Vezira: Zimi smo tkale ćilime i staze

Sandžak – Tutin – Gradac: Pešter. S obe strane puta prostiru se golema prostranstva i sela. U tirkiznim očima moje gošće ogledao se pešterski život. Bila je to nana koja je poznavala muku, prvi utisak me nije prevario. Posmatrala sam tu planinku… Lice joj je bilo mirno, složeno, čisto.

Priča mi nana Vezira iz Gradca kako nema mladih već su ostali najstariji seljani. No, ne da se Pešterka. Neka čudna tišina bez glasa, neki neobičan doživljaj. Ovde se čoveku učini da prestaju da važe vreme i način života. I kad se Sandžaklije vrate stisnuće u srce svoj rodni kraj. Besedi nana, a sve nešto gledaše na drugu stranu puta. Otuda dolaze deca iz bijelog svijeta.

Kažu da je ovo najstarija džamija u tutinskoj opštini

– Mladost dođe i prođe. Prođpše, vala, i godine. Pa, malo sam obolela. Deca su otišla u tuđinu. Ovde mi je jedno dijete… Veli da se ne plaši starosti. Najlepši osećaj na svetu za svakog roditelja je kada ima dobru decu. – Draga Vezira, kako provodite starost? – Dobro živimo. Sad, zasad ne treba se žaliti. Nekada davno u selu, živeli smo drugačije. Mnogo smo se mučili sa svojom svakodnevicom. Sad je sve na dugme i neodgovara. Mnogi su nezadovoljni sa sudbinom i poslom. Svega im je malo – kazuje mudra Vezira Škrijelj iz Gradca.

Pešterski ćilim ima svoje šare i mustre

Gorak je pešterski život, a Gradac surov. Kada su se vrata otvorila, čula sam deda kako s puno razumevanja poručuje: Slušaj, mnogo mi je žao što više nema čobana – reče Vezirin suprug Halko. Siva izmaglica nestade s sandžačke poezije i pešterska polja jasno pogledaše oko Tutina i Sjenice. Nana se borila za sebe i svoju porodicu, i njeni su ćilimi postali sinbol sandžačke žene. Iako ima bogato iskustvo u tkanju na razboju, ne bi se usudila da danas uzme kirkit u ruke… Pešterom opet zavlada mir. Nebo visoko, plavo. Ništa od kiše.

-Volela bih da razboj sačuvam u najlepšem sećanju. Od ručnog tkanja sam hranila porodicu. Sada se ne bih smela takmičiti u brzom tkanju, jer godine su tu… , ali za kvalitet i da pogodim “mustru” čik neka jedna mlada to radi – zbori nesvakidašnja Vezira.

Gore, iznad koliba, ponovo se oglašava dečija graja. Kada prođeš makadamski put nađeš se u jednom drugom svetu iz koga ne treba da se mnogo žuri.

Binasa Malićević