Sandžak, Novi Pazar, Gornje Goševo: Ovako Esad čuva dedovinu! Unuk koji je vratio život selu

Sandžak, Novi Pazar, Gornje Goševo: Tako je gospodin iz Sandžaka obnovio napušteno imanje i oblikovao ga u simbol porodičnog ugleda. Priroda silno viknu i zaćuta.

Sandžakom opet upravlja život. Snimatelj pogleda na sat.

Skoro će podne.

Mahala koja pamti vreme i ljude

Posle nekoliko leta, udarana vetrom i kišom, razarana od strane nepogoda, dobro miruje na svojim temeljima. Orginalna kuća Ujkanovića.

Tamo gde se tradicija čuva

Unuk obnovio staru porodičnu kuću u Gornjem Goševu i oblikovao je prostor okupljanja, druženja i sećanja. Sa proplanka, kraljevstvo, gore u izmaglici, nazire se ogromno sandžačko plavetnilo. Negde u daljini, na mestu gde se susreću Donje i Gornje Goševo, krije se osmanska palača.

Pod nebom Sandžaka

Obnova dedovine postala je više od projekta – to je priča o rodnoj grudi, uspomenama i kulturnom blagu koje traje. Kao da se sporo vuče neka neobična prošlost, koja je, opet, i sastavni deo likovnog pejzaža u ove pozne jesenje dane.

Dobri domaćini podložili vatru. Više se greju na dunjaluku nego plamenu.

Emina i Esad Koničanin

Reportaža o Sandžakliji koji je dokazao da ljubav prema korenima može stvoriti budućnost iz prošlosti. Dobro je, vele Pazarci, što se jesen produžila. Imaju još posla u avliji, a i godina je bila sušna i tanka. Ko ne zna za domaćinske mape i gostoprimstvo možda bi pomislio da tu nije bilo života.

A, jeste! Još kako. Uvek su me ti minderi, ta unikatna naselja, podsećala na Osmanlije.

Na dedovom pragu, ponovo dom

Dođeš tu preko leta, pokupiš detinjstvo i mladost i – nazad u Novi Pazar, pre dugih sibirskih zima. San unuka Esada Koničanina bio je obnoviti staru dedovinu – bijačinu kuću.

Sada je on blizu stvarnosti. Već odavno ovde se navraća i boravi. U svoj zavičaj, gde su odrasli, na svoje ognjište, gde im je mesto.

Ognjište što ponovo niče

Nekad napušteno imanje postalo je oličenje povratka, ljudskosti i vere da sandžačka tradicija ima novo lice. – Volja je jedina nada za povratak – pričaju meštani Gornjeg Goševa.

– Pogledajte široko, u selo. Vidite li one zelene, sive i crvene krovove? To su  nove kuće – kazuje izvanredni Koničanin.

Jedna kuća, stotinu uspomena

Ima nade za druge bošnjačke naslednike. Mesto u Sandžaku čekaju mladi iz Nemačke, Švajcarske, Austrije, Amerike, Australije… Ovo je, izgleda, najbolja, stara porodična kuća u kojoj je sestrić sa dajdžama sačuvao avliju.

Koraci koji vraćaju detinjstvo

Na zemlji koju je dedo čuvao, Esad je sagradio ćupriju između generacija i dao novi život bošnjačkoj sofri.

Majka zadovoljna, kuća u kojoj je odrasla, živela sa roditeljima,braćom,sestrama… – Daidže su mi stvarno puno pomogle, uključujući i novčano – oglasi se Esad.

Čim se prošlost i budućnost slože

U vremenu kada se svi sele, Pazarac se vratio da oživi ono što su preci stvorili srcem i rukama. Gledam Eminu i mislim kako se osećala kada je u ovoj alaturki – bošnjačkoj sobi, a i u mnogim drugim, primala musafire kao ćerka Halila i Igbale Ujkanović, ili, kao ponosna naslednica.

Priča o jednoj Igbali

Iz ruševina i tišine, mladi Sandžaklija je podigao dom koji danas zbori o istrajnosti i poštovanju prema rodnom kraju. – Kažem vam, srećna sam! Kakvih je sve tu bilo radosti.

I sandžačka kuhinja.

Od čorbe do ošafa. Agar musafiri. Moja majka sve što je u životu želela ostalo je u ovoj kući. Bila su to divna vremena naše mladosti – svedoči fantastična Emina Ujkanović Koničanin.

Prozori prošlih dana

Godine zaborava izbrisane su rukom gospodina koji je verovao da se toplina zajedništva može vratiti. – Sećaš li se toga, sine? – Sećam se i nekih kasnijih vremena i posedaka.

Nekad je ove proplanke i mnoge druge domove ispunjavala pesma i žagor dece. Kuće na planini nestaju sada u snežne beline i vejavicu.

Srcem kroz sela Sandžaka

Goševo je naseljeno mesto grada Novog Pazara. Prema popisu iz 2002. bilo je 50 žitelja (prema registru iz 1991. bilo je 97 stanovnika). U selu ima 17 domaćinstava, a prosečan broj članova po domaćinstvu je 2,94. Ovj kraj je naseljen u potpunosti Bošnjacima.

Binasa Malićević