Nominalne kamatne stope po svim kreditima sa promenljivom kamatnom stopom, kao i prilikom ugovaranja stambenih kredita sa fiksnom kamatnom stopom, biće ograničene na osnovu prosečene ponderisane kamatne stope (koja se izračunava na osnovu kamatnih stopa kod već odobrenih kredita), dok su efektivne kamatne stope svih kredita ograničene upućivanjem na novu zakonsku zateznu kamatu.
Opširnije
U poslovnim bankama čekaju da prođe i vreme skupog novca. Кada počne da pojeftinjuje, smanjiće se i njihov rizik. Blaž Brodnjak, predsednik Izvršnog odbora NLB grupacije, napominje da sve zavisi od visine inflacije.
Opširnije
Drugi po visini bili su stambeni i krediti za adaptaciju i iznosili su 633,4 milijarde, a stambene kredite imalo je 155.756 građana.
Opširnije
Kada se, sredinom 2019. godine, zadužila u banci podižući 60.000 stambenog kredita u evrima, sagovornica portala N1 rate je otplaćivala po kamatnoj stopi od 2,55 odsto. To je bio period negativnog euribora, pa joj je rata zajma, ugovorenog na rok od 30 godina, bila 237 evra.
Opširnije
Podizanje ključnih kamatnih stopa ECB odražava se i na cenu zaduživanja. Naime, zbog ove odluke porašće stope euribora, što automatski utiče na povećanje rata kredita u evrima za dužnike u Srbiji, s obzirom na to da je visina kamata ovih pozajmica vezana za kretanje ove evropske kamatne stope
Opširnije
Raspisan je javni poziv za dodelu sredstava za sufinansiranje kamata na poljoprivredne kredite. Sredstva će biti korištena za plaćanje kamata koje dospevaju na naplatu u tekućoj godini
Opširnije
“Koja god da je faza spora, građani treba da ostanu pri svom zahtevu, obzirom da nijedan zakon ne daje pravo bilo kome da naplaćuje troškove koje ne može da dokaže da je imao, pa tako ni bankama. Na strani građana su svi zakonski propisi i presude Evropskog suda pravde”, ukazuje naša sagovornica.
Opširnije
“To što ljudi uzimaju više kredite može da se tumači dvostruko. S jedne strane da nam raste standard pa da ljudi procenjuju da je sada pravo vreme da reše stambeno pitanje. Ne treba zanemariti činjenicu da je cena stanova nikad veća. S druge strane, jedan broj kredita je uzet upravo da bi se vratili veliki dugovi, a reč je o zajmovima za refinansiranje. Ne možemo da zaključimo da Srbiji sada ide bolje, veliki broj kredita se uzima iz iznudice. Po logici stvari kada čovek uzme kredit to znači da on nema dovoljno sredstava i da se zadužuje na teret budućnosti. Mi živimo u nesigurnom vremenu što vidimo po međunarodnoj situaciji zbog Ukrajine, u tržišnoj privredi gde nema sigurnosti radnog mesta”, navodi Savić.
Opširnije
Građani koji su dobili banke na sudu zbog naknada za obradu kredita, novac će ipak morati da vrate. Poslednjih dana stižu revizije tih presuda i zahtevi da u roku od osam dana građani vrate iznos koji su ranije dobili.
Opširnije
Prema podacima advokata, bilo je ukupno oko 250.000 tužbi, koje su doslovno “planule” nakon prvog stava VKS koji je išao u korist klijenata koji su tužili banke. Posle presuda koje su dobijali građani, banke su u nekim slučajevima, prema proceni, koristile pravni lek, ulagale revizije. Prve takve presude stigle su prethodnih dana.
Opširnije