Martinović: Nezaposlenost na istorijskom minimumu
Srbija 2023. godinu završila sa pozitivnim kretanjima na tržištu rada – izjavio je direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Zoran Martinović. Naglasio je da je stopa nezaposlenosti na istorijskom minimumu od devet odsto, dok je stopa zaposlenosti na kraju godine bila 50,7 odsto.
‘’Ono što je obeležilo prethodnu godinu jeste i broj smanjenja nezaposlenih na evidenciji NSZ za 10 odsto u odnosu na kraj 2022. Godine’’, kazao je Martinović.
Martinović je izjavio za Tanjug da je, zahvaljujući adekvatnim merama Vlade Srbije koja je omogućila da se obezbedi puna stabilnost na tržištu rada, u odnosu na period od pre 10 godina prepolovljen broj nezaposlenih lica. Na evidenciji ih je trenutno 387.000. Podsetio je da je stopa nezaposlenosti 2012. godine bila više od 25 odsto.
Martinović je rekao da su svetska dešavanja, počev od epidemije korona virusa 2020. godine, do ratnih sukoba u Ukrajini i Gazi nagoveštavala da će doći do ozbiljnih poremećaja na tržištu rada, ali da u Srbiji još uvek nemamo takve turbulencije.
“Imamo i dalje zabeleženu veliku tražnju stranih poslodavaca za različitim profilima, imamo ozbiljne šanse da se svi ljudi uključe u različite programe obrazovanja, obuka, zapošljavanja”, naglasio je on.
Kada su u pitanju najtraženija zanimanja, dodaje da se to nije menjalo u odnosu na ranije godine.
“U oblasti visokog obrazovanja, najtraženiji su i teško je do njih i doći inženjeri informacionih tehnologija, računarstva, elektronike, elektrotehnike, inženjeri građevine, mašinstva, pogotovo oni koji poseduju odgovarajuće licence, lekari sa specijalizacijama, tu su i profesori matematike, fizike, stranih jezika, ali i farmaceuti, biohemičari, stručnjaci iz oblasti bankarstva i ekonomije”, rekao je on.
Martinović je naglasio da se ne traže samo visokoobrazovani ljudi, već i zanatlije.
“Traženi su svakako i operateri na CNC mašinama, zavarivači, ali i lica u oblasti nege starih lica, u oblasti zdravstvene zaštite, traženi su i vozači i oni koji rade na poslovima obezbeđenja”, naglasio je on.
Veliki broj deficitarnih zanimanja
Nacionalna služba za zapošljavanje nastaviće da sprovodi programe za prekvalifikacije i obuke u 2024. godini, kaže Martinović i dodaje da postoji veliki broj deficitarnih zanimanja.
“Za nedostajuća zanimanja sprovodimo obuke kod konkretnih poslodavaca za profile koji su njima potrebni i uz finansijsku podršku NSZ, svakako mogu da obezbede kadrove koji su im neophodni. Tu su i programi iz stručne prakse, Moja prva plata, programi pripravništva koji jesu jedan vid sticanja praktičnih znanja za lica koja su izašla iz procesa obrazovanja kako bi stekli neka znanja koja su im neophodna u procesu rada”, rekao je on.
Martinović je dodao da i dualno obrazovanje na neki način može da primeni strukturu tržišta rada i da je uočen nesklad između procesa obrazovanja i potreba tržišta rada, na šta ukazuju i privrednici u Srbiji.
“Prilagođava se sistem obrazovanja, ali ne tako brzo da može da odgovorimo nekim novim zahtevima tržišta imajući u vidu potpuno, da kažem, drugačiju realnost na tržištu rada i brze promene kojima se moramo prilagođavati. Sistem dualnog obrazovanja obezbeđuje, popunjavanje nekih zahteva i radnih mesta stranih poslodavaca kroz kontinuirani proces i teoretskog učenja i isticanja praktičnog znanja u nekom realnom okruženju i zaista je pokazao dobre rezultate. Međutim, treba ga i dalje unapređivati, razvijati, širiti kako bismo mogli da lica koja su u procesu obrazovanja što brže premestimo u svet rada”, rekao je on.
Nova realnost – strani državljani radno angažovani u Srbiji
Nova relanost sa kojom se susrećemo prethodnih godina, kaže Martinović, jeste da sve više stranih državljana vidimo kako obavljaju različite poslove u Srbiji.
“U 2023. godini smo izdali preko 51.000 dozvolu za rad stranaca, a 2022. godine je to bilo 34.000 i vidi se značajan rast, dakle, postoji tražnja. Najviše stranaca je angažovano u oblasti građevine, na velikim infrastrukturnim projektima, zatim u oblasti IT-a, ali prisutni su i u oblasti ugostiteljstva, hotelijerstva, saobraćaja. U oblastima kojima zapravo nemamo dovoljno domaće radne snage. I to je nešto što će svakako pratiti tržište rada i u narednim godinama, jer migratorna kretanja i emigracije su nešto što je Evropi i svetu odavno poznato”, dodao je on.
Martinović je rekao da svako strano lice koje želi da radi u Srbiji, prvo mora da reguliše svoj boravak, bilo da je privremeni ili je to neko trajno nastanjivanje.
“Nakon toga, kada obezbedi posao kod nekog poslodavca, neophodno je da pribavi i radnu dozvolu. Radna dozvola, dakle, prati i boravišnu dozvolu i zavisi od poslodavca. Ono što će biti karakteristika već od 1. februara jeste da će se primeniti princip jedinstvene radne dozvole koji će izdavati Ministarstvo unutrašnjih poslova. Do sada je to bilo podeljena nadležnost- radnu dozvolu izdavala NSZ a, boravišnu dozvolu MUP. Time će se ubrzati proces izdavanja jedinstvene radne dozvole”, objašnjava Martinović.
Kako je rekao, trenutno je zabeleženo najviše državljana iz Kine, Rusije, Indije, Kube, Turske, zemalja iz regiona.
”Moja prva plata”
Martinović se osvrnuo i na projekte koji su sprovedeni prethodne godine i istakao da je uspešno završen četvrti ciklus programa “Moja prva plata”, koji omogućava uključivanje više od 7. 500 mladih ljudi u taj program. Najavio je da početkom januara kreće i ugovaranje konkretnog procesa osposobljavanja koji će trajati devet meseci.
“Sa druge strane, program ‘Garancije za mlade’ koji će se pilotirati u tri naše filijale, koje obuhvataju nešto više od 20 lokalnih samouprava. Cilj programa jeste da svako mlado lice koje se prijavi na evidenciju, mlađe je od 30 godina, u periodu od najduže četiri meseca dobije ili ponudu za posao, ili da se uključi u proces obrazovanja”, rekao je direktor NSZ za Tanjug.
Perioda pilotiranja ovog programa trajaće do kraja 2026. godine.
“Ovaj program biće zastupljen na teritoriji cele Srbije i to je nešto što je jača garanciju da mladi ljudi imaju bolju šansu na tržištu rada”, rekao je Martinović.
On je rekao da će uskoro biti raspisan javni poziv za taj program, ali i druge.
“Za te programe i namene planirana su sredstva od oko sedam milijardi i 700 miliona dinara i to je nešto što će sigurno obuhvatiti veliki broj lica, veliki broj poslodavaca. Imaćemo i saradnju sa lokalnim samoupravama, gde će i oni moći da mimo tih sredstava izdvoje sredstva iz sopstvenih budžeta. Očekujem jednu aktivnu godinu, kada je u pitanju finansijska podrška poslodavcima, subvencionisanje nezaposlenih lica za programe samozapošljavanja, gde oni mogu direktno da konkurišu”, naglasio je Martinović.
