Sandžak, Novi Pazar, Prvomajska ulica: Stambolska džada, a danas Ulica 1. maja, je uvek bila prometna, putna, gradska, bučna i puna dućana…

Nekada su u ovoj ulici (desno) radili:  stolari, obućari, pekari, kalajdžije, užari, opančari, berberi, kujundžije, kafečajnivca „Teferič“.

Novi Pazar u vaktu i zemanu

Na levoj strani ove ulice, koja se vidi na karti  Sandžaka, oduvek su boravili: krojači, nalundžije, brašnjari, krojači mesari, sahadžije, poslastičarnica Aziza Adilovića.

Zijahudin Vapljanin – Novi Pazar

Zanatskih radionica u Novom Pazaru sve je menje, ipak ima onih koji žele da očuvaju svoje tradiciju koja lagano nestaje…

Stambolska džada

– Mnogo mi je žao što tih starinskih zanata ima sve manje i mladi nisu zainteresovani za to.

-Bez obzira na sve teškoće s kojima se zanatlije susreću volim ovaj posao.

-Nasledio sam ga od oca, kome sam, kao dečak, pomagao u zanatskom radu…

Na dnevnom svetlu šeher nam se činio još osmanlijskim.

“Kad pogledam sa bedema”

-Stekao sam mnogo prijatelja… posećujemo jedni druge…

-Ovde nema mesta za politiku… razgovaramo o lepšim stvarima.

Svega nam je dosta.

-Mi smo za lepšu stranu života – kazuje pazarski sahadžija Zijahudin Vapljanin.

Legendarni sahadžija Mustafa Vapljanin

Ponekad bi mu se, dok bi unedogled zalazio u pojedinosti, zavtrelo oko srca, pogotovo tu na Stambolskoj džadi, gde je bukvalno iza svakih vrata živeo neki drugačiji svet.

“Nasledio sam očev amanet”

Očaranost zanatom ali i odgovornost – sve snažniji osećaj koji Ziji često govori da treba da bude tu.

To je značilo u Prvomajskoj ulici; da bi zaistata mlađi potomak porodice Vapljanin poželeo da nastavi tradiciju; dok bi čitav Novi Pazar čekao, razmišlja se, da to i učini… traži da se stvari same dese.

Volji je potreban motiv, razlog, povod…

Prošli život Pazara kojeg više nema

– Mlade danas ne zanimaju stari zanati. Mlađe generacije se školuju za poslove od kojih će moći dobro da žive. Mi još uvek poštujemo porodičnu tradiciju i običaje… to je ono što nam niko ne može oduzeti – otkriva zanimljivi Zijo.

Carska džada

Potujući po Srbiji naslušao se raznoraznih akcenata, ali nije čuo ništa tako očaravajuće kao taj – naravno, pazarski.

“Leti pesmo sred Novog Pazara”

Ali još uvek se susreću Jeni Pazar i Stara čaršija… sve ovo sad pripada Stambolskoj džadi, ali sandžačka mladost ne pripada svemu tome.

Blago koje nema cenu

– Svi ti moji poznanici koji idu na more, svraćaju, leti, ja kad putujem po Srbiji, bilo gde, ja ih obilazim i tako.

A to je sve iz radnje počelo.

Ovde gde pripadam

Mnoge moje mušterije znaju, moji drugari, kako ja radim, kako funkcionišem i tako – kazuje ljubazni Vapljanin.

Pazarac u Sandžaku

Izuzetan majstor, velikog znanja, stican u neprekidnom dugogodišnjem iskustvu. Ne zna se, da li je bolji čovek ili zanatlija, jer oba zahteva obavlja fenomenalno. Razgovarajući sa Zijom shvatila sam – Pazarcima je uvek na prvom mestu rodni grad…

Zašto mladi Novopazarci neće u zanate

Opisujem onako po emocijama kako se osećam  kao sandžački novinar, putujući po uspomenama.

– Jeste li za još jednu kahvu – upita nas ovaj zanimljivi gospodin.

– Ne. – Koliko ljubavi u zanatu! – No je se uvek vratim mojem Pazaru.

Ovde, u ovoj radnji borabve mušterije, dobri ljudi sa prostora velike Jugoslavije…

Puna kuća!

– Znaš, svaki čovek je priča za sebe – veli Vapljanin…

Sve je manje starih zanata.

Veličanstvenost jednog šehera

Poznate sahadžije bili su: Mustafa Vapljanin, Ibro Dražanin, i Nazim Kavrajić.

Priča o starim zanatima u Novom Pazaru startuje daleke 1461. godine.

Kada kreće formiranje i razvoj grada na ovim prostorima. S unapređenjem grada počinju da se rađaju i prvi zanati na području Sandžaka.

Ko kaže da mladi neće da se bave zanatom

Vrelina ljubavi ga je prijatno ošamutila i uznimirila: nije loše sačauvati pazarsku tradiciju, običaje, zanate…

Binasa Malićević