Sandžak, Novi Pazar, Prizren: Mnogi se sa setom sećaju veselog buregdžije. Evo prilike, da budemo radosni, oduševljeni, nostalgični…

Prvo se okrenuo ka šeheru, veselo ga gledajući, kao da krije nešto iza Carske džade.

Polako je postojao svestan lepote Novog Pazara.

Jesi l’ bolan dolazio i kad akšam pada

Bio je odviše zanimljiv da bi se duže bavio time, jer on je ipak došao iz Prizrena i iznad njega je bio po položaju.

Pred ovom čaršijom je stajao kao u podnožju Pešterske visoravni.

Ipak, usudio se da malo bolje dočara svoj život; njegovo lice, snaga u ravnoteži sa otmenošću i različitošću; prozirno meku ljudskost u srcu, koja nagoveštava da je svuda takva.

Šefik Ajvazi – Novi Pazar

Strepimo hoće li Limun razgovarati za televiziju. Ne hoće li, može li. Nismo slučajni radoznali prolaznici. E, malo zaboravio na mladost dok su bili tamo.

Moj Pazaru, grade od starina

Bio je dobar stanovnik koji uvažava prolaznike mada je bio vešt i uverljiv, gotovo i suviše uverljiv. Imala je svakodnevica utisak da je na tom mestu suvišna.

Osmanlijski Novi Pazar

Zato smo krenuli na novopazarske ulice, zato idemo Šefiku. Iz rodnog Prizrena davnih osamdesetih došao je u Novi Pazar.

Ovaj grad ga je prihvatio, zavoleo, ugostio i skućio.

Čuj, mori, Redžo

To nipošto neće zaboraviti! Limun postepeno dolazi sebi na putu od kuće. Oči su izgubile vedrinu i sjaj.

– Sasvim sam se udaljio od čaršije – reče Limun.

-Na sve načine.

– Nadam se ne baš na sve.

-Kažu da previše vremena provodim u buregžinici.

Uzdahnuo je dubokim, tihim uzdahom.

-Svaki ugostitelj se okušava u svom žanru – kazao je legendarni Ajvazi.

Gospodin u duši

Pitamo ga: Limune, kako živite? – Dobro. Samo neka je zdravlja i slobode. Jes kriza, ali, sestro, volim život, žene, druženje…

Prizren, grad moj

Kakve mudrosti: kao da je iza njega neko drugi, koji ga podstiče da priča. Oni su ljudine. Vidi u rodnom gradu ponešto i od sebe, je li tako?

Duša od čoveka

Znaš, ulice uključuju da svakog dana gledaš lice Novog Pazara: najbolje je da budeš običan, jednostavan; tako je zabavnije.

– To svakako nije čitava priča.

– Nije, sretnem tako neke drugare…

-Rane opet prokrvare vrate mi se stare slike.

Kad te život povede do Stambolske džade

-Znam, teško je zaboraviti tu bezbrižnu nostalgiju.

A onda su se vrata otvorila, on je podigao pogled i ugledao nju, kao da je stvorio samom svojom željom – ugledao je nakratko a onda je nestala.

“Kad pogledam sa bedema”

Zagrlivši grumen sandžačke zemlje iznad svoje tezge, Limun se čudi kako ga još uvek svi pamte.

– Da, tako je. Novopazarci me veoma cene, kao što su cenili i moju buregdžinicu…

“Nisam naučio da uživam toliko u životu”

Želi da napiše istoriju. Građanski napredak, u određenom smislu, jer je oduvek voleo Prizren i Novi Pazar.

Još od đačke družine ispisivao je besede bez pripreme, krpio i ulepšavao pojedine delove Sandžaka i Kosova.

Kadaif je tradicionalna poslastica poreklom iz Palestine

-Razgovor sa nama ga je opustio i ohrabrio. – Da li je tako? – Jeste. – Šta nabavljate?

– Prodajem kadaif, bozu, borovnicu, hurme… – Uživam u svom poslu!

Majstor za burek

– Dobro vam ide? – Tako nekako. Priznaju mu da je nadaren, a ugostiteljima je svaka dodatna darovitost dobro došla.

Novi Pazar je grad čiji stanovnici imaju dušu

Potpuna odanost Novom Pazaru, sledi čovek svoj san, ovaj uvaženi život, kako god ga nazvali… Želi da stvara, delima. Rad, pre svega. Velikodušnost, pre i nakon svega.

Želi da se okuša u tome.

Moj Sandžaku, ponosan mi budi

Ne misli da mu je to sudbina – da ne bude zablude. Ipak, sabiranje je nezaobilazno, kapljice moraju da se skupe kako bi načinile oluju.

Sve lepote šeher Pazara

Nije ga lako upoznat. Ali je svakako vrlo pošten i hrabar.

Veoma je srčan.

Nema mu sličnog.

Ponašao se tako prijateljski, tako toplo.

Postavio nam je mnogo pitanja, ali to što je izgledalo kao prijateljstvo poprimilo je sandžačke korene.

Binasa Malićević