Sandžački  čobanin: Bio sam opasan

Sandžak- Od Novog Pazara do Sjenice, na toj sandžačkoj džadi od pedesetak kilometara, smešteno je selo Banovica.

-Zavičaj je naš život, najdragocenije. – Odrasli smo kraj ognjišta, ko može to da zaboravi? Ovo planinsko mesto ima dušu – kazuje naš čobanin (1938).

–  U ono moje vreme ljudi su se više poštovali i družili. – Ja sam Vehbija Orovčanin iz Banovice, počinje dedo svoj muhabet.

O kozama se jako malo priča i ovim putem želimo da kažemo par reči o njima. – Imam 13 komada. – Čuvam koze po planini i uživam svirajući na frulici. – Imam 85 godina, reče.

Nije lako sa kozama? Vehbija se okrenu,  pogleda svoje „sirotice“ i imanje ,  i sa dubokom tugom odgovori: nije to ništa…  Što su ovi pašnjaci prazni…

Vehbija se zamisli. Na pitanje jel’ ima  još stada u selu? Sporo izgovara: – Pa, reći ću ti da ima… – Zato što stari ljudi čuvaju koze, ovce, krave…

-Mislio sam da nikada neću pričati za televiziju? – Išao sam sasvim drugim putem. – Da sam se opirao, ti bi mi zamerila, zar ne?

Postoji dobrota u njegovom pogledu, poput glasa prirode.

-Priđe još jednom do svojih koza … Posmatrajući ih iz svoje filozofije! – Ne, ne mogu ja bez njih…

Vehbija ima poseban ukus za planinski kraj te uskoro planira da unapredi  svoje stado.

Proslavljeni sandžački pevač Nusret Orovčanin ističe da je dedo njegov otac.

Binasa Malićević