Kod seljaka je kako oni hoće
Sandžak – Govori duhovito. Njen smeh barata životom kao sudbinom ili uspomenom. – Šta hoćete da kažete? – Ja sam supruga, majka, nana… radim ovde kako crnac. Buđenje posle 4 ujutro, pred zoru. U cik zore na noge. Treba namiriti krave i ovce. Mi živimo od stočarstva i poljoprivrede… nemamo drugih prihoda – zbori vesela i zanimljiva Rukija Ljajić sa Buča.
Svađala sam se sa nekim hodžama
Čulo se i ljutito gunđanje iz sada već velike gomile sandžačkog naroda. „Oprostite“, reče, uzimajući novac od kupaca. „Jeste li vi probali moj sir?“ Ona se okrenu prema svojim mlečnim proizvodima. „Jesam“. Rukija odahnu. „Već dugo vas tražim.“ Našla si me na pazarskoj pijaci. Ne bi sada da ti pričam o svemu… televizija snima… sramota je… Nije ni primetila da joj se divimo; ali kad god nešto kaže, ona zatiče sebe kao dominira u svom okruženju… I pored svega, moramo da priznamo da je Rukija najbolja saradnica Radio – televizije Novi Pazar…
Sa suprugom se “bakćem” samo oko para
– Hvala na lepom mišljenju, ali ja radim svoj posao, onako kako najbolje znam i mogu. Vodi je neka jača sila veselosti, razdraganosti… Pitali smo se, otkud joj toliko hrabrosti i volje za životom?! Taj dan je bio nezaboravan za televizijsku ekipu. E, pa zanima me kako, na koji način ste upoznali supruga? – “U sokaku komšija mi zrele šljive bira” – čula si za ašikovanje na pendžeru. Po prosidbi, vereni mladić i devojka se mogu sastajati, ašikovati i upoznavati… bez ljubljenja i držanja za ruku. Ima li šta lepše od ljubavi u životu, od drhtaja srca, ašikovanja i osmeha na licu – veli naša predivna nana sa Buča.
– Rukija gleda na to kao na naviku – mešavinu života. – Da li je to taj trenutak? Zastanete i shvatite da zapravo ne znate ništa o ljudima…
Potom ozbiljnije odgovara: – Šta je drugo starost? Već sam na pola prilaznog puta… uveliko čujem zvuk lepote i postojanosti. Iznenadila se kad je shvatila da je mnogi slušaju na pijaci i da uživaju u svakoj njenoj reči. – Treba živeti dalje. A njoj se čini da je život poput sevdalinke sa veoma mnogo melodija… Pijaca miriše, čini nam se, na Novi Pazar, gužvu i na muhabet. – Probaj sad surutku. Da li je moja surutka kvalitetna, često se pitaju planinke. – Odlična je.
Podigla je svoju radnu ruku da skloni pramen sede kose sa čela – već se pitamo da li je sve to veličanstveno; nekako prirodno, iskreno…- Ovo će svi da gledaju, džaba svi me gledaju. Ali još važnije, ne bih da budem dosadna i naporna. Znala je da to nije istina, izrazito je cenila naš rad. Umesto toga, Rukija nam je ulepšala dan.- Da, upravu si. U našoj kući i dalje se čuje smeh dece i njihov žagor. Mi smo porodica sa šesnaestoro čeljadi. Kad počnu kašike da zveckaju na sofri… nigde nema te miline kao pred večeru … svi smo na okupu – otkriva fenomenalna Rukija Ljajić.
Video – zapis iz 2007. godine.
Binasa Malićević
