Sandžak, Novi Pazar… Svadbeni običaji Sandžaka! Krna i crvena četkija
Sandžak, Novi Pazar: Devojačko veče u Novom Pazaru posebna je poslatica za devojke, koje izvode svoje male muzičke predstave. Novopazarska čaršija uspela je da sačuva sandžačke običaje odavnina.
Srce svake svadbe
Svadbeni dan u kojem se nekadašnje navike najznačajnije. Stariji prenose adet, dok mlađi dodaju svoj sanjarski plamen i volju.
Od prosidbe do svadbenog kola
Sandžačka svadba spaja porodice i prijatelje u danu punom radosti, muzike i veselja. Musafiri dolaze sa osmehom, a veselost traje do kasno u noć uz note harmonike.
Devojka koja se sprema za udaju pre odlaska u kuću mladoženje napravi devojačko veče. Na oproštajno veselje buduća mlada poziva svoje drugarice i rodbinu, ali samo žene, bez muškaraca.
Sandžačke svadbe čuvaju porodične i kulturne vrednosti
Svaka sandžačka pesma, šota i smeh čine ovaj dan nezaboravnim, ostavljajući sećanja za seo život. Pošto mladoženja zna da njegova voljena u svojoj kući (restoranu) uz melodije, pesmu i smeh proslavlja devojačko veče, on, iako nije pozvan, kuca na vrata mladine kuće u pratnji svog najboljeg prijatelja.
Od prosidbe do prvog zagrljaja
Nakon ulaska u kuću mladoženju i njegovog pratioca služe mladine drugarice, najpre čašom vode i rahatlukom. Na našim svadbama svaki trenutak je dunjaluk zajedništva, darova i poštovanja.
Baština koja živi
Tradicija se oseća u svakom detalju – od nošnje do specijaliteta na stolu. Sofre su pune domaće kuhinje, a mirisi jela mame sve na muhabet i druženje. Iako odmah počinju sa „ zadirkivanjem“ mladoženje i njegovog drugara, cilj hanuma je da đuveglije napuste slavlje jer oni nisu pozvani.
Radost kroz generacije
Bendžo svira, a svi se smeju dok igraju oko mlade u krugu sultanija i familije. Za to vreme u drugoj sobi – alaturki koja je opremljena sa minderima i šiltetima, snaha oblači svilenicu, miltan do laktova (nešto kao jeleče), dimije, na glavu stavlja crvenu četkiju i kreće ka sobi gde su gosti.
Sandžačka svdba u šeher Pazaru
Buduća nevesta neće ni da pogleda svog dragog, već se i ona uključuje u igru svojih drugarica. Sultanija ne skida četkiju sa glave kako joj se ne bi videlo lice.
Mnogi Novopazarci bili su primorani da napuste ovakva slavlja ne zato što se plaše žena, već zbog toga što su bili suvišni.
Dečiji smeh, sevdalinka i kolo stvaraju toplu, iskrenu atmosveru koja se pamti zauvek.
Binasa Malićević
