Na snagu je stupio Pravilnik o metodologiji za obračun neplaćenog kućnog rada, zapravo poslova za čije obavljanje se ne dobija novčana nadoknada – čišćenje kuće, spremanje ručka, briga o deci, nega bolesnog člana porodice, rad na njivi. Pravilnik je predvideo da osobe koje nemaju zdravstveno osiguranje, a rade neplaćene poslove, konačno dobiju zdravstvene knjižice.
To je podzakonski akt koji je resorno ministarstvo bilo u obavezi da donese nakon usvajanja Zakona o rodnoj ravnopravnosti 2021. godine. Mnoge je ova vest obradovala, jer su smatrali da će neke konkretne benefite imati domaćice, koje obavljaju neplaćene poslove. A, zapravo nije tako.
Dokumentom je samo utvrđena metodologija za obračun neplaćenog kućnog rada, kao i za obračun vrednosti i učešća neplaćenog kućnog rada u bruto domaćem proizvodu (BDP). Nije predviđena nikakva naknada, plata za one koji obavljaju takve poslove.
Interesantno da je Pravilnik o metodologiji za obračun neplaćenog kućnog rada izrađen 2023. godine na predlog Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, ali da je objavljen u Službenom glasniku 8. marta 2024. godine. Očigledno nije bilo saradnje sa Ministarstvom zdravlja, jer da su dva ministarstva koordinirala rad, ta odredba bi se našla u izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju koje su usvojene u oktobru prošle godine.
Kako je navedeno u Pravilniku, obračun vrednosti neplaćenog kućnog rada vrši se na osnovu Istraživanja o korišćenju vremena koje sprovodi proizvođač zvanične statistike u skladu sa metodologijom koju propisuje Evrostat.
“Vrednost neplaćenog kućnog rada se obračunava kao proizvod ukupnog godišnjeg broja časova neplaćenog kućnog rada i minimalne cene rada po času, iskazane u neto iznosu. Podatak o ukupnom godišnjem broju časova neplaćenog kućnog rada za Srbiju obezbeđuje proizvođač zvanične statistike. Cena neplaćenog kućnog rada se utvrđuje kao minimalna cena rada po času u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast rada”, navedeno je u dokumentu.
Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić kaže za Euronews Srbija da Pravilnik u ovom momentu ne znači mnogo, ali da ASNS podržava donošenje dokumenta jer je on prvi korak ka socijalnim penzijama za koje se taj sindikat zalaže.
“Ovde nema nikakve naknade. Obračunavaće se vrednost neplaćenog posla, ali nema plate. Sa druge strane malo će biti efekta i što se tiče prava na zdravstveno osiguranje onih koji rade neplaćene poslove. Većina domaćica je zdravstveno osigurana preko supruga koji radi ili je prijavljena na tržište rada pa po tom osnovu ima pravo na zdravstvenu knjižicu. Zdravstveno osiguranje nemaju samo studenti koji sa 27 godina nisu završili fakultet i poljoprivrednici koji nisu registrovali poljoprivredno gazdinstvo”, pojasnila je Savić.
Ističe da se prethodno mora menjati Zakon o zdravstvenom osiguranju, kako bi se ta kategorija korisnika zdravstvene zaštite uvrstila u Zakon.
Bez obzira što Pravilnik u ovom momentu ne daje neke konkretne benefite za obavljanje neplaćenih poslova, Savić smatra da je veoma važno što je donet, jer je “prvi put na jedan opipljiv način procenjujemo koliki je udeo tog rada u ukupnom BDP-u.
“To je samo prvi korak koji vodi ka socijalnim penzijama za osobe koje su ceo život provele kao domaćice i koji nemaju dana radnog staža”, rekla je Savić.
Profesor radnog prava Univerziteta u Kragujevcu Bojan Urdarević kaže da odredba koja predviđa da su zdravstveno osigurana lica koja rade neplaćene poslove ne može da se primeni odmah.
“Mora da se izmeni matični zakon, Zakon o zdravstvenom osiguranju, kojim bi se uvela nova kategorija osiguranika. Ne možemo da kažemo da neko stiče pravo na zdravstveno osiguranje jer mu je ono dato Pravilnikom, već bi on mogao da bude osiguranik kada ga zakon prepozna kao osiguranika”, pojašnjava on.
Prethodno mora da se menja Zakon o zdravstvenom osiguranju, pa tek onda oni koji obavljaju neplaćene poslove mogu da računaju da će dobiti zdravstvenu knjižicu.
“Sada je to nemoguće. Kome da se obrate oni koji obavljaju neplaćen rad, šta im je potrebno od dokumentacije da prilože? Ako tog dela nema, možemo da kažemo da su svi građani zemlje zdravstveno osigurani. Svi građani imaju pravo na zdravstvenu zaštitu, ali nemaju pravo na zdravstveno osiguranje. Osiguranje kao takvo zavisi od doprinosa, a zdravstvena zaštita pripada svakome pa čak i strancu”, naveo je on.
U Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, Ministarstvu zdravlja, ali i Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje nismo dobili sagovornika koji bi nam pojasnio kada i kako osobe koje rade neplaćene poslove mogu aplicirati za dobijanje zdravstvenog osiguranja. Nismo dobili ni odgovor da li je u planu izmena Zakona o o zdravstvenom osiguranju.
izvor: Euronews Srbija
