U toku rasprava o Izveštaju Gradskog štaba za vanredne situacije o postupanju tokom poplave

U toku je rasprava o Izveštaju Gradskog štaba za vanredne situacije o postupanju tokom poplave u januaru ove godine. Izveštaj sadrži sve aktivnosti preduzete na terenu tokom poplava, kako bi se štete umanjile.

“Navedene su aktivnosti koje je grad u prethodnom periodu uradio na rečnim vodotokovima i izgradnji brana. Osvrnuo bih se i na vreme upozorenja koje smo dobili o ličnim padavinama. Zakazana je vanredna konferencija Gradskog štaba istog dana i svi relevantni činioci, su upoznati sa okolnostima. Na žalost, izgubili smo dva naša sugrađana čijim porodicama izražavam saučešće. Svi činioci na terenu dali su maksimum, Štab je po okončanju poplava formirao četiri komisije u cilju procene štete. Subjekti od posebnog značaja, javna preduzeća i danas rade na terenu kako bi nastala šteta bila sanirana. Navedena je u izveštaju pomoć koju smo dobili od preduzeća Srbijavode i Vojske Srbije, kao i preduzeća Novi Pazar – put.  Palo je u tom periodu 38 litara kiše više po metru kvadratnom, nego kada su se dogodile poplave 1979. godine.
Zahvaljujući izgradnji 13 brana, obim poplava i materijalne  posledice su mnogo manje. Izuzetak su dva ljudska života, što je tragedija i gubitak za ceo grad” , rekao je rukovodilac odeljenja za vanredne situacije Ismail Dupljak.

Ispred komsije za procenu štete na poljoprivrednim usevima Rastko Arsenijevuć kaže da je bilo 52 prijave, te da je šteta pričinjena u ovoj oblasti minimalna.

“Obišli smo sva mesta evidentira kroz zahteve. Predali smo izveštaj koji je usvojilo Gradsko veće. Ukupno su podnete 52 prijave, šteta je procenjena na osnovu utvrđenih metoda, na iznos od 10. 695 900,oo dinara.  Šteta je, s obzirom na količinu padavina, na poljoprivrednom zemljištu minimalna jer na zemljištu nije bilo poljoprivrednih kultura. Neophodna je mehanizacija u pojedinim delovima grada,  a troškovi mehanizacije uračunati su u pomenuti iznos od nešto više od 10 miliona dinara”,rekao je Arsenijević.

“Šteta na građevinskim objektima ustanovljena je na osnovu 24 prijave. Konstatujem da je prema republičkim propisima, kategorizacija štete izvršena na 2 objekta, jer se šteta evidentira samo u koliko voda prodire u prostor stambenog objekta, ne računajući podrumske prostorije i poslovne objekte, za koje postoje preporuke da se osiguraju od štete.  Zaključak komisije jeste da je poplavni talas izazvao minimalnu materijalnu štetu prve kategorije na dva objekta”, kaže ispred komisije za procenu štete na građevinskim objektima Nihat Crnovršanin.

Gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac rekao je da je najveća tragedija i nenadoknadiv gubitak ove poplave stradanje dva naša sugrađanina.

“Mi smo ranijih godina, zahvaljujući donacijama, izgradili 13 antierozivnih brana. Više puta smo čistili korita reka. Materijalna šteta ove poplave nije toliko velika kao ranijih godina, a navešću primer 2016. godine, kada smo imali 171 poplavljeni stambeni obekat i 13 privrednih objekta“, rekao je Biševac obraćajući se odbornicima.

Biševac kaže da je posao opozicije da kritikuje vlast, ali da to treba da radi argumentovano.

Nakon skoro tri sata od početka sednice Skupštine Novog Pazara usvojen je dnevni red.

Opozicija je imala oko 30 dopunskih predloga, a na predloženom, prve ovogodišnje sednice Skupštine, na dnevnom redu koji je usvojen je 53 tačke dnevnog reda.