Sandžak, Novi Pazar, Gornje Goševo: Dedo Hamdo hrabro korača prema 100-toj! “Mi stari smo cijeli život muku mučili, ali smo opet zgodno živeli”

Sandžak, Novi Pazar, Gornje Goševo: Sunce se zbunjeno na nebu probijalo. Predviđa vedar i hladan dan. Naše terensko vozilo jedno je od retkih koje se uputilo u selo. Srećemo i onog čoveka koji pešači ili na konju ide ka Žiračkom Dolcu. Pitamo za Hamda Kahrovića iz Gornjeg Goševa.

Pošli smo kod njega.

Sandžaklija gazi prema stotoj, polako, ali sigurno, kao što je koračao kroz ceo život. Njegovi koraci su sada tihi, ali u njima je sabrana snaga svih godina koje je preživeo.

Hamdo Kahrović – selo Gornje Goševo

 Svaka bora na licu nosi svoju besedu, neku ispričanu bez mnogo reči, jer adžo nikada nije voleo da se hvali – život je pokazivao delima. Na odgovor ne čekamo dugo: “Ima blizu 100 godina i pazi na svoju stoku”. – Jeste, baš njega tražimo. Ne beše kod kuće. Otišao i on kod komšija na kahvu, da popriča sa prijateljima. U domu nađosmo dedovu snahu i unučad.

Kazujem sultaniji zašto smo došli ona se smeška. – Svaki musafir je ovde rado viđen i počašćen. Isključivo živimo od poljoprivrede i stočarstva, a malo se zaradi u Nemačkoj, na crno.

Sandžački stogodišnjaci

U Hamdovim očima i dalje sija ista ona vedrina, mudrost Sandžaklije koji je naučio šta je važno: porodica, poštenje i rodno kraj. Njegov život je knjiga debelih korica, pročitana polako, ali pažljivo, stranica po stranica. Snaha je ta koja vodi brigu o domaćinstvu. To je činila i ranije. Potom smo ušli u kuću Kahrovića i bili ugodno dočekani… Domaćica nije želela pred kamere.

Ceo život u jednom veku

A onda smo se zaputili ka pašnjacima da bismo upoznali glavu kuće. U toj suludoj trci događaja ukrug zamorio se, ostario i oboleo. Duboko u srcu, kao živu ranu, doživeo je on gorčinu prema odbjeglom, snu… I taj život, naporan, više ga nije zanimao.

– Ja mislim da je svako vreme na svoj način teško da se pravi put pronađe, možda još teže da se ukroti i sačuva.

“Čitavog života sam puno radio, noseći najteže poslove”

Pamti vremena kada se živelo skromno, ali srcem široko. Poznaje ruke ispucale od rada, zore koje su počinjale pre sunca i noći u kojima je umor bio sladak. – Ha? Šta mi to veli, kamerman? – Dedo, mogu l’ vam pomoći s tim štapovima? – Ne znam ja, bogami. Naučio sam da se u životu uklapam sam. Imam dosta godina, ali ne pamtim da su reporteri ovde ikada došli – kazuje neobični Hamdo Kahrović iz Gornjeg Goševa.

Gospodin korača prema stotoj kao prema starom prijatelju – bez straha. Iza njega ostaje trag koji se ne briše: prijateljstvo koje je pružio i čestitost koju je ostavio onima koji dolaze posle njega.

“Ja sam 31. godište”

Dedo na tom iscrpljujućem pravcu, kako kakva senka, prati sopstvena porodica, slika lične svetlosti i brižljivosti odlazi u prirodu da na drugi način osmisli svoj život: – Nešto ću ti rej, sinko, nemoj mi zameriti…

– Gde nema poštovanja prema starijima, nema ni budućnosti za mlade. Kućni red se mora poštovati. Ja ga začuđeno pogledah, a on mi se smeje. Skinu kapu sa glave, malo osmotri Goševo, te, zagledavši se u kameru, nastavi: – Evo radi čega to velim. Mi stari smo cijeli život muku mučili, ali smo opet lijepo živeli.

Sto koraka kroz život

Ali sve je on, Hamdo, učio i naučio na sandžačkoj zemlji, koja promiče, neprekidno otiče, a da je još uvek bila tu, da uvek i za sva vremena ostaje ista, pa ipak svakog trenutka drugačija.

– Izrodili smo decu, koja me gledaju i poštuju. Imam 5 čeljadi, 15 unučadi i 7 praunučadi. Bez supruge sam godinama. Ja sam 31. godište – otkriva sandžački babo.

E, baš mi je milo što se sretosmo i ispričasmo.

Goševo je naseljeno mesto grada Novog Pazara u Sandžaku. Prema popisu iz 2002. bilo je 50 žitelja (prema evidenciji iz 1991. bilo je 97 stanovnika).

Binasa Malićević