AI kao novi radnik: Tehnologija preuzima proizvodnju i kreativnost
Do pre samo jedne decenije, veštačka inteligencija je bila tema samo u krugovima tehnoloških eksperata, programera i naučnika. Deset godina kasnije, termin AI (Artificial Intelligence) je postao sveprisutan u ekonomiji, proizvodnji i obrazovanju, a o njemu gotovo svakodnevno govore i svetski političari.
Neočekivano, veštačka inteligencija je bila i u fokusu prvog obraćanja novog pape Lava XIV. Izjavio je da „veštačka inteligencija donosi nove izazove u odbrani ljudskog dostojanstva“ te da „Katolička crkva mora preuzeti vodeću ulogu u suočavanju sa ovim novim izazovom koji preti radnicima širom sveta“.
Iako veštačka inteligencija neće uskoro ugroziti sektore poljoprivrede, rudarstva, metalurgije ili prevoza, za neke druge delove globalne industrije vreme polako ističe.
Šta je ‘vibe coding’ i zašto se procjenjuje da će u narednih pet godina zbog novih AI modela gotovo trećina programera, dizajnera i ljudi u kreativnoj industriji širom svijeta ostati bez posla?
Nova industrijska revolucija
Većina stručnjaka u oblasti informatike, ali i ekonomista te (ponovo) političara ovakav brzi razvoj veštačke inteligencije i njeno usvajanje u različitim privrednim granama poredi sa izumom parne mašine pre gotovo dva veka. Kako je parna mašina vremenom dovela do stvaranja moderne industrije, to je nazvano i „prvom industrijskom revolucijom“.
Druga revolucija je počela u prvim decenijama 20. veka, kada je masovna proizvodnja različitih industrijskih proizvoda – pre svega hrane, odeće i kućnih uređaja – počela da značajno menja svakodnevni život ljudi širom sveta. Ova revolucija je dovela i masovnog korišćenja električne energije, stvaranja automobilske industrije i velikog porasta korišćenja nafte, te, po prvi put u ljudskoj istoriji, rasta globalne razmene informacija putem televizije, radija i novina.
Treća industrijska revolucija počela je krajem ’70-ih i početkom ’80-ih godina, kada lični kompjuteri (personal computer, PC) postaju cenovno dostupni širokom krugu korisnika, kako u kući, tako i na poslu. Softver (kompjuterski programi i aplikacije) ubrzo zamenjuju brojne ljudske aktivnosti i zanimanja, ali istovremeno stvaraju i neka potpuno nova, poput programera, administratora kompjuterskih mreža, kreatora web prezentacija, digitalnih umetnika, itd.
Mnogi naučnici smatraju pojavu „svetske mreže“ (world wide web, www) početkom ’90-ih godina prošlog veka za četvrtu industrijsku revoluciju, te ukazuju da današnje veštačke inteligencije ne bi ni bilo bez velikog broja korisnika interneta – danas je njih oko 5,7 milijardi – te sveprisutnih smartfona, tablet i laptop kompjutera.
Gemini je dominantan ’digitalni pomoćnik’
I zaista, različiti „digitalni pomoćnici“ (digital assistant) su već prisutni na gotovo svim mobilnim uređajima. Prednjači Gemini, AI-usluga kompanije Google, te njen pandan Siri, kompanije Apple. Budući da Google sa svojim Android operativnim sistemom ima gotovo 72 odsto tržišta (Apple ima 27 odsto, a svi ostali mobilni operativni sistemi zajedno manje od jedan odsto), jasno je i da je Gemini dominantan, te je verovatno globalno i najraširenija AI usluga.
Nekoliko poslednjih unapređenja Gemini AI donela su mogućnost kreiranja kratkih video zapisa, foto-realistične fotografije, te mogućnost „dubokog razmišljanja i istraživanja“ (deep research), gde AI model može da odgovori na nekoliko načina koristeći različite dostupne izvore informacija.
Najveći konkurent Geminiju je svakako ChatGPT kompanije Open AI, koji, iako nije sveprisutan kao Gemini ili Siri, ima gotovo 400 miliona aktivnih korisnika nedeljno. ChatGPT je postao naročito popularan među poslovnim korisnicima, budući da može da analizira već postojeće tabele, prezentacije i različite dokumente, te da kreira različite rezimee ili izveštaje. Takođe, ovaj AI model može, pored generisanja novih slika ili grafika, i da analizira postojeće fotografije, da ih obrađuje ili stvara nove nalik na one već postojeće. Pre izvesnog vremena je ova opcija postala izuzetno popularna kada su korisnici otkrili da GPT može njihove fotografije pretvoriti u slike nalik na crtane filmove japanskog studija „Ghibli“.
Sve korisniji za svakodnevne zadatke
Iako postojeće AI usluge i virtuelni jezički modeli (large language model, LLM) i dalje greše u 20 do 30 odsto slučajeva, oni postaju i sve korisniji za realne svakodnevne zadatke.
Jedna od oblasti u kojima je AI već izuzetno dobar je „repetativna jezička semantika“ ili, jednostavnije, ponavljanje istih termina, fraza i reči. Ovo je od izuzetnog značaja za programere, budući da su praktični svi programski jezici zasnovani na ponavljaju određenih komandi i sistemskih opcija. To je za samo nekoliko godina dovelo do stvaranja vibe coding („opuštenog programiranja“).
I ChatGPT, i Gemini, kao i brojni drugi AI modeli već danas mogu da pišu izuzetno dobar programski kod, koji najčešće „radi iz prve“. Čak i kada ovakav vibe programski kod ima greške, AI ih može samostalno ispraviti ili dati sugestije programeru kako da to sam učini. Već postoje i brojne usluge za programiranje zasnovane na ovom principu, koje za pedesetak dolara mesečno mogu da stvaraju izuzetno dobar kod u različitim programskim jezicima, kao što su Java, Rust, PHP ili HTML5.
Širok spektar usluga
Postoje i besplatne usluge, poput Create, koja na osnovu samo nekoliko upita može da stvara veoma dobre web prezentacije, aktivne internet aplikacije ili online baze podataka, te da ih uz samo nekoliko klikova mišem i postavi na internet.
I francuski AI model Mistral može da stvara veoma dobre web prezentacije i aplikacije budući da je „treniran“ na već postojećem HTML5 „otvorenom kodu“ (open source code).
Ne treba zaboraviti ni kineske AI usluge DeepSeek, te Qwen, koji su u vrhu svetske liste naprednih modela.
Da je budućnost programiranja i programskih jezika neraskidivo vezana za AI nedavno je potvrdio i Mark Zuckerberg, osnivač Facebooka i jedan od najbogatijih ljudi sveta.
„U narednih 12 do 18 meseci, doći ćemo do trenutka u kome će većinu programskog koda koji pogoni naše društvene mreže pisati AI. Ne mislim samo na pomoć ljudskim programerima u dovršavanju koda, već na potpuno samostalno pisanje“, naveo je Zuckerberg.
Sa time se slaže i Dario Amodei, koosnivač i CEO kompanije Anthropic, koja razvija svoj AI model Claude Sonnet.
„Za šest meseci, najviše 12, AI model će moći da piše sav naš programski kod“, naveo je Amodei.
Ljudi neće masovno ostajati bez posla
To, ipak, ne znači da će programeri masovno ostajati bez posla. AI modeli mogu, zapravo, biti novi softverski alat koji će omogućiti daleko brži razvoj aplikacija – i njihovo održavanje i unapređenje. Ovo je do sada zahtevalo velike timove od nekoliko stotina programera, te mesece rada, dok će sada taj posao moći da bude urađen za samo nekoliko nedelja.
Takođe, AI modeli su odlični i za one koji žele da nauče da programiraju, jer su u stanju da interaktivno objasne svaku opciju unutar koda, kako se i zašto ona koristi, te kako utiče na funkcionisanje cele aplikacije.
Sa druge strane, dizajneri, fotografi i grafički urednici imaju mnogo više razloga za zabrinutost. Nove AI opcije unutar popularnih paketa za obradu video zapisa i fotografija su daleko brže i efikasnije od bilo kog „ljudskog“ korisnika. AI opcije mogu da povećaju rezoluciju fotografija (AI upscaling), očiste fotografiju, i samostalno podese kontrast i osvetljenje. Takođe, one mogu za kratko vreme da na isti zadati način obrade na hiljade fotografija sa veoma dobrim ili odličnim rezultatima, za šta bi čoveku bili potrebni dani. Neki od paketa za obradu fotografija mogu čak i da uklone subjekte sa fotografija, kao da oni nikada nisu ni fotografisani, i obrnuto – da na fotografije dodaju ljude koji nisu ni bili na slici.
Zbog svega toga je već formirana i „koalicija“ najvećih proizvođača fotografske opreme i softvera, koja ima za cilj stvaranje standarda za digitalno označavanje fotografija još u samom foto aparatu, a koji će služiti kao dokaz da fotografija nije obrađivana ili generisana od nekog od AI modela.
