Najveća muzička zvezda na Balkanu Zdravko Čolić: Ja sam Sarajlija! Gospodin u duši

Svako od nas ima svoju pustolovinu. Mnogi među nama imaju na hiljade događaja i doživljaja… Zdravko Čolić je jedan od tih Jugoslovena. Poznato je da se on, svojom izraženom skromnošću, nalazi na samom vrhu onih koji su u svetu balkanske muzike.

Jednostavnost velikih ljudi

Generacije odrastaju uz njega, a svaka pesma i dalje budi osećaje. Od sarajevskih ulica do najvećih svetskih pozornica – reportaža o neprolaznom šarmu.

“Hvala što slušate – uživajte”

Umetnik čije pesme traju duže od vremena u kojem su nastale. Zdravko je skroman Sarajlija, nenametljiv, prijatan, i pravi bosanski mladić. – Rekao je … “Imam puno prijatelja u Novom Pazaru”! Dakle, šta je u pitanju? – Ja sam Sarajlija. – Rečeno silovito i glasno, poput pesme: “Kao moja mati”. Zašto tako žustro. – Zaista? Pa, događa se to.

Osim toga, čovek.

Zdravko Čolić i reporter Radio-televizije Novi Pazar

Reč je o onim retkim pojedincima koje u životu sretnete za trenutak, koji vas zadive – da li sjajem svojih očiju, licem punim veselosti, smeškom, vedrim pogledom, plemenitošću, stvarnošću, radoznalošću ili ko zna čime drugim.

To su oni koji vas zbune, ohrabre, prihvate, pruže nam ruku, tako nam se bar učini, koji bi da nam nešto kažu, ali ne uspevaju.

Sarajevo, ljubavi moja

Sve što nismo ispričali on je otpevao. O takvima je reč. – Dobro izgledate i uvek ste pristojni. – Vaspitanje dolazi iz kuće. – Sarajlija sam u duši, Sarajlija po rođenju, ja ne mogu biti Beograđanin – kaže Čola.

Ljubazan prema svima

To je Bosanac koji ostaje u sećanju, lik koji se javlja pri svakoj pomisli na dobru pesmu. Dok razgovara sa nama, mnogo više otvara dušu o Bosni i Hercegovini. I dalje peva ono što ne može da se razjasni.

– Sarajevska raja. Ništa više neće biti k’o što je bilo. Istina. Sad je sve drugačije. – Veliki si tvorac otpevanih hitova. Takva blistava karijera. – Jeste, jeste, imao sam sreće sa glasom. Znate, nema vam premca.

– Mislim, nisam više tako mlad.

Zdravko Čolić pred mikrofonom Radio-televizije Novi Pazar

Kreće sa po obodu života, gde ga svi svojataju. Kako mu se srce oduševilo kada smo pomenuli reč da ga prisvajaju. – Meni ne smeta. Ma volim svoju publiku širom nekadašnje Jugoslavije.

Zbog njih sam  zavoleo profesiju. Zaista sam ponosan na svoju karijeru – sa posebnim zadovoljstvom veli Čolić.

Glas koji nas naučio da osećamo

Ta harizma Zdravka Čolića koja ne bledi ni posle pola veka karijere. – Da li je moguće da je prošlo toliko godina od vašeg početka u muzici? – To su bile davne sedamdesete godine, bio sam student ili sasvim mlad. I nije bilo važno šta ćeš da obučeš, popiješ, gde ćeš da prespavaš. Svi smo bili jednaki – otkriva jugoslovenska institucija.

Energija koja ne stari

Između nota i mladosti, krije se ono što je ostalo u sarajevskim sokacima i avlijama.

Tu negde, u toj ravnoteži, traje jedn stvaralac koji nikad nije morao da se dokazuje.

Čolića sam, znate, prvi put videla i upoznala na Košutnjaku… Skoro oduševljeno je gledao na studente koji su došli iz manjih gradova.

Zdravko Čolić kroz godine

Onaj koji je ostao isti dok se sve menjalo. Njegove balade su zabeležile muzičke promene na Balkanu, ali su zadržale toplinu čoveka. Već decenijama, isti glas ispisuje emocije koje niko drugi ne može tako dobro da prenese na pobliku. – U Novom Pazaru žive dobri i dragi ljudi. Itekako volim da dođem u taj kraj – zaključio je Zdravko Čolić.

“Uvek nastojim pružiti najbolje od sebe i prema publici i prema novinarima”

Preko pedeset godina umetnosti, rada i neprolazne popularnosti. Jedan pevač, hiljade pesama, bezbroj uspomena – i isti onaj osmeh. Bez skandala, bez galame – samo muzika, osećanja i trajanje. Legendarni muzičar uskoro će usrećiti publiku novim pesmama.

Note koje nas vraćaju sebi

Postoje opet ljudi, susreti, događaji, koji nam se nametnu, utuve u glavu, koje pamtimo “u po bela dana ili noći”, a da ni sebi ni drugima nismo u stanju da objasnimo – zašto je to tako, čime su privukli našu pažnju, skrenuli na sebe, utisnuli svoj portret u naš nezaborav. Skromnost je postala najveći zaštitni znak Zdravka Čolića. Čovek godinama upoznaje i sebe i druge.

Vreme baca novo svetlo i na ljude i na prilike oko njih.

Na svakoj sceni, u svakom gradu, uvek čovek pre nego najveća balkanska muzička zvezda. U Zdravkovim stihovima ima nešto što nezastareva – glas koji nas je naučio nežnosti. Pevač koji je ostao pesma.

Viđao je mnoga mesta, raskošne gradove i lepe prestonice, visoke planinske vrhove i daleka mora, ali Sarajevo je sada zahtevalo nešto od njega, a on kao da je osetio kako neće  imati dovoljno ljubavi da mu pruži. A iznad svega, predosetio je da je taj šeher njegov rodni grad.

Binasa Malićević