Sandžak, Novi Pazar, Kruševo… Belja: Kruševo je selo hodža, pjesnika i pevača! Autor pesme “Bajram dođe, Sarajevo gori” je Sandžaklija Emin Belja Šaćirović

Sandžak, Novi Pazar, Kruševo: Možda je goomila radoznalosti to što nas sprečava da nađemo mir. Jer su i sloboda, pesma, istina i selo samo plahe reči. Ne postoji prostor koji nije Kruševo, sadrži i  korene pesme “BAJRAM DOĐE, SARAJEVO GORI”.

Autor legendarne sultanije je naš današnji gost. On je čovek koji piše zavičajne pesme i u svakoj reči oseća se ljubav prema Kruševu.

Selo nalik mnogim drugim u Sandžaku. Mlađi otišli, stariji se proradili. Na proplanku, koji gleda na tunel, oronule štale. Avlija čista, sve na svom mestu. Susreti sa ljudima u pustolovini uvek su mi bili najdraži.

Sve lepote sandžačkog sela

Pomenute pesme nisu samo stihovi – one su Kruševo, Sandžak i život. U tim sadržajima šume žita, čuje se žubor potoka i miris sveže pokošene trave. Piše o starim kućama, toplini ognjišta i ljudima koji se međusobno poštuju i pomažu.- Nekog tražite – oglasi se sredovečni čovek. – Tražim Emina – rekoh. Belja pruži žuljevitu ruku. U dvorištu sprema drva za zimu.

Nema više ni stada ni čobana

Šaćirović je dobar i skroman Sandžaklija. Uvek ima prijatnu reč za svakoga i rado pomaže komšijama. Nešto izneneđen retkom posetom, a nešto i neznancima.

Lice punačko, mladoliko, ali izbrazdano borama. Domaćin i reporteri se ljubazno pozdraviše. Saznajem da je od Šaćirovića.

Emin Belja Šaćirović – selo Kruševo

Kroz svoje pisanje čuva tradiciju i pokazuje koliko je važno voleti svoje poreklo i zavičaj iz kojeg je potekao. – Sve je ovo nekad bilo puno mladosti. E, bogami. Sve. Odoše deca u tuđinu.

Izgubiše zdravelje gradeći tuđu zemlju.

Morali su da žure zbog posla, to je inače često ovde. Govorio je da na ovom području, uskoro neće moći da se čuje plač deteta… Planinski kraj nije samo mesto gde je rođen, već deo njegovog srca i duše.

Nežno se zagledao u svoje Kruševo, u providno zelene i bakarne linije njenih tajanstvenih obrisa.

Video je kako iz dubine zemlje izranjaju rumeni voćnjaci, kao pazarski virovi koji plutaju po površini, održavajući bajkovito plavetnilo

Kruševo mu je uzvraćalo pogled iz hiljade očiju, Hajle, Peštera, Ali-pašinog izvora, Hamama u Novopazrskoj Banji. Zato voli rodnu grudu, koja ga je očarala, kako je na svemu  zahvalan! U svom carstvu je čuo glas Sandžaka, pošto se iznova probudio, a koji je spomenuo: Budi uz svoje rodno mesto. Ostani kraj njega.

Tako se haje Sandžak

U avliji se oseća prirodnost domaćinstva, miris hleba iz smederevca i radost jednostavnog muhabeta. – Znači da sam živeo od svog rada. Verovatno je tako. Ali, dozvoli, ako nema mladih, šta ćeš onda sa razvojom sela. Brojni su odavno napustili ove predele i sve to zbog lošeg puta. Čuda koja ste i sami videli – kazuje oštroumni Emin Belja Šaćirović.

Uspomena iz srca Sandžaka

Učinilo mu sa da bi onaj ko bi razumeo ovu priču i njene tajne i mnoge druge sitnice, razne formate kako bi shvatio – sve pazarske nalundžije, kalajdžije, grnčare, vunovlačare, jorgandžije, kovače.

To je pesnikova mapa života.

Sunce mu je drugačije grejalo potiljak, pozitivnije ga je rashlađivala hrastova šuma, složeniji je bio ukus potoka i žute dunje sa zelenog kredenca, oraha nedaleko od stare kuće i divlje trešnje.

Sve je ovo oduvek postojalao, ali ranije on to nije video; nije bio učesnik u svemu tome.

“Stalno sam pred nekim bespućima”

Sandžaklija je oduvek više voleo planinu nego grad. U šeheru je sve brže – koraci, reči, dani. – Kruševo je selo hodža i pevača. Svako od nas ima neki talenat, ali je presudno da se on pravilno usmeri. Opusteli su pašnjaci. Vidite i sami da ne preterujem – objašnjava čuveni Šaćirović. Sad je on bio deo tog sveta. Svetlost i senke prodirale su njegove oči, Novi Pazar i Gazi Isa-begova džamija u čaršiji, Amir-agin han, Čavića kuća u našem gradu… selili su se u Beljino kraljevstvo.

Kraj pendžera Jusuf stari

Ovde jutro počinje pesmom ptica, a ne zvukom automobila. I kad ode daleko, u mislima se vraća Sandžaku i mirisu zemlje nakon kiše. – Otmen vam je kraj – rekosmo dobrom domaćinu i pesniku. – Da odgovori Belja – ovo je veoma lepo parče Sandžaka i ja ga volim iznad svega. Pišem zavičajne pesme i stvaram poeziju. Često sam ih slušao, često joj gledao u oči i uvek sam od nje nešto naučio.

“Kruševo je selo hodža, pjesnika i pevača”

Emin se diže: priroda se nepodnošljivo ustalasa u sandžačkoj utrobi. Išao je utabanom raskrsnicom kroz selo i krenu dalje, penjući se obalskom stazom upijao je šum vodenog toka, osluškivao kako mu glad za Kruševom zavija u duši.

Priroda je sve dala ljudima. Nešto srce popustilo, kaže, i zato nije otišao na kahvu kod malobrojnih komšija. Svemu, dakle, pre ili kasnije, moraš da pronađeš razlog. Svih tih godina, misleći na Sandžak, slušajući ljude koji su dolazili ovamo gore, shvatila sam da ne postoji ništa teže od toga da držimo korak s njima.

Belja nikad ne zaboravlja svoj rodni kraj

U Kruševu se zna kada sunce izlazi i kada se spušta iza brda. -Pa zašto ste onda došli – odgovori Belja – ovde je vreme stalo. Divno je hodati po sandžačkoj zemlji, probuđen i započet za sve što je blisko, bez ikakvog slikanja.

Bajram dođe, Sarajevo gori – tekst za pesmu (bošnjačku himnu) napisao je čuveni Emin Belja Šaćirović iz Kruševa. Svi dobro znamo da je briljantno otpevao još jedan Sandžaklija Rizo Hamidović. Obojica su odrasla u rodnom Kruševu zajedno sa Rizom Džankovićem.

“Bajram dođe, Sarajevo gori”

Proljeće ’92 ostatće mi u sjećanju dugo

Bajram dođe, Sarajevo gori moja tugo

Ref.

Čekao si rođendan moj voljeni grade nije znala Bosna šta dušmanin znade

Žao mi je svih Šehida moj voljeni grade

Nije znala Bosna šta dušmanin znade

Drhtala je moja Bosna u mjesecu aprilu plakalo je dijete u majčinom krilu

Ref.

Ko prpreživi pričaće šta je bilo u aprilu možda moje dijete što plače u krilu

Kruševo je naseljeno mesto grada Novog Pazara u Sandžaku. Prema popisu iz 2022. bilo je 400 stanovnika. Selo se pominje u turskom popisu 1455. godine kao deo sela koje pripada vilajetu Jeleču, a predstavlja posed Isa-bega Ishakovića sa 17 kuća.

Moj Sandžaku, ponosan mi budi

Čitav kraj je bogat prirodnim resursima. Kruševo je prostrana planinska teritorija na kojoj se optimalno smenjuju blagi i oštri usponi, rečni useci i doline, visoravni, veliki kompleksi šuma, prostrane livade, voćnjaci i pašnjaci.

U Kruševu je 1965. godine sagrađena prva đamija na teritoriji Novog Pazara posle Drugog svetskog rata. 

Binasa Malićević