Koliko moderna tehnologija utiče na vid?

Da li i koliko moderna tehnologija, računari, telefoni i igrice, utiču na vid kako kod dece tako i kod odraslih? Pitanje je koje se u današnje vreme često postavlja. Oftamolog primarijus doktor Dženana Detanac za Radio televiziju Novi Pazar istakla je koje su mane današnjeg digitalnog sveta.

Pitanje prekomerne upotrebe moderne tehnologije, kako kod dece tako i kod odraslih, postalo je aktuelno poslednjih godina. Digitalna tehnologija sve više oblikuje svakodnevne aktivnosti dece: način na koji provode slobodno vreme, komuniciraju, igraju i druže se sa vršnjacima, uče i stiču nova iskustva.

“Digitalizacija je već od kraja 20 veka unela mnoge promene u daljem razvoju društva pa i čoveka, kao individue i za sobom donela niz stvari koje su značajno uticale, kako na fizičko tako i na psihičko zdravlje čoveka. Sve veća upotreba digitalnih uređaja ostavlja sve više i uticaj na psihofizički razvoj čoveka između ostalog i na vid i na oko uopšte kao organ”, kazala je prim. dr Dženana Detanac.

Kada je vid u pitanju, činjenica je da je širom sveta prisutna epidemija miopije, odnosno kratkovidosti. Upravo je digitalna tehnologija doprinela do toga, istakla je prim. dr Dženana Detanac.

“Poslednjih godina su posledice prekomerne upotrebe digitalnih uređaja sve više predmet istraživanja i praćenja i očnih lekara. Posebno je bio interesantan period Covid pandemije, gde su mere izolacije ostavile značajnog traga na navike dece i danas. To zatvaranje i online edukacija, što dece školskog uzrasta pa i starijih, mladih i studenata ostavila je traga i na njihov vid”, dodaje doktorka Detanac.

Razvoj tehnologije i digitalizacije nametnuo je drugačiji stil života. Nema čoveka i profesije koja ne zahteva boravak po više sati ispred ekrana. Naše oko nije prilagođeno za višesatno gledanje na blizinu, istakla je primarijus doktor Dženana Detanac.

“Postoje mali očni mišići koji su angažovani samo za gledanje na blizinu i ako se oni nedovoljno relaksiraju, a relaksiraju se tako što gledamo na daljinu, onda se oni isključuju iz funkcije, nastaju problemi. Smatra se da oko 70% populacije ima neke od simptoma i znakova sindroma kompjuterskog vida. Počevši od najblažih tegoba, kada se pacijent obično žale na glavobolju, pritisak u očima, zamor u očima, ne mogu tako lako da fokusiraju udaljene objekte, posebno kada bace pogled sa bliskog na udaljeni predmet. Dešava se da po nekoliko dana vide slabo na daljinu, da im smeta svetlost, posebno noću, pa do toga da imaju osećaj peckanja, grebanja i bockanja u očima. Oči pojačano suze i vrlo često su crvene i slično”, objašnjava za RTV Novi Pazar prim. dr Dženeta Detanac.

Očima je potrebno da se relaksiraju, da se više vremena provodi napolju a manje ispred ekrana i telefona, dodala je ona. Pregledi kod oftamologa su obavezni kada se rade sistematski pregledi dece ali i kada se primeti bilo kakav problem kod vida, uaključuje doktorka Detanac.

A.A.