Rektorski kolegijum DUNP odgovara na navode sindikata

Rektorski kolegijuma Državnog univerziteta u Novom Pazaru u odgovoru na navode Sindikata ”Nezavisnost” , kao i na navode kojim se najavljuje štrajk upozorenja za 28. februar , ističe da su navodi ”netačni, grubi, zlonamerni i imaju za cilj interese uske grupe zaposlenih na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru, a nikako interese mladih ljudi koji se ovde školuju, kao ni interese najvećeg dela zaposlenih nastavnika i administativnih radnika.”

Postavljeni zahtevi, navodi se u odgovoru, nisu sindikalni, već interesni i politički, ”jer su usmereni na rušenje organizacione strukture univerziteta, ustanovljene još prilikom njegovog osnivanja. Sindikat je hteo da teškim optužbama natera rukovodstvo da ne sankcioniše njegove članove koji su se o zakon, ili druge normative, ogrešili” stoji u saopštenju Rektorskog kolegijuma Državnog univerziteta u Novom Pazaru.

Ističu da posebno treba imati u vidu da Sindikat ”Nezavisnost” na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru ima samo 36 članova, a da je u toj visokoškolskoj instituciji zaposleno 226 nastavnika, saradnika i administrativnih radnika i dodaju da je o aktuelnim dešavanjima na Državnom univerzitetu blagovremeno obaveštavano Ministartvo prosvete, kao i sve druge nadležne institucije Republike Srbije.

Rektorski kolegijum Državnog univerziteta u Novom Pazaru na optužbe Sindikata ”Nezavisnost”, dao je odgovore redom, kako su navedene u dopisu.

Odgovore prenosi u celosti:

Sindikat navodi da štrajk organizuje zbog: – samovoljnog i nezakonitog proganjanja predstavnika sindikata

Ni jednim potezom, niti aktom, poslodavac nije proganjao članove Sindikata. Poslodavac, u skladu sa zakonom, ima isti odnos prema svim zaposlenim radnicima i deli ih isključivo na one koji izvršavaju svoje obaveze i one koji to ne čine. Nikakvo proganjanje članova sindikata i njihovih rukovodilaca ne postoji.

Poznato je da je samo dva meseca posle osnivanja Sindikata, njegov prvi poverenik doc. dr Miloš Petrović imenovan za šefa Departmana pravnih nauka i da je sam dao ostavku na tu funkciju. Doc. dr Milivoje Milanović, član Odbora ovog sindikata, i danas je, kao i godinama unazad, direktor Naučno-istraživačkog instituta Državnog univerziteta.

Šef studijskog programa Engleski jezik je Violeta Janjatović, šef studijskog programa Građevinarstvo je Aleksandar Radaković, a studijskog programa Prehrambena tehnologija –Enisa Selimović. Sve troje su članovi sindikata. Takođe, na Departmanu za ekonomske nauke član sindikata prof. dr Nada Vignjević Đorđević pre dva meseca odbila je da bude šef departmana. Toj organizaciji pripadaju i administrativni radnici Ljubomir Simović i Semir Curić, koji su novom sistematizacijom unapređeni.

Zbog samovoljnog umanjivanja ličnog dohotka

Umanjivanje ličnog dohotka bilo kom pojedincu, bio ili ne bio član Sindikata, dešavalo se isključivo zbog neizvršavanja radnih zadataka.
Postupci protiv pojedinih članova Sindikata pred Etičkim odborom DUNP-a nisu izmišljeni. Oni su rezultat njihovih konkretnih postupaka. Vođena su dva takva postupka: zbog toga što je aktuelni poverenik sindikata prekršio etički kodeks u odnosu na svoju koleginicu, a njegov prethodnik u svom dopisu rektora nazvao lopovom.

Zbog raspoređivanja članova sindikata na izmišljena, nepostojeća ili neadekvatna radna mesta

Sva radna mesta svih zaposlenih su postojeća jer su predviđena sistematizacijom i niko se na raspoređivanje nije ni žalio. Radna mesta su adekvatna školskoj spremi zaposlenih.

Zbog stvaranja klime netolerancije i progona u odnosu na članove sindikata

Niko ne proganja članove Sindikata, ali je istina da pojedinci, koji pripadaju toj organizaciji, svojim svakodnevnim dopisima, neosnovanim optužbama i zahtevima zlostavljaju šefove službi, rukovodstvo, pa i samog rektora. Uprava nikada nije vršila pritisak na zaposlene da izađu iz sindikata, niti im branila da uđu u sindikat.

Zbog nejednakog tretmana zaposlenih prilikom izbora u nastavnička zvanja (pri čemu je posebno uočljivo da samo članovi jedne porodice imaju mogućnost da na univerzitetu napreduju do zvanja redovnog profesora, dok su, sa druge strane, brojni slučajevi da nastavnici i po petnaest godina provode u zvanju docenta, a pojedini su sa tim zvanjem i okončali akademsku karijeru odlaskom u penziju)

Članovi porodice Dolićanin, u ovom slučaju aludira se na rektora prof. Zanu Dolićanin i njenog brata prof. dr Edina Dolićanina, do zvanja redovnog profesora, došli su odavno, isključivo na osnovu svojih rezultata i u vreme kada je rektor bio prof. dr Miladin Kostić. To pitanje često se potezalo, na tabloidan način, kada je trebalo da se ospori Državni univerzitet i razlozi za njegovo postojanje.

U zvanje redovnog profesora birani su i drugi nastavnici, istina, samo oni koji su zadovoljili kriterijume postavljene univerzitetskim propisima (prof. dr Rade Grbić, prof. dr Milica Lazović, prof. dr Izet Eminović, prof. dr Esad Mešić, prof. dr Zoran Marković, prof. dr Dragoslav Šumarac, prof. dr Bratislav Mirić)…

Izbori u nastavnička zvanja obavljaju se isključivo prema pravilniku koji to reguliše i obavezan je uvid javnosti. U poslednjih godinu dana nije bilo većih primedbi tokom realizacije konkursa za izbor u zvanje. Podrazumeva se da prilikom izbora u više zvanje mora da postoji doprinos nauci. Primeri nastavnika, članova sindikata koji su napredovali: prof. dr Aleksandar Radaković, prof. dr Senad Ganić, prof. dr Emir Ćorović, prof. dr Aleksandra Popin. Svi oni su u zvanju vanrednog profesora i imaju više od 20 godina do završetka akademske karijere, koju su započeli na ovom mladom univerzitetu.

Podsećamo da je većini nastavnika ovo prvi posao u visokom obrazovanju, da je najveći broj njih počeo sa saradničkim zvanjem i da sama činjenica da su se mnogi odlučili da rade u mestu koje je i po 300 kilometara udaljeno od njihovog stalnog prebivališta, gde nisu mogli da se zaposle, govori o njihovim referencama. Postoje i drugačiji primeri, gde su drugačiji ograničavajući faktori, ako nastavnik nema pedagoško iskustvo i kasnije doktorira, teško da može da dostigne poziciju redovnog profesora.

Pojedini članovi Sindikata na univerzitetu su počeli da rade u 5. pa i 6. deceniji života, bez prethodnog pedagoškog iskustva.

Zbog dovođenja pojedinih nastavnika u povlašćen položaj (tako što im se omogućuje manji broj dolazaka na rad pri čemu dobijaju istu zaradu kao nastavnici koji redovno dolaze na rad, tako što ne održavaju konsultacije sa studentima uopšte, dok se drugi nastavnici kažnjavaju ako ne održe konsultacije)

Većina nastavnika ne provodi 40 sati nedeljno na univerzitetu. Međutim, ako to sindikat traži, uprava može od svih nastavnika zahtevati da svakodnevno dolaze na posao.

Zbog ignorisanja jasnih i nedvosmislenih zahteva pojedinih departmana kako da im se pomogne u procesu akreditacije

Svi departmani koji su tražili pomoć prilikom akreditacije, tu pomoć su i dobili. U poslednje dve godine akreditovano je 19 studijskih programa, na osnovnim, master i doktorskim studijama: Farmacija (IAS), Arhitektura (IAS), Biologija (OAS, MAS; DAS); Hemija (OAS, MAS) Engleski jezik i književnost (IAS), Građevinarstvo (OAS, MAS, DAS), Rehabilitacija (OAS. MAS), Sport i fizičko vaspitanje (OAS, MAS, DAS), Softversko inženjerstvo (OAS, MAS, DAS), a u procesu akreditacije su Matematika (OAS; MAS, DAS) i Psihologija (OAS).

Međutim, neki od studijskih programa su odbijali predloge uprave, pa i savetnika za akreditaciju prof. dr Dušice Pavlović, (koja je bila uvek na raspolaganju), navodeći da su ti sastanci besmisleni.

Svi nastavnici sa Departmana za pravne nauke, a pri tom članovi ovog sindikata, odbijali su da rukovode ovim departmanom, čime su ugrožavali njegovo fukcionisanje, pa i akreditaciju. Svi oni su odbili da rade akreditaciju ovog studijskog programa i već pola godine taj posao nije ni krenuo sa mrtve tačke. Istovremeno su samo optuživali rukovodstvo da je krivo za to, uprkos činjenici da je posao akreditacije – odgovornost struke. Pri tom, prof. dr Emir Ćorović je bez saglasnosti Senata tri godine radio na univerzitetu Donja Gorica u Podgorici.

Uprava je raspisivala konkurse na svaku inicijativu departmana, ali je izbor potrebnog kadra, uglavnom, opstruiran. Na departmanu je poništen konkurs za oblast Krivično pravo, ali su zato insistirali da se u dopunskom radu angažuje lice sa drugog univerziteta, iz sasvim ličnih razloga. Za akreditaciju studijskog programa potrebni su stalno zaposleni nastavnici, a ne honorarci. Zbog odbijanja obaveza vezanih za akreditaciju, bez časova ostaju i asistenti, članovi sindikata (npr. asistent Imran Rašljanin).

Zbog dovođenja Univerziteta u poziciju da nastavnici daju otkaze i bukvalno beže sa Univerziteta

Broj nastavnika koji su dali otkaze je minoran. Istina, nastavnici sa Deparmana za pravne nauke, članovi sindikata, u poslednje vreme javno govore o tome da će napustiti ovaj posao i da će ići u advokaturu.

Zbog potpune „privatizacije“ Univerziteta od strane jedne grupe ljudi, od kojih većina ima uslove da uživa u penzionerskim danima

Državni univerzitet u Novom Pazaru nije privatna ustanova. Osnovan je odlukom Vlade Republike Srbije. O njegovom statusu može samo država da odlučuje.

Po Zakonu, zaposleni u zvanju redovnog profesora posle 65. godine mogu da dobiju produženje radnog odnosa. Univerzitet, kojem su dragoceni svi redovni profesori sa produžetkom radnog odnosa ne može da ih se odrekne bez ikakvog razloga, koliko god to Sindikat želeo jer, upravo oni najviše doprinose u oblasti nauke, međunarodne saradnje i stvaranju mladih kadrova.

Zbog stvaranja uslova „panoptikuma“, pošto verujemo da na našem Univerzitetu ima više nadzornih kamera nego u centralnom zatvoru

Primedba koja se odnosi na video-nadzor je maliciozna, jer su kamere isključivo postavljene zarad bezbednosti studenata i zaposlenih. Nalaze se na mestima gde ne ugrožavaju bilo čiju privatnost, na spoljašnosti zgrade, u hodnicima i holovima, a nigde u kabinetima, učionicama, amfiteatrima, salama za sastanke.

Zbog kumulacije brojnih funkcija u jednoj osobi

Rektor je organ poslovođenja (član 64.stav1. Zakona o visokom obrazovanju- ZOVO) a po funkciji predsednik Senata i Nastavno-naučnog veća. Prorektori nisu ograni poslovođenja. Stručni organ Univerziteta je Senat (član 65. stav 4. ZOVO). Savet je organ upravljanja (član 61.stav1.ZOVO).

Zbog nedonošenja opštih pravnih akata kojima bi se uredio rad i radnopravni odnosi na Univerzitetu

Univerzitet ima sve neophodne pravne akte. Oni su menjani isključivo zbog usklađivanja sa zakonskim promenama. Zbog integrisane organizacione strukture univerziteta razlikuju se u odnosu na druge državne univerzitete.

Sindikat je tražio izmene Statuta DUNP, a Savet je imenovao radnu grupa koja već tri meseca čeka da joj se dostave precizne primedbe. Sindikat nikada do sada nije tražio potpisivanje kolektivnog ugovora.
Predstavnici Sindikata se redovno pozivaju na sednice Senata i Saveta. Iako nemaju pravo glasa, doc. dr Milivoje Milanović je pred članovima imenovanim od Vlade Srbije, grubo vređao koordinatora za polje društveno-humanističkih nauka profesora Ervina Ćatovića. Milanović se nikada ne potpisuje u službene evidencije, na osnovu kojih se isplaćuju zarade i nikada za to nije sankcionisan.