Sandžak, Novi Pazar: Prvi pisani dokument koji pominje ime Novi Pazar potiče iz XV stoljeća, kada je Malo veće Dubrovačke republike odlučilo da u njemu postavi svog konzula.

Osnivač Novog Pazara, čuveni vojskovođa i utemeljitelj Sarajeva, Šapca i Skoplja, Isa-beg Ishaković podigao je grad, u periodu između 1459. i 1461. godine, u neposrednoj blizini srednjovekovnog utvrđenja Trgovište.

Grad je dobio naziv Yeni Bazar, odnosno Novi Pazar. Preko njega su prolazili važni putevi koji su povezivali Dubrovnik, Bosnu i južno primorje sa Solunom i Carigradom.

Nažalost, mnogo toga više nema u Novom Pazaru. Odavno su nestali sokaci, avlije, bašte, mahale…

Pazarske priče

Od samog nastanka grad je imao fizionomiju orijentalnog naselja, a zbog svoje veličine i značaja, godine 1468/69. dobija status šehera, kojeg je u to doba imalo malo gradova na Balkanu.

U sredini grada se nalazila čaršija sa dućanima. Oko čaršije bile su mnogobrojne mahale u kojima se stanovalo, a u svakoj mahali postojala je i džamija.

Srušena je stara turska kasarna „Kršala“, na Hendek je umesto kasarne sada park.

Od bombardovanja je stradala najveća i najlepša džamija „Kolo“ i Hafis Salihova u Sjeničkoj ulici.

Potom je srušena Ejub Begova.

Čerkezi kao simbol jednog vremena

Nema više ni Čerkeza ni prašnjavih fijakera.

Bogatije novopazarske porodice su na izlete do Novopazarske ili Rajčinovića banje odlazile fijakerom.

Deo sunetskog veselja činila je i vožnja svečano odevenih dečaka fijakerom, kroz čaršiju, uz svirku Čerkeza i harmonikaša…

Pomislio je: živa mapa grada na takav Pazar, na Tijesnu čsršiju, i datoj priči obraća se iskreno i nežno.

Poznat je u celom Sandžaku, i stoga mora naporno da radi i beleži svoje misli.

– Pa, videćemo.

– Mogu još  puno toga da prosledim Novom Pazaru – rekao je Asim Nikšić….

O Novom Pazaru su pisali brojni putopisci, a čuveni Evlija Čelebi je u XVII stoljeću zabeležio da je bio jedan od najvećih gradova na Balkanu (prema popisu iz 1528. godine, Novi Pazar je imao 221 kuću, što je za dve kuće više nego što je imalo Sarajevo – 119).

Šeher ih je učio ritmu pre nego što su znali note. Kaldrma im je bila prva bina, a mahalska svetla reflektori pod kojima su naučili da se ne ustručavaš glasa, ni kada puca ni kad drhti.

Pazarski gradski muzičari i pevači nisu jurili ugled – ganjali su merak. A merak ne zna za žurbu. On se razvlači kao dim iznad oronule kafane, kao balada koja počne tiho, pa se razlije niz noć i uđe pod kožu.

Pesmu „Kad pogledam sa bedema“ izvode mnogi sandžački pevači. Pomenutu pazarsku himnu napisao je Hamdo Islamović.

Legendarni Hamdo Islamović i Ćazim Čolaković

Novi Pazar je 1485. godine postao središte novoosnovanog Novopazarskog kadiluka. Iste godine Novi Pazar je imao pet muslimanskih mahala: mahala Jigit-paše, Murata subaše, Mentešalijeva, Dragomanova i Kadina. U ovim mahalama bilo je 167 porodica. – Moja porodica je skromna i obična. To je svet iznad sveta.

Toliko je vremena potrebno da ostavite svoj znak u čaršiji, a tako malo da se sve izbriše – kazuje autotr pesme. Sve što sam želeo od posla bilo je u Novom Pazaru. – A šta radiš? Pišem, sviram i pevam. Stavi ruku na srce.

“KAD POGLEDAM SA BEDEMA”

Ili si pevao istinu, ili te nije bilo. Zato su pevali onako kako se živi, malo čaršijski, ali iz srca. A sad ga oseti, du – dum. – Sve je to zbog Novog Pazara.

To je pesma za sva vremena – ponosno ističe Hamdo Islamović. Teško je rečima prikazati ono što se oseća. Legende koje svakodnevno pričamo moraju da vam omekšaju srce.

Novi Pazar je na početku stekao intenzivniji razvoj od Sarajeva, tako da je već 1489. godine imao 221 domaćinstvo, za razliku od Sarajeva u kom je bilo svega 199. Vrhunac tadašnjeg urbanog razvoja Novi Pazar je dostigao već 1528. godine, kada je brojao 16 muslimanskih i 4 hrišćanske mahale sa 582 kuće.

Niz kaldrmu klepeću nanule

Porodica Pružljanin: Potiču iz građanske familije od onih pazarskih Pružljana, koji su poznati širom Sandžaka, Srbije, bivše Jugoslavije, Balkana i Evrope. Svirali su za čaršiju, a ne za ugled.

Sandžak im je bio i publika i sudija. Nije praštao pomodarstvo. Znali su da je prava melodija ona koja preživi i kad se svetla pogase, pošto se stolovi isprazne, tad ostane samo konobar da briše tragove večeri i neka tišina koja još zuji od stihova.

Žive srećno, ne plašeći se problema koji u život neizbežno dođu. Čuveni su po duhovitim šalama koje izvode na svoj račun i račun svojih prijatelja.

Imaju visog prag kolegijalnosti, na različita druženja, ali nemaju milosti prema neljudskim postupcima.

Oj Sandžaku, mesto moje drago

Ma gde se nalazili poput magneta stiču pažnju i stvaraju svirku svojom ličnošću i pojavom. Kao ljudi prefinjenog su stila i ponašanja, stekli su ugled kod Sandžaklija, jer su svoju dužnost shvatili ozbiljno, što se oseća na svakom koraku…

A hoće li sevdalinke biti otpevane, to zavisi od naših velikana, od toga koliko imaju duše i koliko je unose u sandžački sevdah…

Nigde, valjda, kao ovde nećete se suočiti sa tolikom količinom ljubavi prema sevdalinci. Sevdalinka je prvenstveno gradska narodna pesma Bošnjaka, mada je popularna širom jugoistočne Evrope.

Odavno nisam ni čula ni videla Pazarca koji toliko zna o sevdahu.

Kad cela porodica svira srcem

Redžep Rečko Međedović – sandžačka muzička institucija. Proverava se uvodi nas u priču, o svojoj muzičkoj karijeri, planovima i najvećoj ljubavi – sevdahu!

To važi za najličniju ljubav koja je ikada zadesila nekog Sandžakliju: Za Rečka trenutak ne postoji.

-Sve u srcu i umu je neprestano obrtanje, tok, pa je teško objasniti sevdalinku. Niko ne zna gde sevdah izbija, mišljenja su različita – zaključio je Rečko. Za onog što ćuti u ćošku i gleda u čašu, za onu što se smeje glasnije nego što joj je lako, za društvo koje se kune u sutra, iako zna da je večeras sve što ima.

Nisu imali ugovore, ali su imali reč. I znali su: šeher može da te proguta, ali ako mu daš dušu kroz sevdalinku, vratiće ti je u hiljadu glasova koji pevaju s tobom.

Ljuca – Jedan od najčuvenijih i omiljenih entuzijasta za pazarsku pesmu i Novi Pazar. Rustem Ljuca Muratović, sandžačkoj javnosti dugi niz godina oslikava Jeni Pazar i harmoniku.

Čaršijske pesme, kojima pokazuje lepotu pazarske melodije i saznanja iz svog bogatog muzičkog života.

Više od Pazara: To je šeher

Tokom celog razgovora nije skidao pogled sa svoje hrmonike, a na kraju se tako dobro raspevao, snažno su ga osvojila ta vesela osećanja…

Sandžak ga je prihvatio, pomislili smo na: njegovu ljudskost, iskrenost, plemenitost, prekrasno srce koje nosi u svojim nedrima.

Gde čaršija diše punim plućima

Ljucina harmonika pamti više anegdota nego dnevnici, a glasovi su nosili težinu neizgovorenog – ljubavi koje su zakasnile, odlazaka bez pozdrava, povrataka koji su boleli više nego oproštaj.

A merak, to je bila vlastita želja. I zato su pevali kao da je svaka nota poslednja, a svaka noć – večna.

– Podrazumevam da ste, ipak, bolji pevač od harmonikaša?

– Ne znam. Zar je to važno?

– To vas i pitam. – Strogi ste poput života, ali sa čestitom dušom.

– Ništa nije nemoguće kad čovek hoće. Vreme prolazi, pesme ostaju – kazao je naš prijatelj…

Život u sandžačkim varošima u prošlosti odvijao se, kako u samoj čaršiji (najužem gradskom jezgru, u kome su bile smeštene najvažnije upravne, verske i druge institucije, kao i najveći broj trgovačkih i zanatskih objekata), tako i izvan čaršijskog jezgra (u mahalama i po sokacima).

Sevdah među sokacima

Arhitektura naselja iz tog perioda, izgled kuća, avlija (dvorišta), ograda, kapija i drugih sličnih objekata, održavao je duh vremena u kome su oni građani, način i stil života, ubeđenja i verovanja, socijalni status pojedinaca i grupa, i druge važne odrednice od značaja za celokupno kulturno nasleđe i identitet bošnjačkog naroda uopšte.

Život ljudi u šeheru

Novi Pazar je osnovan u doba Osmanske Carevine.

Temelje grada je postavio Isa-beg Ishaković, zapovjednik Skopskog i Bosanskog krajišta, kasnije Bosanski sandžakbeg, osnivač Sarajeva, Skoplja, Šapca i Novog Pazara.

Moj Pazaru, grade od starina

Za razliku od drugih oblasti, Vilajet Novi Pazar u okviru Bosanskog sandžaka je predstavljao izvesni corpus separatum. Dakle, okruženje Vilajeta Novi Pazar, u pravnom smislu, imala je poseban termin.

Političku upravu navedenog prostora vodili su posebni organi koji su imali šira ovlašćenja kao i prava izvršavanja kazni u saglasnosti sa kadijom.

Isa-bek Ishaković najznačajnija je ličnost na području Sandžaka iz perioda osmanske uprave ovim područjem. Bio je zadnji krajišnik Bosanskog krajišta i drugi sandžak-beg Bosne.

Sin je prvog bosanskog bega, Ishak-bega, i otac šestog Bosanskog sandžak-bega Gazi Mehmed-bega.

Isa-beg Ishaković (oko 1414 – 1472)

Manji procenat stanovništva Novog Pazara bavio se obradom zemlje. U popisu 1489. godine upisan je prihod od žitarica (pšenica, ječam, raž, zob) vinograda, šafrana (začina), bostana, lana, svile i voća.

Novi Pazar je tada imao i dvadeset vodenica koje su pripadale vakufima i uglednim ljudima. Veći deo stanovništva Novog Pazara bavio se trgovinom i zanatstvom, što pokazuje i veliki broj dućana kojih je 1542. godine bilo više od 180.

Miris čaršije, ritam meraka

Novi Pazar je odavno i nadaleko poznat kao trgovački grad. Ako ste sa strane, Novopazarci će vas vrlo rado povesti do butika, prodavnice ili robne pijace.

Tamo gde Pazar nije samo kupovina

Pozvaće vas na ćevape i poznatu tursku kahvu, iako vas vide prvi put.

Mnoge zato putevi vode baš u kafečajnicu „Teferič“. U „Teferiču“ se kuhaju najukusnije turske kahve i čajevi.

To je mesto okupljanja i razgovora Novopazaraca, koji na svoj način, samo njima znan, prepričavaju svaki događaj u ovom gradu.

Novi Pazar je politički, ekonomski, kulturni i svaki drugi centar Sandžaka. Nalazi se na 290 km južno od Beograda, na deonici starog puta koji preko Ibarske magistrale vodi prema Podgorici i Jadranskom moru.

Smešten je u dolini reka Jošanice, Raške, Deževske i Ljudske, na nadmorskoj visini od 496 m.

Okružen je visokim planinama Golijom, i Rogoznom i Pešterskom visoravni. Ukupna površina opštine sa 100 naseljenih mesta iznosi 742 km kvadratnih.

Prema procenama, na širem području grada Novog Pazara danas živi preko 120.ooo stanovnika. Od tog broja preko 78% čine Bošnjaci.

Binasa Malićević