U Novom Pazaru smanjena emisija sumpor dioksida, azotnih oksida i PM10 čestica

Zagađenje vazduha u Novom Pazaru u značajnoj meri je umanjeno u odnosu na prethodnu godinu, pokazuju podaci uzeti sa stanice za merenje kvaliteta vazduha u Novom Pazaru.

U prvih mesec dana grejne sezone, i početka rada toplane na biomsasu, te prelaska na novi sistem grejanja, koncentracija sumpor dioksida u vazduhu u Novom Pazaru smanjena je sa prosečnih 16.48 μg/m3 koliko je zabeleženo od 15. okrtobra do 24. novembra 2021. godine na 8.55 μg/m3 u 2022. godini, za isti period.

Smanjenje koncentracije sumpor dioksida direktna je posledica isključenja stare toplane, koja je ranije za energent koristila mazut čijim sagorevanjem se u vazduh diretkno emituje ovaj štetni gas.

Podsetimo, reč je o jedinjenju, izuzeto štetnom po ljudsko zdravlje. Udisanjem malih koncentracija SO2 (0,02 mg/l) nadražuju se respiratorni putevi, najčešće gornji, dok kod asmatičara može da se smanji funkcija pluća. Udisanjem većih koncentracija (od 0,1 mg/l) javljaju se ozbiljnija zapaljenja sluzokože disajnih organa i odvajanje površinskog sloja epitela.

Takođe, značajan je podatak smanjenja azotnih oksida. Sa 31.14 μg/m3 izmerenih u prvih 40 dana prošle grejne sezone. Ovogodišnja merenja ukazuju na smanjenje, pa se vrednosti NO2 sada kreću oko 28.27 μg/m3.

Najveća količina azotnih oksida nastaje pri radu elektrana i motornih vozila koje za svoj rad koriste tečno gorivo, pri čemu se stvara visoka temperatura što izaziva reakciju između kiseonika i elementarnog azota iz vazduha, a čiji su produkti azotni oksidi. Azot dioksid može da se veže za hemoglobin pri čemu se stvara oksiazohemoglobin koji onemogućava osnovnu funkciju hemoglobina – prenos kiseonika. Jedinjenja azota se danas ubrajaju u grupu vodećih karcinogena pluća, želuca i mokraćne bešike.

Najznačajnije je umanjene u pogledu koncentracije suspendovaih PM 10 čestica. Podaci uzeti sa stanice za merenje kvaliteta vazduha u Novom Pazaru, u periodu od 15 oktobra do 24. novembra pokazuju koncentraciju PM 10 od 80.98 μg/m3, dok je vrednost ovih suspedndovanih čestica u istom periodu ove godine drastično umanjen i iznosi 58.92 μg/m3.

Reč je o česticama koje mogu biti različitog sastava, a zajednička im je samo veličina. One su smeša dima, čađi, prašine i kiseline uz teške metale. Duga je lista zdravstvenih problema do kojih može da dovede udisanje PM-10 čestica. Može da dođe do apsorpcije otrovnih materija u krvi (na primer, cinka), do alergijskih reakcija, bakterijskih i gljivičnih infekcija, fibroze, respiratornih problema…

Prema preporukama Evrospke komisije , koncentracija PM 10 tokom 24 sata ne bi trebalo da prelaze 50 μg/m3, a tokom godine 40 μg/m3.