Nail Jakupi: Pazarci su najbolji ljudi na svetu
Novi Pazar – Dok je objašnjavao, pomislio je kako to da kaže da bi priča imala svoj smisao, i ništa novo. Više se od toga neće dogoditi. Čak i kada se Nail vratio, sa varjačom, umornih očiju i vešto srećan, a čaršija je nakrivila glavu, uputivši mu nežni pogled. Naš prijatelj još uvek nije verovao da će ostati tolike godine u Pazaru. Osmehnuo se televizijskoj ekipi, povukao furunu i poravnao bademe koji su se pekli… Jakupi se nije ni pomerio, nije čak ni oštro uzdahnuo niti stegao džak pun semeniki, dok se Novi Pazar drugim rečima ponovo javio, služeći se ljubavlju kao jezgeo starog Pazara, načas koristeći tupu obalu Raške a potom muhabet dućandžija u Staroj čaršiji.
Zanat se ne prodaje
-Šta je važno u takvom zanatu? Vi ste trgovac, je’l istina? – Da se radi pošteno, kvalitetno, čisto, pedantno, da daš ljudima da je taze. – Vi sve to poštujete? – Pa mora, kad bi ti prvi put dao da ne valja artikal neki, ne bi više došla da kupiš kod mene – rekao je neobični Jakupi.
Možda se oseća kao zanatlija, možda je usled kamere postao drugačiji. Ipak nije tako mislio, i stoga je nastavio da gaji tiho uverenje, tog uljudnog nenametljivog gosta, da ga sve više poštuje. – Novi Pazar je poseban, nastavio je jedan od najboljih spicara na pazarskoj kaldrmi. Te lepote nigde nema od Vardara pa do Triglava – kazao je Nail Jakupi.
Više sam prikovan za Pazar nego za Makedoniju
Mnogo kasnije, kada se Nail pakovao za povratak u Skoplje, preispitivao se zašto, i vagao je zaključke. Zašto? Ako je uspeo da isprati svakojako vreme, a Pazar je, to je dobro znao, uspeo da ga očara dublje nego što bi ikad pomislio ili želeo da pomisli, onda ga održava zajednička osećajnost Skoplja i Pazara. -Samo mi kažite šta to radite, vi sve vreme mešate? – Mora da se meša da ne zagori. – A šta je tamo? – Badem se peče, trenutno badem se peče. Sve proizvode kupujem u Skoplju. Kao da je još negde postoji onakav kredenac, u kojem je čuvao svoje emocije, neosvojivo i bezbedno: merak ili radost, nije čekao. Makedonac je verovao da svako nešto počine od nekoga. Zapravo, da ste ga pitali šta se najverovatnije dešava, odgovorio bi da voli svoj zanat…
U Pazaru nađeš druga za minut
– Porodična tradicija. Dobro smo se snašli, navodi Jakupi i poručio da svi zajedno rade u spicari. Zanat od koga se može pristojno živeti. Želeo sam neku „zlatnu sredinu“… da živimo skromno. Dovoljno – reče zanimljivi spicar Nail. Još uvek ga doziva Bit – pazar u Skoplju? Odaje neobičan utisak da još uvek može da posmatra kroz zatvorene oči boje dima. Pokušava da se vrati u stvarnost, emotivnost, velikodušnost… – Želim da budem Pazarac, Skopljanac – kaže mirno i pokazuje na šarene bombone; čini mu se da je to nešto najjednostavnije, najneobičnije što je ikada izgovorio, kao da je otpevao – “More soko pie voda na Vardarot”. – Kao da je izronio iz kujundžijske radnje. U Novom Pazaru su ljudi kao nigde voleli nakit od zlata i srebro. Otuda se kujundžijski zanat razvio veoma rano…
Sve vreme razgovora Nail je želeo da što bolje predstavi Novi Pazar. Za njega je kraj razgovora… veliko olakšanje. – Bomboni su neprevaziđena poslastica. Najbolje je što ih ima toliko vrsta, da jednostavno za svakoga postoji omiljeni slatkiš. Šareni – seljački bomboni su neprevaziđena atrakcija – svedoči Nail Jakupi.
Pazar je bio domaćin starih dobrih zanata i glava porodice. Samo ovde nas ta promena zbunila… Uz veliki trud čaršija je našla mesto dovoljno udaljeno od vrata da se ne čuje prošlost…
Binasa Malićević
