad, … – Ali ja sam sačuvao bogastvo „orijentalnog pazarskog govora“. To mi produžava život – setno je rekao čuveni Pazarac.

Uzeo je svoj mobilni telefon i počeo da razgovara sa televizijskom ekipom. – Ovo su reči koje se najteže i najlepše izgovaraju: Ćafir – nevernik, ćeif – osećaj zadovoljstva, ćibre – šibica, ćepenak – izlog, ćustek – lanac za sat, ćesatluk – kriza…

Prošlo vreme u Novom Pazaru

Sandžačke pesme su prenošene usmenom tradicijom, generacijama, i često su deo kulturnog nasleđa. One obično sanjaju o ljubavi, životu običnog čoveka i svakodnevnim događajima. U pesmama se ponekad pominju čaršijski doživljaji i naši junaci.

Dok slušate ove pesme, molimo vas da zaboravite na sve životne probleme. Ućutkajte ceo dunjaluk. Slušajte glas tih nota u svom srcu i duši. Dozvolite mislima da vas odvedu tamo gde trenutno želite biti.

Čudna jada od Pazara grada

Neka vaša pažnja bude usmerena samo na one korake koji vas vode ka ljudskosti i iskrenosti. Dopustite sebi da tugujete i da se radujete… Život je to. Svaku pesmu dovedite u vezi sa sobom. Neke će imati dublje značenje. Neke će vam izazvati toplinu… Čežnja i ljubav druguju…

Ne može se isključiti nostalgija, da se snimi i otrgne od zaborava, nešto iz kulturne baštine Bošnjaka.

Ove neobične priče se mogu slušati i gledati na više načina. Jedni će ih shvatiti kroz opis Jeni Pazara.

Drugi će reportaže doživljavati kao sećanje na detinjstvo, bezbrižnost i odrastanje jedne srećne generacije, prožeto svakidašnjim životom.

Moj Sandžaku, ponosan mi budi

Prikaz osećaja u šeheru sa Starom i Tijesnom čaršijom, kahvama i kafanama, ključnim čaršijskim ljudima i boemima, kojih više nema, koji su, svaki na svoj način, uklesali jedno vreme u Novi Pazar.

Dr Sead Bošnjović: Kuća je stara preko 200 godina

Kuća Bošnjovića je stara tradicionalna kuća koja se nalazi u Ulici 8. marta. Vila je građena od drveta i kamena, sa prostranom avlijom i velikim sobama u kojima su članovi porodice  živeli zajedno. Posebno su zanimljivi detalji poput lambe i starih prozora koji pokazuju veštine i običaje ljudi koji su tu boravili.

Danas kuća Bošnjovića predstavlja deo kulturnog nasleđa i primer tradicije i života u prošlim vremenima. Jeni Pazar i Sandžak, naše dve nemoguće, nepomirljive krajnosti, nakon svega se susreću na Stambolskoj kldrmi. – Istina. Sada smo svi tu… i zato će biti drugačije – kaže dr Sead Bošnjović.

– Ako voliš ovu čaršiju, onda nisi kao svi drugi – otkriva naš prijatelj…

-Sad želim da zborim o našem šeheru, vreme je da cenimo ime Novog Pazara, ima predobro srce.

Znaš, kada sve pamtiš, a valjalo bi uključiti i sandžačku budućnost izgubili su iz vida prave životne norme i ne znaju kojim putem da krenu…

Naser Hajdaragić: Tako je lako voleti Novi Pazar

Čovek koji grli svoj rodni grad uvek se vraća uspomenama na detinjstvo i poznate sokake. On ceni svaki kutak takvog mesta, od starih kredenaca do prelepih mahala, i oseća povezanost sa Sandžaklijama koji tamo pripadaju.

Za njega, veličanstveni šeher nije samo odredište, već deo Naserovog identiteta i života. Čak i kada putuje daleko, uvek nosi deo čaršije sa sobom. – Poslujemo u vremenu kada je sve u novcu i prave odredbe su nestale.

Nema više ni kovača na Žitnom trgu

U Naserovim očima svaki stari dućan ima svoju uspomenu i značaj. Često pomaže u čuvanju carstva i lepote svog grada. – Sve je prošlo što mi se mililo. Zar nije tako. – Da, tako je. Nadam se, kaže, da ćemo danas dočekati lepšu stranu Sandžaka. A ostatak dana to retko kad otkrije. Ako se mora, pričekaćemo. Čudno je, … Imam jednostavnu dušu. U njoj  boravi i živi Novi Pazar…

Priča o starim zanatima u Novom Pazaru kreće daleke 1461. godine kada nastaje osnivanje i razvoj grada na ovim prostorima. S napretkom šehera počinju da se oblikuju i prvi zanati u Sandžaku.

Reč zanat je arapskog porekla i u naš jezik je preuzeta iz turskog jezika, od reči sanat, a preko arap. (sana) što u prevodu znači majstorija ili vještina, a u Osmanskom carstvu zanat kojim se smiju baviti samo ljudi islamske vjere.

-Pštovanje! Tražim majstore starih zanata. Poslednjeg bojadžiju u Novom Pazaru? – Bogme, i u celom Sandžaku. Ja sam taj kojeg tražite…

Lice Pazara nekada i sada

Novi Pazar se od svog formiranja naglo gradio i u svim pravcima se urbano širio. Ekonomsko jačanje grda uslovilo je i posebno izdvajanje trgovine i zanatstva koji postaju osnova privrede Novog Pazara tog doba. Za razvoj šehera posebno bivaju zaslužni pripadnici zanatlijskog sloja.

Zijahov dedo, otac, bližnja familija, svi su bili novopazarske bojadžije. Očekivalo se da će sinovi poći očevim stopama i da će jedan od njih dvojice nastaviti porodičnu tradiciju.

– Ono, posla bi imalo, ali momci ne žele da se bave zanatom. Aladin i Muhamed Mujo izbacili su to sebi iz glave – ističe Krlić.

Dobri stari zanati izumiru

Na vratima stare kuće pojavi se dedova supruga Zuhra. – Volela bih da probate moje dudove? – Dobro, može…odgovaramo mi sa televizije.

Ozbiljno, ništa ukusnije odavno nismo probali! – Neki me smatraju dobrom domaćicom, što ja nisam – reče Zuhra mirno i skromno… Mi bismo želeli da razgovarate za Radio-televiziju Novi Pazar!

Ova ljubazna i posebna Pazarka pristala je na naš predlog. O porodičnom zanatu može da nam kazuje koliko hoćemo…

Jeni Pazar odlazi u zaborav

Prema podacima katastarskog popisa Bosanskog sandžaka iz 1485. i 1489. godine u Novom Pazaru pripadnici hrišćanske i muslimanske konfesije stanovali su u posebnim gradskim četvrtima. Muslimansko stanovništvo bilo je nastanjeno u mahalama i bavilo se zanatskom delatnošću.

Novi Pazar je danas najveći obrazovni centar u regionu, i u njemu, pored velikog broja srednjoškolskih ustanova najrazličitijih profila i struka, deluju i rade i dva univerziteta: Državni univerzitet u Novom Pazaru i Internacionalni univerzitet.

Bogato lulturno-historijsko nasleđe, velika prirodna bogatstva i atraktivna turistička mesta, područje Novog Pazara čini jednim od potencijalno najvećih turističkih centara Sandžaka.

Binasa Malićević