Hteo je da me otera – sad ja njemu sudim

Novi Pazar – Priča će biti ispričana apsolutno orginalno, zasnovana na izjavi Dževehire Salković… Postoji mnogo podataka iz Dževahirinog života sa kojima šira javnost nije upoznata, a koja će biti prikazana na Radio – televiziji Novi Pazar. Nama je bilo najinteresantnije upravo ono što je iznosila iz svog teškog života… Ona je te detalje krila od stvarnosti a upravo su one suštinske za opis njene duše koja je bila jednostavna.

Nisam imala dece godinu i po

Kada smo je sreli u našem gradu oduševili smo se, ona je od svoje sudbine i osećaja nasledila sve najbolje. Uvek je nasmejana, kao Romi Čergari, ali nju duže znamo pa nam je draža. – „Lep smo par, pristojni, siromašni. Vodimo jedan normalan i romski način života, zato i kupujemo namirnice koje su jeftinije“ – kazuje naše predivna Dževahira Salković sa Veselog brega.  Nikad je nećete sresti sa pruženom rukom da nešto traži… sva ponosna prčala nam je o svojoj ranoj mladosti. A radost života možemo da osetimo kada poslušamo neobičnu Dževahiru.

Mi smo lutajući narod

– “U mom životu prošla sam svašta. Godinama samo živeli pored  čerge  i  pood šatorom. Čerga je najstariji predak šatora. Mi smo slobodan narod … jedna romska poslovica kaže da je moj narod proklet da luta 1.000 godina… Romi su narod koji najviše liči na – svoje pesme. Mi ne pravimo razliku da li su naši građani Bošnjaci, Hrvati, Srbi, Mađari, Goranci… Ne mora svako da voli romske pesme, ali treba da ih poštuju. Znaš onu o Đurđevdanu. „Ej, evo zore, evo zore, Bogu da se pomolim, evo zore, evo zore,  ej, Đurđevdan je, a ja nisam s onim kojeg – koga volim”… Pesma Đelem, đelem je romska međunarodna himna… onih Roma koji žive u Evropi.

Kad zavolite svoje sagovornike

U pesmi se nalazi sve ono što su o Romima kazali… nas gledaju kao lutajući narod. Svet  koji  nema svoju domovinu…toliko sam tužna zbog toga – otkriva fenomenalna Dževahira. Nakon upoznavanja na Veselom bregu – u Šavcima i nekoliko godina poznanstva… ona je postala omiljeni lik televizijske ekipe. Romkinja Dževahira i njen suprug živeli su zajedno decenijama u svom svetu. Na njihov život od trenutka kada su sklopili brak postao je inetersantan, nimalo lak zadatak, komplikovan, strastven, žustar, nežan… -“ Mi ne pratimo mnogo taj moderni život  u Šavcima, ali toliko zmamo o našoj tradiciji. Hteo je da me otera, godinu i po dana nisam imala dece, kad sam ostala trudna… sve se promenilo nabolje. Život je težak. Ovo je velika istina, jedna od najvećih… Čula si za Čergare… ljudi kažu da smo od njih… ne znam da li je ovo istina” – kazuje starica sa Veselog brega.

Sad ja njemu sudim

Najveća radost nam je bila ta kako je uskladila svoj izraz lica sa svojim govorom i skromnom porukom koju ipak moramo slati našim čitaocima. Shvatili  smo da u njoj žive tri sveta, a onada se opustila i to sve preuredila. Da li pitanje: “Kako ste” čujete često ili smatrate da su ljudi zaboravili jedni na druge!- “Svako živi po svom ćejfu – uživanju. Došlo je mojih pet minuta. E sad, ja njemu sudim, pošto sudim njemu – suprugu, on ne čuje… Ne čuje dobro, ja mu psujem i činim, pet para ne da čovek. On samo radi, radi, oko kuće, to, to, to. A nemoj, reko, da radiš, bre… Sedmoro sam rodila, sedmoro. Imam 28 unučadi, pravih. A devetoro paraunučadi” – zaključila je neverovatna sandžačka nana.

Черкези су староседелачки народ северозападног Кавказа, који припада северозападнокавкаској (абхаско-черкеској) породици народа. Данас су претежно насељени у Турској, Русији, Јордану и Сирији. Istraživanja pokazuju da su  narod indijskog porekla raspršen širom sveta, pretežno u Evropi. Razgovor je rađen 2008. godine.

Binasa Malićević