Pad dolara: Na najnižem nivou u poslednje tri godine
Vrednost dolara prema korpi valuta pala je ove nedelje na najniži nivo u poslednje tri godine, što je posledica eskalacije carinskog rata između SAD-a i Kine i povlačenja investitora iz američkih državnih obveznica.
Dolarov indeks, koji pokazuje vrednost američke valute u odnosu na šest najvažnijih svetskih valuta, potonuo je prošle nedelje za 3 odsto, na 99,78 poena, što je najniži nivo u tri godine.
Istovremeno, kurs evra skočio je za 3,6 odsto, na 1,1355 dolara, što je najviši nivo od februara 2022. godine.
Američka valuta oslabila je i u odnosu na japansku, za 2,3 odsto, pa je njena cena pala na 143,50 jena.
Oštar pad kursa dolara, drugu nedelju zaredom, posledica je nesigurnosti zbog carina koje predsednik SAD-a Donald Tramp čas najavljuje, čas odlaže, a zatim povećava na uvoz iz Kine.
Prošle srede Tramp je neočekivano na 90 dana odložio dodatne, recipročne carine za sve zemlje osim Kine, ali je zadržao osnovne carine od 10 odsto na gotovo sav uvoz. Nakon te Trampove odluke, mnoge zemlje su poručile da su spremne na pregovore. Među njima i Evropska unija, koja je takođe odložila svoje kontramere na Trampove carine.
Međutim, carinski rat između Vašingtona i Pekinga se nastavlja jer je Tramp povećao ukupnu carinsku stopu na uvoz kineske robe na 145 odsto. Kina je, sa svoje strane, povećala carine na američku robu na ukupno 125 odsto.
Ta eskalacija carinskog rata između dve najveće svetske ekonomije mogla bi izazvati poremećaje u lancima snabdevanja i međunarodnoj trgovini, rast inflacije i usporavanje rasta globalne ekonomije, pa čak i recesiju.
Dolar inače važi za jednu od sigurnih valuta u nesigurnim vremenima, ali kako američkoj ekonomiji preti usporavanje rasta, pa čak i recesija, dolar se našao pod pritiskom, dok su japanska i švajcarska valuta značajno ojačale, jer se takođe smatraju sigurnim utočištem za kapital u nestabilnim uslovima. Kurs „švajcarca“ u odnosu na dolar dostigao je najviši nivo u više od 10 godina.
Dolar je pod pritiskom i zbog pojačane prodaje američkih državnih obveznica, zbog čega su prinosi na desetogodišnje obveznice dostigli oko 4,5 odsto. To predstavlja nedeljni rast prinosa za 40 baznih poena, što nije viđeno još od 2001. godine.
Pad dolara, zajedno sa padom Volstrita i američkih državnih obveznica, može značiti da strani investitori na Trampove protekcionističke mere odgovaraju prodajom američke imovine, navode analitičari.
„Očigledan je egzodus iz američke imovine. Pad dolara nije samo posledica procena o usporavanju rasta američke ekonomije i trgovinske nestabilnosti. Ovde je reč o nečemu većem – o padu poverenja u dolar i kredibilitet američke politike.
Do sada je u vremenima kada su investitori bežali od rizika dolar jačao kao sigurna valuta, ali sada je pod pritiskom, dok japanski jen i švajcarski franak jačaju“, objašnjava Vin Tin, strateg kompanije Brown Brothers Harriman.
(See Biz)
Anica Jelovac:Novinarka Blic Biznisa
.Foto: Shutterstock/ Paul Brady Photography, Shutterstock/ Kateryna Bielokopytova / Ringier
Foto: Jack_the_sparow / shutterstock
