Poskupljenja od 1. maja, prvi na udaru hleb i burek
Baš za vreme proslave Prvog maja, uporedo sa prazničnim putovanjima i mrsnim urancima, stižu nova i po kućni budžet važna poskupljenja. Od 1. maja, biće skuplji struja i gas. A kad poskupe energenti, slede i druga lančana poskupljenja, te će građani više novca davati na hranu.
Od prvog maja, struja će za domaćinstva i male potrošače biti skuplja za osam odsto bez poreza, a sa porezom – oko 10 odsto.
Što se tiče struje, cena kilovat-časa u najjeftinoj, zelenoj zoni će koštati 2,084 dinara, a kilovat-čas “skuplje” struje u ovoj zoni biće 8,336. U nešto skupljoj zoni, plavoj, u kojoj se kilovati obračunavaju za građane koji premaše mesečnu potrošnju od 350 kilovat-časova, od prvog maja cena će biti 3,126 dinara, a “skuplja” struja u istoj zoni 12,504.
U poslednjoj, crvenoj zoni, cene se obračunavaju za one građane koji mesečno potroše više od 1.600 kilovat-časova. Tako će jeftinija tarifa da iznosi 6,252 dinara, a skuplja 25,008.
Pored struje, poskupljuje i gas, čija će cena od prvog maja biti veća za 10 odsto.
Ne poskupljuje samo struja
Dok gas ne koriste svi, poskupljenja struje ipak niko neće moći da izbegne. Iako na prvi pogled deluje da računi neće biti drastično veći, činjenica je da poskupljenje struje može da izazove pravi domino efekat poskupljenja. Naime, struja ne poskupljuje samo za domaćinstva, već za sve one koji imaju pravo na garantovano snabdevanje, a u tu grupu spadaju i mali kupci. U ovu grupu potrošača spadaju oni koji na godišnjem nivou troše između 30.000 i 350.000 kilovat-časova struje, a osim fizičkih lica, to mogu da budu pravna lica i preduzetnici.
Razlog za poskupljenja leži u činjenici da je za proizvodnju pekarskih proizvoda potrebna velika količina struje. Pored pekara, cene može da poveća i lokalni mesar ili vlasnik ribarnice, s obzirom na to da značajni deo njihovih troškova poslovanja čine veliki potrošači struje – frižideri i zamrzivači.
Zapravo, svi manji kupci struje će gotovo sigurno povećati cene svojih proizvoda i usluga. Dakle, jasno je da, čak i kada računi nisu drastično veći, nove cene struje svakako utiču na životni standard građana.
„Kad god dolazi do poskupljenja, informacije su da su cene energenata u Evropi višesturko porasle, ali potrebno ih je sagledati u odnosu na plate i standard u Srbiji i potrebno je poći od toga da su prihodi u Srbiji daleko ispod evropskog proseka. Sa tog konteksta, cene ne mogu biti opravdane. U pitanju je sistem spojenih sudova, skok cena energenata dovešće do skoka cena ostalih namirnica neophodnih za život“, rekla je nedavno Vesna Perinčić iz Republičke unije potrošača.
Ovde nije kraj poskupljenjima
Ovo je inače drugo po redu poskupljenje energenata od početka godine. Prvi januar je potrošačima doneo nove cene struje i gasa. Pored ovog, do kraja godine potrošače očekuje po još jedno poskupljenje oba energenta. Tako će prvog novembra struja poskupeti barem osam, a gas 10 odsto.
Inače, poskupljenje energenata došlo je kao rezultata dvogodišnjeg stendbaj aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF). Drugim rečima, obaveza prema ovom aranžmanu je povećanje cena energenata.
Foto: Shutterstock
Foto: Dunja Marić/Nova.rs
