Pazarska pešačka svadba
Pazarske priče
Novi Pazar – Nažalost, mnogo toga više nema u Novom Pazaru. Odavno su nestali sokaci, avlije, bašte, mahale… Srušena je stara turska kasarna „Kršala“, na Hendek je umesto kasarne sada park. Od bombardovanja je stradala najveća i najlepša džamija „Kolo“ i Hafis Salihova u Sjeničkoj ulici. Potom je srušena Ejub Begova.
Nema više ni Čerkeza ni prašnjavih fijakera. Bogatije novopazarske porodice su na izlete do Novopazarske ili Rajčinovića banje odlazile fijakerom. Deo sunetskog veselja činila je i vožnja svečano odevenih dečaka fijakerom, kroz čaršiju, uz svirku Čerkeza i harmonikaša… Pomislio je midžo Asim na takav Pazar, na Tijesnu čsršiju, i ovoj priči obraća se iskreno i nežno. Poznat je u celom Sandžaku, i stoga mora naporno da radi i beleži svoje misli. – Pa, videćemo. – Mogu još puno toga da prosledim Novom Pazaru – rekao je Asim Nikšić….
Hamdo Islamovič: Kad pogledam sa Bedema
Pesmu „Kad pogledam sa Bedema“ izvode mnogi sandžački pevači. Ovu pazarsku himnu napisao je Hamdo islamović.
-Moja porodica je skromna i obična. To je svet iznad sveta. Toliko je vremena potrebno da ostavite svoj znak u čaršiji, a tako malo da se sve izbriše – kazuje autotr pesme. Sve što sam želeo od posla je bilo u Novom Pazaru. –A šta radiš? Pišem, sviram i pevam. Stavi ruku na srce. A sad ga oseti, du – dum. – Sve je to zbog Novog Pazara. To je pesma za sva vremena – ponosno ističe Hamdo Islamović. Teško je rečima prikazati ono što se oseća. Priče koje svakodnevno pričamo moraju da vam omekšaju srce.
Oj, Sandžaku mesto moje drago
Porodica Pružljanin: Potiču iz građanske familije od onih pazarskih Pružljana, koji su poznati širom Sandžaka, Srbije, bivše Jugoslavije, Balkana i Evrope. Žive srećno, ne plašeći se problema koji u život neizbežno dođu. Čuveni su po duhovitim šalama koje izvode na svoj račun i račun svojih prijatelja. Imaju visog prag kolegijalnosti, na različita druženja, ali nemaju milosti prema neljudskim postupcima. Ma gde se nalazili poput magneta privlače pažnju i stvaraju svirku svojom ličnošću i pojavom. Kao ljudi prefinjenog su stila i ponašanja, stekli su ugled kod Sandžaklija, jer su svoju dužnost shvatili ozbiljno, što se oseća na svakom koraku… A hoće li sevdalinke biti otpevane, to zavisi od naših prijatelja, od toga koliko imaju duše i koliko je unose u sandžački sevdah…
SEVDAH JE LJUBAV
Nigde, valjda, kao ovde nećete se suočiti sa tolikom količinom ljubavi prema sevdalinci. Sevdalinka je prvenstveno gradska narodna pesma Bošnjaka, mada je popularna širom jugoistočne Evrope. Odavno nisam ni čula ni videla Pazarca koji toliko zna o sevdahu. Redžep Rečko Međedović – sandžačka muzička institucija. Proverava se uvodi nas u priču, o svojoj muzičkoj karijeri, planovima i najvećoj ljubavi – sevdahu! To važi za najličniju ljubav koja je ikada zadesila nekog Sandžakliju: Za Rečka trenutak ne postoji. Sve u srcu i umu je neprestano obrtanje, tok, pa je teško objasniti sevdalinku. Niko ne zna gde sevdah izbija, mišljenja su različita…
Kraj pendžera Jusuf stari
Ljuca – Jedan od najčuvenijih i omiljenih entuzijasta u pazarsku pesmu i Novi Pazar. Rustem Ljuca Muratović, sandžačkoj javnosti dugi niz godina oslikava pesmu i harmoniku. Čaršijske pesme, kojima pokazuje lepotu sandžačke melodije i saznanja iz svog – bogatog muzičkog života. Tokom celog razgovora nije skidao pogled sa svoje hrmonike, a na kraju se tako dobro raspevao, snažno su ga osvojila ta pazarska osećanja… Sandžak ga je prihvatio, pomislili smo na: njegovu ljudskost, iskrenost, plemenitost, prekrasno srce koje nosi u svojim nedrima. Podrazumevam da ste, ipak, bolji pevač od harmonikaša? – Ne znam. Zar je to važno? – To vas i pitam. – Strogi ste poput života, ali sa čestitom dušom. – Ništa nije nemoguće kad čovek hoće. Vreme prolazi, pesme ostaju – kazao je naš prijatelj…
Kod Haka na kahvu uz bendžo
Tu pare nisu pomagale!
U kafečajnici „Teferič“ prave najbolju tursku kahvu u Novom Pazaru.
Novi Pazar je odavno i nadaleko poznat kao trgovački grad. Ako ste sa strane, Novopazarci će vas vrlo rado povesti do butika, prodavnice ili robne pijace. Pozvaće vas na ćevape i poznatu tursku kahvu, iako vas vide prvi put. Mnoge zato putevi vode baš u kafečajnicu „Teferič“. U „Teferiču“ se kuvaju najpoželjnije turske kahve i čajevi. To je mesto okupljanja i razgovora Novopazaraca, koji na svoj način, samo njima znan, prepričavaju svaki događaj u ovom gradu.
Binasa Malićević
