Sandžak – Arif: Supruga mi je mlada preselila na Ahiret i ja kao samohrani otac starao sam se o naše desetoro dece

Sandžak – Novi Pazar – Kruševo: U mom srcu je bilo nešto drugo; moje srce je tražilo nešto najvrednije i najdragocenije. Tako sam, dok sam bila srednjoškolka, počela da se bunim… Otkrila sam ono što volim da radim, i … Pod okriljem Sandžaka, u Kruševu, ima jedan Arif, otac da ga takvog nema u celoj državi.

Živeti za svoju decu

Dedo je naučio mnogo od života, zaključio je da ide brojnim raskrsnicama koje su ga odvajale od njegove dece. Shvatio je da putuje ovim  drugim vetrovima, hiljadu puta napuštajući svoje porodično gnezdo, boravio je satima i danima na beogradskim i evropskim cestama. Veliki deo života  proveo je obavljajući različite građevinske poslove. Od toga je izdržavao mnogobrojnu  familiju. Sjajno se brinuo o vlastitoj čeljadi.

Ali, kako god su ga daljine odvajale od njegovih najmilijih, na kraju puta se naš gost uvek vraćao u rodnu grudu. Pokraj nje je živeo sigurno, sandžačka senka, idući istim koracima, prilagoditi se sledećim događajima. Retko su Sandžak i Kruševo razgovarali o nečem što je bilo van porodične tradicije i ognjišta.

– O, dedo Arife! – Ko to zove? Upita adžo i pogleda onamo. – Smail, bogami! – objasni žitelj Čašić Dolca i Novog Pazara. – A eno i nekih ljudi s efendijom! – dodade – Mehmedović. Arif izađe tamo do vratnice. Svi se ućutasmo da čujemo šta će biti.

– Što zoveš, more, što? – Doveo sam ti novinare – kaza efendija Arifu.  Hajdemo, ljudi! – poručuje  Sandžaklija. – Ostario sam, deco. I nema tu šta više da se kaže. Žena mi je poodavno preselila. Prošle su tri decenije od našeg poslednjeg viđenja. Imala je samo 44 godine. Ostao sam sa desetoro dece. Bilo je mnogo teško. Neke uspomene nikad se ne prebole – ističe sandžački babo.

Još je nisam preboleo

Priča koja zagreva dušu. Njegov pogled se zamuti i on sklopi oči. Adžo je već dugo živeo životom sveta, životom tuge, a da ipak nije istinski učestvovao u njemu. On zastade malo, pa nastavi: – Imam 75 godina, desetoro dece, 26 unučadi… Naslednici su mi mnogo dobri. Zajedno smo prevazišli sve probleme i nastavljamo ka sreći. Stekao sam zdravu porodicu – naglašava izvanredni Arif Hajdinović iz Kruševa.

Televizijska ekipa brže odmače naniže u selo. U planinskoj zabiti, dedo nije znao koliko mu je u međuvremenu narasla slava. I suviše je zauzet bio planiranjem kako da učvrsti svoje običaje i široku bošnjačku sofru. Nikada niko nije sagledao tako jasno – sudbinu, nikada niko nije to izložio kao 75 – godišnji dedo Arif sa planinskih obronaka.

Binasa Malićević