Sandžak, Tutin, Melaje… Muzafer: Naše jutro počinje u štali! Mladi čuvar pešterskih pašnjaka

Sandžak, Tutin, Melaje: Pešterskim prostorima od Delimeđa ka sibirskim sandžačkim selima, koračamo napred teškim korakom… Na 1. 200 metara nadmorske visine, jedan gospodin piše svoju  bajku.

Generacija koja ostaje

Ima snega, oštra je zima. Pešter, nije šala. Reportaža o posvećenosti, radu i ljubavi uljudnog Sandžaklije prema ovčarstvu i zemlji. Domaćin pokazuje da Pešter i Sandžak imaju budućnost.

Život i osobine mladog čoveka na surovom, ali predivnom području. Dok većina odlazi iz sela, on ostaje – sa mrazom u ruci i verom u bolje sutra. Zato rodna gruda i njeno ognjište odolevaju vremenu i mladima koji traže sutra izvan svojih rodnih gradova i zavičaja.

Pod nebom i iznad oblaka

Na vetrometini, ali svoj na svome. U srcu surove prirode, raste nova nada za sandžačko selo. Njegovi dani počinju pre zore, a završavaju sa skrivenim akšamom iznad Pešteri.

Uljudni Muzafer Caković iz Melaja, sa porodicom, uzgaja nekoliko stotina ovaca. Ceo radni vek proveo je u ovom kraju. Zanimljivo je da nikad nije odlazio iz Sandžaka, što nije karakteristično za ovdašnji živalj.

Od malih nogu bavio se poljoprivredom, tako da je u pomenutim nedođijama jedan od njabogatijih žitelja.

Ritam Sandžaka u njegovim rukama

Tako jedan Sandžaklija menja pogled na sadašnjost i ostaje veran kućnom pragu dok drugi beže u grad. To je mladi stočar koji pevuši uz stado, uči i sanja o modernom okruženju.

– Pogledaj! Sve radimo kao familija, željno iščekujemo još unučadi… Vidiš one ovce onamo? Snimaj tu lepotu? E, to je moje stado – sa srećom u glasu pripoveda Caković.

Zašto je ovčarstvo važno za ljude koji žive na Pešteri

Na Pešterskoj visoravni, gde vetrovi ne prestaju, Muzafer uvećava carstvo i tradiciju. Na zemlji svojih predaka, on gradi carstvo – jednom slogom, jednim danom, jednom sudbinom.

Dok mu ruke mirišu na seno, čežnja mu kuca za Melaje. Za njega ovčarstvo nije samo posao – to je način života. – Nego, neka sad ovaca. A ti, novinarko, hajde sa kolegom na kahvu, čaj, sir, kajmak, surutku, mlijeko… Već neko vreme se trudim da istrajem u zadatku da kad stanem pred problem, koliko god mi se činio velik i nerešiv, zamislim bar tri opcije, tri izlaza, tri rešenja.

Ama, po ovom kijametu…

Oštroumni gazda sa Pešterske visoravni

Tako izgleda svakodnevica Pešterca koji merakom stvara udobnost na selu. Njegov rad ne prestaje sa prvim akšamom – tada samo menja alat i nastavlja dalje. Između planinskih vrhova i stada ovaca, naučio je šta znači tišina, strpljenje i snaga. I kad su snegovi visoki i dani dugi, on ne odustaje – jer zna šta je tu. Potrebna je velika hrabrost da se dođe po ovoj hladnoći – zaključio je sandžački ovčar.

Kad selo postane igralište

Bez gradske buke, ali sa zvukom medenice sa stoke, njegov svet je jednostavan i iskren. Pešter mu daje sve – vetar u lice, sunce na leđima i razlog da ostane. U njegovom glasu nema mnogo reči, ali u svakom potezu ima znanja i poštovanja prema zemlji. Dok drugi tragaju za uspehom po tuđini, on ga pronalazi među livadama i nedođijama.

Domaćin ne krije da se u pešterskoj kući uvek znalo ko je starešina.

Između vukova i vetrova

Kad drugi odlaze, on ostaje – sa oštrinom, željom i pogledom ka Sandžaku. Caković živi skromno, ali svaka njegova reč i poduhvat imaju težinu. On ne juri dunjaluk – jer ga već ima pod nogama, na Pešteri. – Ne znamo šta je bolest. Živimo zdravo, hranimo se zdravo.

I ozbiljno se dogovaramo…

Mlade osobe vraćaju život pašnjacima i čuvaju tradiciju predaka

Svakog jutra, prvi koraci vode ga do štale – tamo gde počinje njegov trenutak i njegova borba. Na visoravni gde zima traje duže, on bude – iskusan, uporan i marljiv. Ne traži aplauze ni naslovne starane, ali njegov muhabet zaslužuje da se čuje.

Gde stado ide, tu je i on

Čuva porodicu i stvara sadašnjicu na sandžačkim vrletima. Ovde život nije lak, ali je istinit, on ostaje veran svom pozivu. Gazda kaže kako u Novom Pazaru ima puno prijatelja.

– Retko odlazim u grad. Naš šeher se svakako promenio. Volim svoje okruženje. Priroda ništa ne prodaje i ne kupuje – kaže ovaj neobični Pešterac.

Muzafer Caković – selo Melaje

Na Pešteri, gde je sve ogoljeno i čisto, sultan brzo nauči koliko vredi trud. Njegova oluja možda ne izgleda veličanstveno, ali miriše na domaće mlijeko, slobodu i ljudskost. Sve je tako čisto i neobično. U dolini pašnjaci prekriveni debelim slojem snega, gore po brdima kamenjari strče u nebo.

Pešterska visoravan – to je svet u kojem caruju zakoni prirode!!

Moj Sandžaku, ponosan mi budi

Melaje je naselje u Sandžaku u opštini Tutin. Prema popisu iz 2o22. bilo je 429 žitelja. U selu ima 82 domaćinstva, a prosečan broj članova po domaćinstvu je 5, 26.

Ovaj kraj velikim delom naseljen Bošnjacima (prema registru iz 2002. godine). 

Binasa Malićević