Sandžak, Novi Pazar: Isa-beg Ishaković (oko 1414 – 1472) najznačajnija je ličnost na području Sandžaka iz perioda osmanske uprave ovim regionom. Postao je zadnji krajišnik Bosanskog krajišta i drugi sandžak-beg Bosne. Sin je prvog bosanskog bega, Ishak-beg, i otac šestog Bosanskog sandžak-bega Gazi Mehmed-bega.

Osnivač je Sarajeva, Skoplja, Šapca i Novog Pazara.

Nekad je Jeni Pazar bio šeher u kojem je sve bilo na dohvat ruke. Mahale su darivale skroman život, ali bez žurbe. Pazarci su se poznavali po nadimku, a komšije su jedni drugima dolazili u kuću bez najave, kao da su porodica.

Riznica istine, znamo taj osećaj… Radovali smo se i najmanjoj sitnici. Novi Pazar je grad bogate kulturno-historijske baštine.

Moj Sandžaku, ponosan mi budi

Posebnu vrijednost ovog multietničkog i multikulturalnog prostora, na kome se susreću zapadna i istočna civilizacija, čine mnogobrojni ljudi i događaji.

Na svakom ćošku nalazila se pekara iz koje se širio miris domaćeg hljeba i somuna. Obućari su sedeli ispred svojih dućana, popravljali cipele i razgovarali sa prolaznicima.

Zanatlije su bile ponos Stare čaršije – krojači, kazandžije, berberi – svi su imali svoje mušterije koje su im godinama ostajale verne.

Danas, Novi Pazar je moderan multietnički evropski grad u kome se susreću orijentalna i zapadna arhitektura, islam i hrišćanstvo, politički, ekonomski, univerzitetski, kulturni, turistički i svaki drugi centar Sandžaka.

Ugledna bošnjačka majka

Bilo je to neopisivo vreme. Ljudskost i plemenitost predstavljali su samo lepote koje su Pazarci razmenjivali. Ono što bi jedni drugima rekli je bio isto tako važan deo tog vakta i zemana, jer ništa nisu vagali… Deca su se igrala u sokaku do kasno uveče, bez straha i brige. Nije bilo potrebno mnogo da bi čovek bio zadovoljan – posao, porodica i pošten sused bili su najveće bogatstvo.

Stara porodična bošnjačka kuća

Šeher je tada imao sporiji ritam, ali jače srce. Novopazarci su više gledali jedni druge u oči, a manje u džepni sahat. Znalo se ko je ko, čije je dete, iz koje je porodice.

Poštovanje i bliskost bili su temelj svega.

-E, vidiš, Idrizaga, kakve pare ako duša nije sretna… Kuća je na dva boja – sa avlijom i voćnjakom. U prizemlju ima tri velike sobe i mutvak.Tu se peče pita pod sač i druga jela spremaju – kazao je  novopazarski trgovac.

Uveče bi se čitava ulica okupila. Neko bi doneo stolicu, svako kahvu, a pojedinac besedu. Delili su radosti i brige. Ako neko gradi kuću, cela mahala pomaže.

Ako je svadba, svi su pozvani. Ako je tuga, svi su tu.

Sandžačka nana i dedo

Tek kad počnemo da razgovaramo o tom vremenu, shvatimo koliko je vode od tada proteklo. U Jeni Pazaru, među uskim sokacima i mirisom pečene baklave iz pekare, najlepša slika bile su Pazarke sa šamijama. Hodale su polako, dostojanstveno, noseći u rukama cegere, a na glavi pažljivo vezane šarene šamije – znak skromnosti, tradicije i ljubavi.

– Allaha ti, Esma, što si se razmahala od jutros, goru mi ženo dade! Ka’ da će danas svatovi, bogami.

Putovanje kroz vreme

Te ruke majki bile su umorne, ali su nosile celi dunjaluk na svojim dlanovima. U tim rukama odrasle su generacije. Znale su najbolje recepte, najlepše dove i najmudrije savete.

– Juče mi se najavile kone na kahvu. E, što ti, Rustemaga, moreš z’ inat zborit, što ne može niko…

Najbolje šale iz legendarnih pazarskih kafečajnica

Pazarci su oduvek bili poznati kao dobri ljudi – srdačni, pametni, gostoljubivi i nežnog srca. U ovom carstvu nikada nisi bio stranac dugo. Dovoljno je da jednom sedneš na kahvu s nekim i već si “naš”. Mnogi se rado sećaju tog vakta i bezbrižne mladosti. Kroz ceo život spajale su ih emocije.

– I šta vam se sviđa u današnjem načinu života?

– Ništa. Nema ničeg boljeg nego što je bilo pre – sa tugom u glasu zbori Asim Nikšić.

Sva lepota Novog Pazara na jednoj fotografiji

Uspomena Novog Pazara ne vidi se u krupnim rečima, već u skromnim delima. U komšiji koji će ti pokucati na vrata da pita treba li šta. U trgovcu koji će reći: “Polako, donećeš kad budeš imao”.

U prolazniku koji će zastati da pomogne, iako te prvi put vidi. Srećom, to nije iščezlo iz srca Novopazaraca. – To je ono što, pre svega, želim da shvatim. Više vrata uvek postoji?

Tako jednostavno, a tako besprekorno

Sandžaklije su osobe koji čuvaju adete, ali još više čuvaju sofru i najmilije. Znaju šta podrazumeva sloga, šta znači podeliti i veselost i tegobu. U pomenutom kraljevstvu kahva traje duže, muhabet je važniji od čaršijanja, a ruka pružena drugome nešto je najprirodnije.

– Da, tako je. A ti si na dobrom putu da sve sačuvaš od zaborava, znam – kazuje naš prijatelj.

Kaldrma koje više nema

To su insani koji vole rodni grad na svoj način. Ovde se mnogi prepoznaju po duši, po blagoj reči i po tome što nikad ne zaboravljaju ko su i odakle su. I ma gde otišli, nose Pazar sa sobom – njegovu širinu, tu svetlost koju čuvaju u sebi i Sandžak.

Jer Pazar nisu samo ulice, kuće, zgrade, reke i pijace. Pazar su ljudi koji ga čine.

Dobri ljudi.

Pijaca je mesto susreta, a ne samo kupovine. Tu su se dele vesti, saveti i osmesi. Isa-begova čaršija je disala kao stari majstori Jeni Pazara na Žitnom trgu. To je bio Novi Pazar u kojem je sve bilo blizu: i abadžija, i bojadžija, i džamija.

Priča jedne pazarske ulice

Novi Pazar je politički, ekonomski, kulturni i svaki drugi sjaj Sandžaka. Nalazi se na 290 km južno od Beograda, na deonici starog puta koji preko Ibarske magistrale vodi prema Podgorici i Jadranskom moru.

Smešten je u dolini reka Jošanice, Raške, Deževske i Ljudske, na nadmorskoj visini od 496 m. Okružen je visokim planinama Golijom i Rogoznom i Pešterskom visoravni.

Postojećim zakonskim rešenjima, Novi Pazar je, od početka 2oo8. godine, obnovio status grada i danas je jedan od ukupno 24 grada na području Republike Srbije.

Binasa Malićević