Sandžak, Tutin, Pešterska visoravan… Reževiće ni na nebu ni na zemlji! Nedžib: Mnogi su otišli trbuhom za kruhom

Sandžak, Tutin, Pešter, Reževiće: Pešterski putevi ostaju za televizijskom ekipom, a u planini gde se nazire Reževiće, gusta magla izravnala brojna brda i visove.

Velika, plava tabla, pored džade i belim slovima ispisano: REŽEVIĆE.

Nebu pod oblake

Ritam planine je ponovo vertikalan, znam. Teško se uočava na prvi ton bljeska, jer to izgovara sa srca.

Uz Peštersku visoravan zaboravili smo kako vreme teče. I u tome ima ozbiljne istine.

Osnovna škola Dr Ibrahim Bakić – selo Reževiće

Selo u jezgru Donje Pešteri, udaljeno od Delimeđa oko 20 kilometara, kako meštani kažu. Osnovna škola „Dr Ibrahim Bakić“ stara je nekoliko decenija.

Reževiće na krovu svijeta

Pešterske klupe nisu prazne.

U učionici, toploj i pristojnoj, srećemo profesora Nedžiba Čekovića. Neki dobar čovek, rođen je u sandžačkom planinskom kraju i voli svoj zavičaj.

Provera se uvodi nas u Reževiće.

Kada priroda stupi na scenu, ona napušta sebe kao što mladi za sobom čuvaju kućni prag, što je napokon, veoma slično Nedžibovim počecima valjanog i samostalnog pisanja za Sandžak.

“Sanjam školu punu đaka”

Postali smo deo te priče, melodija te pesme, ujedinio si njihov tok i pođi, ma gde da te povede, samo da to bude dalje od tuđine. – Radi li škola? – Radi, radi!

Nekada puna života i radosti, a danas nekoliko đaka.

Odoše ljudi u bijeli svijet.

Niko kao Sandžaklije

Kada upoznaš Pešter to se ne desi u jednom trenutku. To važi i za uverljivu književnsot koja je ikada zadesila nekog čoveka: zarobljen trenutak u divljoj nedođiji. Učitelj tiho radi u susednoj učionici.

Vraća se tabacima još uvek vlažnim od mastila. –Da popijemo tursku kahvu i čaj, kaže, pa da vidite našu školu.

– Dobro ste rekli, dugo smo putovali.– Pa, hajde da popijemo i da se upoznamo – reče nastavnik Čeković…

Učitelja Nedžiba vole, poštuju i uvažavaju

To je veliko sandžačko otkriće, mesto u koje može da se stupi i da se živi. Nema zadato vreme, jer i to ume da sputava, sede za stolom, ali radi dugo i naporno, i nikada se ne odvaja od listova hartije.

I još jednostavnija, šetnja kroz Pešter s uspomenom, ruku pod ruku, u večernjem zalasku sunca, zvuk tih istih koraka na horizontu.

Čovek i njegov dunjaluk

-Navikli smo na oštre i blage zime. Ponekad i na jake vetrove.

Niko ne zna koliko planina zna da bude surova, lijepa i opasna – objašnjava naš sagovornik.

Dakle, treba da budem počastvovan jer sam Pešterac.

Pa, neka bude kako bude…

Reževiće je selo u Sandžaku u tutinskoj opštini. Prema popisu iz 2022. bilo je 64 stanovnika.

Binasa Malićević