U Novom Pazaru organizovani su besplatni konsultativni pregledi lekara iz bolnice Medicana Sarajevo, specijalista koji iza sebe imaju dugogodišnje iskustvo rada u Turskoj. Reč je o stručnjacima poreklom iz Sandžaka, koji žele da svoje znanje i iskustvo približe pacijentima iz ovog regiona. Tokom besplatnih konsultacija u Dijagnostičkom centru Skener građani su imali priliku da razgovaraju sa specijalistima iz oblasti plastične, dečje, torakalne i urološke hirurgije, dobiju drugo stručno mišljenje i informišu se o mogućnostima savremenog lečenja.

Jedan od vodećih torakalnih hirurga poreklom iz Sandžaka, prof. dr Sedat Zijade, boravio je u Novom Pazaru u okviru saradnje Dijagnostičkog centra Skener i bolnice Medicana Sarajevo, gde je obavljao besplatne konsultativne preglede pacijenata.

Profesor Zijade ističe da je, iako je rođen u Turskoj, njegovo poreklo iz okoline Sjenice, odakle se njegova porodica pre više od sedam decenija iselila.

„Moja porodica se iz okoline Sjenice preselila u Tursku pre oko 70 godina. Tamo sam rođen, završio školovanje, Medicinski fakultet i specijalizaciju iz torakalne hirurgije. Poslednjih 25 godina radio sam na Univerzitetskoj bolnici u Istanbulu, jednoj od najstarijih bolnica u Turskoj, a osam godina bio sam i njen medicinski direktor“, rekao je prof. dr Zijade.

Nakon dugogodišnje karijere u Istanbulu, nastavio je rad u bolnici Medicana Sarajevo, koja je deo jednog od najvećih zdravstvenih sistema u Turskoj.

„Medicana danas ima veliki lanac bolnica. Trenutno posluje u više gradova, širi se u Evropi, a cilj je dalje međunarodno razvijanje. Upravo kroz Medicanu želimo da naše iskustvo učinimo dostupnim i pacijentima iz regiona“, kazao je on.

Profesor Zijade naglašava da u Turskoj živi veliki broj lekara poreklom iz Srbije, Sandžaka i Bosne i Hercegovine, koji su međusobno povezani i spremni da pomognu ljudima iz kraja iz kojeg potiču.

„U Turskoj živi oko šest miliona ljudi poreklom sa prostora bivše Jugoslavije. Među njima je veliki broj lekara, posebno iz Sandžaka. Imamo svoje udruženje, redovno sarađujemo i razmenjujemo iskustva. Naš cilj je da deo tog znanja vratimo ljudima odakle potičemo“, istakao je prof. dr Zijade.

On smatra da je razvoj zdravstvenog sistema u Turskoj poslednjih decenija doveo do značajnog napretka medicine.

„Turska je mnogo investirala u zdravstvo i obrazovanje lekara. Danas naši stručnjaci imaju ogromno iskustvo i želimo da ga podelimo sa kolegama i pacijentima u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Ne dolazimo da nekoga zamenimo, već da sarađujemo i pružimo dodatnu podršku“, rekao je on.

Govoreći o svom radu, profesor Zijade upozorio je da su bolesti pluća i dalje jedan od najvećih zdravstvenih problema u regionu.

„Kao torakalni hirurg svakodnevno se susrećem sa karcinomom pluća. Nažalost, Srbija je među zemljama sa veoma visokom stopom obolevanja, što je u velikoj meri povezano sa rasprostranjenošću pušenja. Veliki broj pacijenata dolazi kasno, kada je bolest već uznapredovala i mogućnosti lečenja su znatno ograničene“, upozorio je profesor.

Dodao je da su tokom konsultacija u Novom Pazaru najveći broj pacijenata činili upravo oboleli od bolesti pluća.

„Dolazili su pacijenti koji već imaju postavljenu dijagnozu, kao i oni koji se prate zbog promena na plućima. Kod pojedinih je potrebna operacija, dok su drugi kandidati za imunoterapiju ili druge vidove lečenja. Svaki slučaj zahteva individualnu procenu“, objasnio je prof. dr Zijade.

On očekuje da će konsultacije sa pacijentima u Novom Pazaru postati redovna praksa.

„Ovo je naš prvi dolazak, ali verujem da neće biti poslednji. Plan je da jednom mesečno organizujemo dolaske u Novi Pazar, a po potrebi i u Sjenicu, Tutin i Rožaje. Želimo da budemo dostupni ljudima iz ovog kraja i da im pomognemo svojim znanjem i iskustvom“, zaključio je prof. dr Seda Zijade.

Dr Esma Šehović Kečik: Deformiteti grudnog koša kod dece nisu samo estetski problem

Specijalista dečje hirurgije dr Esma Šehović Kečik takođe je u Novom Pazaru, gde je u okviru saradnje sa zdravstvenom ustanovom Skener obavljala konsultativne preglede dece i razgovarala sa roditeljima o najčešćim hirurškim problemima u dečjem uzrastu.

Dr Šehović Kečik, koja je rođena i odrasla u Novom Pazaru, a već dve decenije živi i radi u Turskoj, istakla je da je dečja hirurgija jedna od najrazvijenijih hirurških grana u toj zemlji.

„ Dečija hirurgija je u Turskoj jedna od vodećih hirurških grana. Lečimo oboljenja grudnog koša, abdomena, jetre i kolorektalnog sistema. Često kažem da radimo sve osim srca, mozga i kostiju“, rekla je dr Šehović Kečik.

Kako kaže, dolazak u rodni grad za nju ima posebnu emotivnu vrednost.

„Prvi put dolazim u Novi Pazar kao dečji hirurg. Ovde sam rođena i odrasla i za mene ovaj dolazak ima posebnu emotivnu težinu“, istakla je ona.

Tokom konsultacija najveću pažnju privukli su pacijenti sa deformitetima grudnog koša, poput ispupčenja ili udubljenja grudne kosti, poznatih kao pektus karinatum i pektus ekskavatum.

„Poslednjih godina primećujemo sve veći broj dece sa ovim problemima, ali i veću svest roditelja da potraže pomoć. Mnogi misle da je reč samo o estetskom problemu, međutim to nije tačno. Ovi deformiteti mogu izazvati ubrzano zamaranje, otežano podnošenje fizičkog napora, kardiološke tegobe, a kasnije mogu doprineti i razvoju ili pogoršanju skolioze“, upozorila je doktorka.

Prema njenim rečima, način lečenja zavisi od uzrasta deteta i stepena deformiteta.

„Kod mlađe dece postoje mogućnosti da se napredovanje deformiteta uspori primenom posebnih ortoza ili vakuum terapije. Kod adolescenata danas primenjujemo minimalno invazivne operativne tehnike kojima uspešno korigujemo deformitet grudnog koša“, objasnila je dr Šehović Kečik.

Ona smatra da na učestalost ovih deformiteta utiču i građa tela, ali i savremeni način života.

„Ljudi sa naših prostora uglavnom su visoki i mršavi, što predstavlja jednu od predispozicija za nastanak ovih deformiteta. Sa druge strane, deca danas mnogo vremena provode ispred računara, telefona i televizora, sve manje se kreću i to doprinosi lošem držanju tela i problemima sa posturom“, rekla je ona.

Govoreći o saradnji sa zdravstvenom ustanovom Skener, dr Šehović Kečik naglasila je da je cilj dolaska lekara iz Turske da svojim iskustvom doprinesu kvalitetnijoj zdravstvenoj zaštiti, a ne da zamene domaće stručnjake.

„Naš cilj je da pružimo podršku pacijentima sa ovih prostora. Mi smo odavde potekli i želimo da svoje znanje i iskustvo stavimo na raspolaganje ljudima iz našeg kraja. Ovde već postoje vrhunski lekari. Mi ne dolazimo zato što nema ko da leči pacijente, već da sarađujemo, razmenjujemo iskustva i zajedno unapredimo kvalitet zdravstvenih usluga“, poručila je ona.

Dodala je da očekuje nastavak saradnje i redovne dolaske u Novi Pazar.

„Nadam se da je ovo početak jedne lepe saradnje. Uvek ćemo biti na raspolaganju našim ljudima, bilo kroz dolaske u Novi Pazar ili kroz saradnju sa kolegama“, zaključila je dr Esma Šehović Kečik.

Dr Šehović Kečik je istakla i da u Turskoj radi veliki broj lekara poreklom iz Srbije, Sandžaka i Bosne i Hercegovine, koji su međusobno povezani kroz profesionalna udruženja i redovno sarađuju, razmenjuju iskustva i organizuju stručne skupove.

Dr Šehović Kečik ističe da je najveća zabluda verovanje da su hirurški zahvati kod dece samo „umanjena verzija“ operacija koje se izvode kod odraslih.

„Deca nisu mali odrasli. To je najvažnije što ljudi treba da razumeju. Fiziologija deteta, bolesti koje se javljaju u dečjem uzrastu i način njihovog lečenja potpuno su drugačiji. Zato je i dečja hirurgija posebna grana medicine koja zahteva specifična znanja i iskustvo“, rekla je dr Šehović Kečik.

Ona objašnjava da se dečji hirurzi svakodnevno susreću sa urođenim anomalijama koje zahtevaju hitno i precizno lečenje već po rođenju.

„Postoje bebe koje se rode bez jednjaka ili sa drugim teškim urođenim anomalijama. Takva deca ne mogu da prežive bez pravovremene operacije i rekonstrukcije. Upravo zbog toga je važno da intervencije budu urađene brzo i na najvišem stručnom nivou“, naglasila je ona.

Savremena dečja hirurgija danas, dodaje, sve više koristi minimalno invazivne metode koje omogućavaju brži oporavak i manje postoperativnih komplikacija.

„Ranije su se ovakve operacije izvodile otvorenom hirurgijom, dok danas mnoge rekonstrukcije jednjaka radimo torakoskopski, odnosno minimalno invazivnim pristupom. To za dete znači manje bola, manji operativni rez i brži oporavak“, kazala je dr Šehović Kečik.

Pored urođenih anomalija, značajan deo njenog rada odnosi se na lečenje dečjih onkoloških oboljenja.

„Kod tumora pluća, medijastinuma, nadbubrežne žlezde ili neuroblastoma uvek procenjujemo da li postoji mogućnost minimalno invazivne operacije. Kada god je moguće, biramo pristup koji je najmanje opterećujući za dete, a istovremeno pruža najbolje rezultate lečenja“, objasnila je ona.

Govoreći o razlikama između dečje i hirurgije odraslih, ističe da su različiti i uzroci bolesti.

„Dečja kolorektalna hirurgija nema mnogo zajedničkog sa hirurgijom odraslih, jer su uzroci bolesti potpuno drugačiji. Imamo decu koja se rađaju bez analnog otvora ili sa drugim urođenim anomalijama koje zahtevaju višefazne rekonstruktivne operacije. Svaki naredni korak mora pažljivo da se planira, zbog čega je dečja hirurgija izuzetno kompleksna oblast“, rekla je doktorka.

Prema njenim rečima, razvoj savremene medicine doneo je veće šanse za preživljavanje prevremeno rođenih beba, ali i nove izazove u njihovom lečenju.

„Danas imamo znatno veću stopu preživljavanja nedonoščadi zahvaljujući napretku neonatalne intenzivne nege. Međutim, ta deca često kasnije imaju neurološke smetnje, probleme sa varenjem, hranjenjem i izražen gastroezofagealni refluks. Zbog toga danas mnogo češće radimo antirefluksne operacije i postavljanje gastrostome kod dece kojoj je potrebna dugotrajna nutritivna podrška“, navela je dr Šehović Kečik.

Ona upozorava da roditelji ne bi smeli da ignorišu simptome koji mogu ukazivati na ozbiljna oboljenja.

„Ako primetite da dete ima otok ili masu na stomaku, neuobičajeno uvećan abdomen ili druge neobične promene, potrebno je što pre javiti se stručnjaku. Kod dece je pravovremena dijagnoza od presudnog značaja“, istakla je ona.

Kao primer navela je nedavni slučaj dečaka sa Balkana kod kojeg je naizgled bezazlen simptom doveo do otkrivanja ozbiljne bolesti.

„Dete je primljeno jer mu je počeo da pada očni kapak. Daljom dijagnostikom ustanovljen je neuroendokrini tumor u grudnom košu. Tumor je uspešno odstranjen robotskom hirurgijom, a dete je nastavilo dalje onkološko lečenje. Takvi primeri pokazuju koliko je važno na vreme prepoznati simptome i reagovati“, zaključila je dr Esma Šehović Kečik.

Doc. dr Senat Kalkan: Redovni urološki pregledi i zdrav način života ključni su za rano otkrivanje bolesti

Specijalista urologije, doc. dr Senat Kalkan, obavio je  konsultacije sa pacijentima kojima je bilo potrebno drugo mišljenje ili savet u vezi sa urološkim oboljenjima.

Iako je rođen i odrastao u Istanbulu, njegove porodične veze sa Sandžakom su, kako kaže, veoma jake.

„Rođen sam u Istanbulu, ali je moja porodica poreklom iz Sandžaka. Majka je iz Novog Pazara, otac iz Sjenice i gotovo svake godine dolazimo ovde. Osećamo posebnu povezanost sa ovim krajem i zato nam je važno da svoje znanje i iskustvo podelimo sa ljudima odakle potičemo“, rekao je dr Kalkan.

Više od dve decenije bavi se urologijom, sa posebnim fokusom na urološku onkologiju.

„Već 20 godina aktivno radim kao urolog. Lečim karcinome prostate, bubrega, mokraćne bešike i celokupnog urinarnog trakta, kao i sva druga urološka oboljenja i izvodim najsavremenije urološke zahvate“, kazao je on.

Pored rada u privatnoj praksi u Istanbulu, dr Kalkan danas operiše i u bolnici Medicana Sarajevo.

„Želja nam je da kroz saradnju sa kolegama u regionu omogućimo pacijentima konsultacije i drugo stručno mišljenje, kako bi imali više mogućnosti prilikom donošenja odluke o lečenju“, istakao je.

Govoreći o pacijentima koje je pregledao u Novom Pazaru, dr Kalkan kaže da su najčešći razlog dolaska bili problemi sa prostatom.

„Problemi sa prostatom najčešći su razlog zbog kojeg nam se muškarci obraćaju, ali urologija nije ograničena samo na bolesti prostate. Bavimo se kompletnim urinarnim traktom, lečimo bolesti bubrega, mokraćne bešike, uretera i mokraćne cevi, ali i brojne urološke probleme kod žena i dece“, objasnio je on.

Dodaje da su bolesti urinarnog sistema veoma slične u svim zemljama, ali da određene razlike ipak postoje.

„U Turskoj, zbog velikog broja stanovnika, imamo mnogo više pacijenata, pa samim tim i veće iskustvo u primeni najsavremenijih metoda lečenja. Koristimo najnovije laserske tehnike, minimalno invazivne procedure i robotsku hirurgiju, a cilj nam je da ta iskustva prenesemo i u region“, rekao je dr Kalkan.

Posebno upozorava na značaj prevencije i zdravih životnih navika.

„Genetika jeste važan faktor rizika, naročito kod bolesti prostate, ali godine života predstavljaju najveći faktor rizika koji ne možemo promeniti. Ono na šta možemo da utičemo jesu životne navike – pravilna ishrana, fizička aktivnost i izbegavanje duvanskih proizvoda“, naglasio je.

Kako ističe, pušenje predstavlja jedan od najznačajnijih faktora rizika za nastanak uroloških karcinoma.

„Na Balkanu je konzumiranje cigareta i dalje veoma rasprostranjeno. Ljudi najčešće pušenje povezuju sa rakom pluća, ali ono značajno povećava rizik od karcinoma mokraćne bešike, bubrega i drugih oboljenja urinarnog trakta“, upozorio je dr Kalkan.

On posebno apeluje na muškarce da ne zanemaruju preventivne preglede.

„Najbolji način prevencije jeste redovna kontrola. Muškarci bi trebalo da jednom godišnje obave pregled kod urologa, čak i kada nemaju tegobe. Ranim otkrivanjem bolesti značajno povećavamo mogućnost uspešnog lečenja“, zaključio je doc. dr Senat Kalkan.

Dr Zumreta Rizvanović: Prirodan izgled je danas najvažniji cilj estetske hirurgije

Specijalista plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije, dr Zumreta Rizvanović, boravila je u Novom Pazaru u okviru saradnje  bolnice Medicana Sarajevo sa Dijagnostičkim centrom Skener, gde je obavljala konsultativne preglede sa pacijentima zainteresovanim za estetske i rekonstruktivne zahvate.

Dr Rizvanović ističe da iza sebe ima bogato međunarodno iskustvo.

„Trenutno radim u bolnici Medicana Sarajevo, a prethodno sam 35 godina živela i radila u Turskoj. Danas u Sarajevu obavljamo kompletan spektar estetskih i rekonstruktivnih operacija“, rekla je dr Rizvanović.

Ona ocenjuje da je saradnja sa pacijentima iz Novog Pazara od velikog značaja, jer im pruža mogućnost da vrhunsku medicinsku uslugu dobiju u regionalnom centru koji im je lako dostupan.

„Važno je da ljudi znaju da imaju još jednu kvalitetnu zdravstvenu ustanovu kojoj mogu da se obrate. Sarajevo je blizu, a kod nas se rade sve vrste estetskih i rekonstruktivnih zahvata“, naglasila je doktorka.

Prema njenim rečima, najveće interesovanje pacijenata i dalje vlada za estetske operacije nosa.

„Rinoplastika je jedna od najčešće izvođenih operacija, kako kod nas, tako i u svetu. Pored toga, veoma su tražene operacije dojki – povećanje, smanjenje i rekonstrukcija nakon karcinoma – kao i liposukcija i abdominoplastika“, objasnila je dr Rizvanović.

Govoreći o savremenim trendovima u estetskoj hirurgiji, ona ističe da je danas akcenat na prirodnom izgledu, za razliku od ranijih godina kada su pacijenti često želeli izrazito uočljive promene.

„Uvek ima pacijenata sa nerealnim očekivanjima, ali moj zadatak je da ih usmerim ka rešenjima koja će izgledati prirodno. Danas estetika ide upravo u tom smeru. Cilj nije da se vidi da je neko imao operaciju, već da rezultat bude skladan i prirodan“, istakla je ona.

Dr Rizvanović očekuje da će saradnja sa pacijentima iz Novog Pazara biti nastavljena i u narednom periodu.

„Tek smo započeli ovu saradnju, ali verujem da će biti veoma uspešna. Posebno mi je drago što mogu da radim sa ljudima iz kraja iz kojeg i sama potičem“, zaključila je dr Zumreta Rizvanović.

Saradnja Skenera i bolnice Medicana Sarajevo: Drugo mišljenje za pacijente iz Sandžaka

Vlasnik Dijagnostičkog centra Skener  Dženan Šehović istakao je da je ideja o saradnji proistekla iz želje da se znanje i iskustvo lekara sa ovih prostora, koji godinama rade u inostranstvu, približe pacijentima u rodnom kraju.

„Veliki broj naših lekara poreklom iz Sandžaka radi u Turskoj. Kroz njihove profesionalne, prijateljske i porodične veze uspostavljena je saradnja sa bolnicom Medicana Sarajevo, kako bismo pacijentima iz Novog Pazara i čitavog regiona omogućili drugo stručno mišljenje i olakšali put do odgovarajućeg lečenja“, rekao je on.

Dodao je da se saradnja zasniva na razmeni iskustava i povezivanju stručnjaka koji rade u različitim zdravstvenim sistemima.

„Naš cilj je da spojimo iskustvo lekara koji rade u različitim zdravstvenim sistemima sa dijagnostičkim mogućnostima koje Skener razvija više od dve decenije. Želimo da pacijentima ponudimo dodatnu sigurnost prilikom donošenja odluke o daljem lečenju, bilo da je reč o terapiji, operaciji ili postoperativnom praćenju“, naglasio je direktor.

Tokom prvog dana konsultacija građani su imali priliku da razgovaraju sa specijalistima iz oblasti torakalne, dečje, plastične i urološke hirurgije.

„Posebno nam je drago što su to lekari koji govore naš jezik i dobro poznaju mentalitet i potrebe ljudi sa ovog područja. To pacijentima olakšava komunikaciju i stvara dodatno poverenje“, istakao je.

Interesovanje građana za konsultacije bilo je veliko, zbog čega u Skeneru očekuju nastavak saradnje.

„Pacijenti uvek imaju pravo da čuju drugo stručno mišljenje. Ono ne poništava prvu dijagnozu, već može da pomogne u donošenju najbolje odluke o lečenju. Veliki odziv pacijenata pokazao je da postoji potreba za ovakvim vidom saradnje i verujemo da ćemo ubuduće organizovati još više dolazaka lekara različitih specijalnosti, u skladu sa potrebama građana“, zaključio je direktor Zdravstvene ustanove Skener.

Stručnjaci najavljuju da bi ovakve konsultacije mogle da postanu redovne, kako bi pacijentima iz Novog Pazara, Sjenice, Tutina i drugih gradova Sandžaka bile dostupnije informacije o savremenim metodama lečenja.