Sandžak, Novi Pazar: Ulični novopazarski prodavci su zaslužili da se o njima piše i priča. Retki su gradovi u Sandžaku koji su za vreme Ramazana potpuno drugačiji, zadivljujući…

Koje ovih dana prošao kroz našu čaršiju, mogao je da oseti miris juftara.

Ako se za nekog može reći da je zaljubljenik u rodni grad, koji sve više osvaja svet, onda ta priča odgovara Rifatu Rugovcu.

Moj Sandžaku, ponosan mi budi

– Da li vas prekidam u nečemu?

– Ne, nimalo…

Ovo mesto nagomilava sandžačku dobrotu, samim tim i humanost. Zanimljivo.

Još i danas zamiriše čaršija

– Uvek raspoložni za druženje? – Tako je suđeno.

Volim da razgovaram sa svojim zemljacima. Opet drag osmeh.

Kleka je najčešća za vreme Ramazana

– Bitna je priča, njen sadržaj? U bistrim očima mog sagovornika ogleda se dostojanstvo, čestitost, poštenje…

Ta dobra duša

– Ništa mi nije teško.

Naravno, nisam mogao da po ceo dan sedim u kući i raspravljam se sa ženom oko ničega – otkriva orginalni Rifat Rugovac…

Sandžački šeher

Naš prijatelj se nekoliko puta nasmejao kada mu novinarka spomenu ranu mladost. Odmah mu je bilo jasno da se nalazi u nekoj od “Naših priča”.

Svetlost automobila bacala je nemirne senke na raznorazne prolaznike.

Negde u daljini čula se pesma Riza Hamidovića “Rodnom kraju, rodnom zavičaju”.

“Raspravljam se sa ženom oko ničega”

Put do pazarskih ulica bio je veoma neobičan. Rifata su pozdravljali mnogobrojni ljudi.

Neki su zaustavljali svoje automobile da mu s poštovanjem klimnu glavom.

Halva da kuća zamiriše

Bio je svestan da se u vazduhu nad Novim Pazarom oseća miris halve.

Gospodin u duši

Njegovi stanovnici veruju da se legenda obestinila, ili da su bar na dobrom putu da se to dogodi. Stari sjaj Novog Pazara nalazi se među njima.

Tako je odvajkada.

Ovde su sve četiri strane svijeta

Tu će imati mnogo toga da se uradi, Rugovac je pomislio. Pazarci će se postarati da sve to obave.

On će voditi računa o ovom posedu jer je i njegova budućnost usko povezana s čaršijom.

– Radio sam u novopazrskom “Ukrasu”. Najbolje godine života. To su bile društvene firme.

Bio sam Titov vojnik

U Jugoslaviji se znao red. Narod raspoložan i veseo.

Meni je dobro.

Život je bio jednostavniji i mirniji na prostorima nekadašnje Jugoslavije  – sa setom u glasu zbori pazarski ulični prodavac.

Rifat Rugovac – Novi Pazar

Trenutak kasnije Sandžaklija se opustio, ali je i dalje birao reči. Pazar je bio voljan da se pitanje satarih zanata ostavi po straini, maker na trenutak.

Najgore je kad duša boli…

Još jednom je prošlost zagrizla koricu hleba i prepustila se tom jezgru i zadovoljstvu Jeni Pazara…

Bilo nam je prijatno i zanimljivo da razgovaramo sa dobrim Rifatom.

Hajem pazarske ulice

Priča iskreno, po naški, otvara svoju radničku dušu, na njegovom licu oslikava se dobrota… Svakako mu ovakvi detalji ne mogu naškoditi.

Pazar je nežnim okom posmatrao ulice na kojima je sve vrvelo od posla.

U dva masovna gvozdena kazana krčkala su se različita variva, birijan, punjena piletina, pečenje, begova čorba… vreme radosti i veselja.

“Leti pesmo sred Novog Pazara”

Sandžaklije su krenuli prema hotelima, a srce je pritiskala teška tuga usled prizora koji je bio pred njima… mladi odlaze u beli svet.

Napuštaju rodnu grudu.

Moj Pazaru, grade od starina

-Šta mislite o kvalitetu kleke koju smo supruga i ja pažljivo pripremali?

Ja sam došao na ideju da ima boju ćilibara koja se slaže sa njenim očima.

-Nije znao šta ga motivisalo da odluči da ode u ulične prodavce.

Volim da se družim sa ljudima, koliko god to čudno zvučalo.

Mi smo dobar narod

Sve što radim, volim poslovati u društvu i ne razmišljam šta ostali misle…

Od svakoga možemo nešto naučiti.

Tamo gde sam rođen

Ja sam godinama na ulici, svašta čujem, a po nešto dobro uveličavaju.

Životna škola. Ovde mi sati brzo prođu – otkriva naš prijatelj.

Zrna za poseban ramazanski napitak

Ali iz negog nejasnog razloga, sokaci su utehu našli u senkama prostrane avlije na kojoj koračaju ruku pod ruku Stara i Tijesna čaršija.

Jeni Pazar kojeg više nema

Bile su tako sigurne da će, kada se malo smire, Sandžak razumeti zašto su otišle da izbave ćerčike u Ćerčijskom sokaku.

Binasa Malićević