Novopazarci u tuzi za nastradalima u Beogradu

Drugi dan od krvavog pira u beogradskoj OŠ “Vladislav Ribnikar” prolazi i dalje u tuzi, neverici pa i strahu. O ovom događaju priča se u svakom domu, lokalu, institucijama.

U Novom Pazaru zastave su na pola koplja kao i u čitavoj Srbiji. Danas i naredna dva dana, proglašeni su za dane žalosti.

Ovaj nemili događaj potresao je čitav region. Tuga do neba. Ugašeni životi u samo jednom trenutku, obeležili su naizgled jedan sasvim običan školski dan u OŠkoli “Vladislav Ribnikar” u Beogradu. Sa neizmernom tugom, u bolu porodica koje su pretrpele nenadoknadiv gubitak, saosećaju i građani Novog Pazara.

“Ne bih uopšte da potcenjujem situaciju. Žalost i za počinioca ovog dela, a i onih koji su nastradali u tom delu. Mislim da smo generalno svi krivi. Društvo. Ceo sistem. Mnogo više je trebalo raditi na prevenciji nego na bilo kakvoj represiji i mislim da posledice ne mogu biti sanirane bez temeljnih promena u samom sistemu”, kazao je jedan od građana Novog Pazara.

Jedna građanka šalje poruku roditeljima da se moraju osvestiti, da moraju u svakom trenutku znati gde im je dete, šta radi, sa kim se druži, kada izlazi, zbog čega i kada se vraća kući. “Kada mi kao roditelji budemo imali takvu kontrolu nad decom, ovakvih stvari bi bilo mnogo manje”, dodala je ona.

Stariji sugrađani se sećaju svojih školskih dana, pa navode da je bilo skroz drugačije nego danas. Tada se, kažu znalo ko je učitelj, kakva je to bila figura za decu, koliko je strahopoštovanje bilo izraženo, nije bilo interneta, rijaliti programa, pogrešnih uzora kao sada.

“Ni malo nisam mirna”, kaže jedna novopazarka. “Nije ovo ni malo daleko od nas, može se i ovde, ne daj Bože desiti. Imam unučiće školskog uzrasta, I oni su uplašeni”, dodala je ona.

Inače, sve kulturne, zabavne i druge manifestacije predviđene da se održe za vikend su otkazane zbog dana žalosti, a novopazarski ugostitelji kao i svi u Srbiji, u svojim objektima ne puštaju muziku.

Biljana Veljović