Srećniji sam sada
Sandžak – Melaje: Bio je hladan, suv dan, pa su se kroz prozor terenskog automobila sve do Melaja videli stari odžaci koji su se nakrivili… To je nezaboravna pustolovina koja nas je mogla odvesti u veliku nevolju… Pešter je poznat prvenstveno po svojim dugim, oštrim zimama… Svake minute dobijate drugu priliku. Mraz je dobro stegao, pa očekujemo da sve dođe na svoje mesto. Još više sunce da ugreje i biće milina – priželjkuje Nusret Murtić.
Kad mraz stegne
Bila je to slučajna priča na putu ka Redževiću. Naš poznanik pogleda prema kamermanu, očekujući da ovaj uključi snimanje: Čovek glasno reče: „ja znam da živimo danas bolje nego što smo živeli pre dvadeset godina. Sada imamo sve uslove za rad, a mladi imaju sve standarde da ostanu na dedovini… Priznajem da je ranije bilo neoprostivih grešaka. Priroda o kojoj nismo znali ništa. Ona tajno traga, lovi i pokušava da pronađe put na kojem se može primetiti Pešterska visoravan… Te lepote nigde nema. Sandžački Sibir treba videti i dobro upoznati. Mnogo smo radili na pešterskim poljima. Mladost mi je prošla kao dlan od dlan. Svako najviše voli svoje selo. Nas je bilo mnogo, otac, majka, setre, braća, snahe, deca, supruga… Mladi hoće da rade, ali da od toga imaju neku korist”.
“Ovde sam kao svoj na svome! Nismo imali struje, ponekad nismo išli u školu, a ponekad smo bosonogi trčali kajlavim seoskim putem i u ruci nosili parče hleba“ – priseća se zanimljivi Nusret Murtić.
Ranije se sve ručno radilo
Upravo je onako kako je rekao jedan Pešterac: Niko u Sandžaku ne misli na buduće generacije. Svi misle samo na sebe – dodao je. Tišina je bila kao blago lepršanje snega, nežna i tiha, smirena kao šapat letnjeg vetra, kao kretanje života … boravi iza brda koja opisuju Pešter. Osobe koje dele svoj život s prirodom stanuju zajedno, žive zajedno, vesele se zajedno, a ipak nikad nisu dospele niti govorile o tom čudu prirode. Jedini izuzeci bili su za vreme slušanja stogodišnjaka ili kad im svrate putnici namernici…
Pa, i tada se, koliko se moglo, upotrebljavo govor iz srca. „Oni koji dolaze ovamo, ne dolaze da bi živeli, nego da bi videli čaroban svet.
Prva lekcija koju ćeš ovde naučiti biće da Pešter, nije šala. Moraš se boriti protiv prirode… da izbrišeš sve slike prošlosti… kome je ovo pošlo za rukom? Daleko od toga da je zgodna, ona je ipak imala određenu stanicu koja je čekala peštersku mladost. Činilo se da se osmehuje iznutra, kao da u sebi nosi sve sandžačke predviđene tajne i bistrine. To je sudbina. Murat se okrenu ka Melajama…
U naselju Melaje živi 298 punoletnih stanovnika, a prosečna starost stanovništva iznosi 32, 4 godina. U selu ima 82 domaćinstva, a prosečan član po domaćinstvu je 5, 26.
Binasa Malićević
