Reževiće ni na nebu ni na zemlji

Sandžak –  Pešterski putevi ostaju za televizijskom ekipom, a u planini gde se nazire Reževiće, gusta magla izravnala brojna brda i visove. Velika, plava tabla, pored žade i belim slovima ispisano: REŽEVIĆE.

Selo u jezgru Donje Pešteri, udaljeno od Delimeđa oko 20 kilometara, kako meštani kažu. Osnovna škola „Dr Ibrahim Bakić“ stara je nekoliko decenija. Pešterske klupe nisu prazne. U učionici, toploj i udobnoj, srećemo profesora Nedžiba Čekovića. Neki dobar čovek, rođen je u sandžačkom Sibiru i voli svoj zavičaj.

-Radi li škola? – Radi, radi! Nekada puna života i radosti, a danas nekoliko đaka. Odoše ljudi u beli svet. –Da popijemo tursku kahvu i čaj, kaže, pa da vidite našu školu. – Dobro ste rekli, dugo smo putovali.– Pa, hajde da popijemo i da se upoznamo – reče učitelj Čeković…

– Navikli smo na oštre i blage zime. Ponekad i na jake vetrove. Niko ne zna koliko planina zna da bude surova, lepa i opasna – objašnjava naš sagovornik. Dakle, treba da budem počastvovan jer sam Pešterac. Pa, neka bude kako bude…

Binasa Malićević